Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Sep.2014, 14:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NATO se vraća kolektivnoj odbrani

NATO se zbog ukrajinske krize vraća svojim osnovama, kolektivnoj odbrani kako bi se sprečio svaki pokušaj napada, dok je poslednjih godina imao misije daleko od Evrope, čak u Avganistanu.

"NATO se vraća svojim korenima: usredsrediće se pre svega na kolektivnu odbranu nakon 20 godina operacija koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su nam donele veliko iskustvo, i u trenutku kada se suočavamo sa izazovima koje nismo očekivali", kaže američki ambasador pri NATO Daglas Lut.

Nakon pada Berlinskog zida, NATO je imao operacije na Balkanu, protiv somalijskih gusara, a posle 11. septembra 2001. i u Avganistanu što je najduža, najvažnija i najudaljenija misija koju je NATO ikada imao.

Rusko pripajanje Krima u martu ove godine odjednom je Alijansu podsetilo da nestabilnost vreba u neposrednom susedstvu.

U tom kontekstu, samit NATO u Velsu u četvrtak i petak je istorijski, ističe Lut. Ali, "malo je verovatno da će biti doneta odluka o otvorenoj vojnoj intervenciji pošto za to ne postoji podrška unutar Alijanse", kaže direktor londonskog instituta Četam haus Robin Niblet koji smatra da će samit biti prilika da NATO pokaže "svoj kredibilitet".

"NATO se suočava sa strateški drugačijim okolnostima nego pre šest meseci ili godinu dana... jer se intenziviraju pretnje na istoku, sa Ukrajinom, i na jugu, sa Sirijom, Irakom kao i u zemaljama Sahela", kaže jedan neimenovani diplomata.

On dodaje da se "svi slažu da treba napraviti rebalans strateških misija Alijanse u korist kolektivne odbrane". "Hvala ti Putine, zahvaljujući tebi stvari su jasne", navode neke diplomate u Briselu, sedištu NATO koji ove godine obeležava 65 godina postojanja.

"Svi za jednog" u slučaju napada na neku od članica jeste centralna odredba ugovora o osnivanju Severnoatlantskog pakta. Međutim, Ukrajina na takvu vrstu "životnog osiguranja" ne može da računa pošto nije članica NATO. Neke istočnoevropske zemlje koje su ušle u NATO, plaše da će doživeti istu sudbinu, ako Zapad ne reaguje odlučno.

Ukrajina želi da nastavi proces pristupanja NATO-u, koji je 2010. godine obustavila tadašnja vlast, jasno okrenuta Rusiji.

Alijansa je prekinula praktičnu saradnju sa Rusijom, vrlo brzo nakon pripajanja Krima. Njena retorika prema Moskvi je postala veoma ratoborna. U ratu saopštenjima, ona je objavila satelitske snimke o prisustvu ruskih snaga u Ukrajini.

Vojne vežbe članica Alijanse su značajno povećane na istoku Evropu, a preduzet je i niz mera za razuveravanje, uz slanje borbenih aviona.

Stratezi Alijanse bili su iznenađeni brzinom koju je pokazala ruska vojska, "sposobna da bez najave mobiliše 15.000 ljudi za dva dana", ističe jedan diplomata. Kao odgovor na to, na samitu će biti usvojen plan o razmeštanju snaga za nekoliko dana, a neke zemlje, poput Poljske, najavile su povećanje budžeta za odbranu.

"Računa se da u budućnosti bude vidljivije prisustvo NATO na istoku", rekao je generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen. Prema njemu, Rusija je u poslednjih pet godina povećala za 50 odsto troškove za bezbednost, dok su oni u zemljama saveznica smanjeni za 20 odsto.

Ali, u ukrajinskoj krizi, do sada je "najbolje sredstvo pritiska bilo ekonomsko, ne vojno", podseća Lut. NATO ostaje "odbrambena organizacija", potvrđuje drugi diplomata, ali "treba da se pripremi za situaciju da će odnosi sa Rusijom biti loši dug vremenski period".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...