Izvor: Southeast European Times, 15.Nov.2010, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NATO se priprema za istorijski samit

Jedno od najaktuelnijih pitanja na samitu NATO-a koji se održava u Lisabonu krajem nedelje biće eventualna podrška Turske sistemu odbrane koji treba da zaštiti države članice od mogućih raketnih napada zemalja kao što je Iran.

15/11/2010

(Razni izvori -- 11.10.2010--9.11.2010)

Lideri zemalja članica NATO-a sastaće se na dvodnevnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << samitu u Lisabonu u petak (19. novembra) kako bi odobrili novu dugoročnu strategiju alijanse, kao i reforme sa ciljem povećanja efikasnosti. Razgovaraće se i o planu kolektivne protivraketne odbrane, budućnosti NATO-vih ISAF snaga u Avganistanu, kao i o odnosima sa Rusijom.

Novi strateški koncept, koji će zameniti onaj usvojen 1999, definiše uloge i zadatke alijanse u vezi sa vojnim i drugim savremenim pretnjama stabilnosti i bezbednosti, poput terorizma, sajber ratovanja, raketnih napada i gusarenja.

„Ulažemo u nove sposobnosti, kao što su odbrana od raketnih i sajber napada“, rekao je dve nedelje pred samit generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmunsen. „Jačamo naša partnerstva i promovišemo efikasnije korišćenje resursa, između ostalog i unutar naših sopstvenih struktura NATO-a. Ukratko, pripremamo NATO da može da se nosi sa izazovima 21. veka.“

On smatra da bi, imajući u vidu činjenicu da se nekoliko važnih država priprema da skreše svoje vojne budžete, alijansa trebalo da preduzme korake u pravcu reformisanja svoje komandne strukture i da bi saveznici trebalo da zajedno nabavljaju i rukuju opremom koja je preskupa da je kupuju sami.

„Alijansa je već isplativa. Udruživanjem uživamo mnogo veću bezbednost nego da se branimo pojedinačno. Ipak, sve to možemo i bolje“, rekao je Rasmunsen prošlog meseca. „NATO mora da postane efikasniji i istovremeno i rentabilniji.“

Jedno od najtrnovitijih pitanja na dnevnom redu u Lisabonu je plan o sistemu protivraketne odbrane koji bi štitio zemlje alijanse od potencijalnih pretnji.

Predstavljajući svoj predlog novog Strateškog koncepta u govoru početkom oktobra, Rasmunsen je rekao da postoji „realna opasnost“ da se neka NATO država nađe na meti raketnog napada.

„NATO mora da postane efikasniji i istovremeno rentabilniji“, rekao je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen. [Rojters]

„Više od trideset zemalja danas nabavlja tehnologiju balističkih projektila. Neki već mogu da pogode Evropu“, rekao je bivši danski premijer za vreme događaja u Briselu koji je organizovao Nemački Maršalov fond Sjedinjenih Država. „To je aktuelno već danas. I taj problem biće sve gori i gori.“

NATO je već napravio sistem koji štiti snage alijanse, koji sada želi da proširi tako da pokriva teritoriju svih država članica, u kojima ukupno živi oko 900 miliona ljudi.

„Tehnologija postoji, testirana je i spremna za upotrebu i može da nas odbrani od raketnog napada," rekao je Rasmunsen u Briselu 8. oktobra. "Ta tehnologija nije ni skupa: širenje postojećeg sistema za zaštitu naših trupa, kojim bi bili zaštićeni i svi građani, koštalo bi manje od 200 miliona evra, iz zajedničkog budžeta NATO, na deset godina. Trošak bi podelile zemlje članice. To je kvalitetna odbrana po veoma dobroj ceni.“

U okviru prethodnog američkog predloga raketnog štita bilo je predviđeno raspoređivanje deset raketnih presretača u Poljskoj i radarskog sistema u Češkoj Republici do 2012. Taj štit, međutim, ne bi pokrivao članice NATO-a Bugarsku, Grčku, Rumuniju i Tursku.

Taj plan, kome se žestoko protivila Rusija, koja ga je smatrala potencijalnom pretnjom, postao je ozbiljan predmet sporenja u odnosima Moskve i Vašingtona. Smatrajući da su odnosi sa Rusijom od suštinskog značaja po američku i globalnu bezbednost, administracija predsednika Baraka Obame pristala je da odustane od nekih elemenata plana.

Odluku da se da zeleno svetlo novom predlogu, raketnom štitu koji bi pokrivao sve zemlje NATO, moraju da odobre sve države članice. Iako nije nagovestila da planira da blokira takvu odluku u Lisabonu, Turska je istakla određene uslove za podršku tom aranžmanu, iako nije jasno da li će aktivno učestvovati u predloženom sistemu.

Ankara, koje se poslednjih godina trudi da poboljša svoje odnose sa susednim zemljama, jasno je rekla da se protivi tome da se štit predstavi kao odbrana od neke konkretne zemlje.

„Ne smatramo da nam preti opasnost iz neke od obližnjih oblasti, uključujući Iran, Rusiju i druge obližnje zemlje“, rekao je ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu. „NATO bi trebalo da isključi bilo kakvu formulu u kojoj bi Turska bila suprotstavljena grupi zemalja u svom definisanju i planiranju pretnji... Ne želimo nekakvu hladnoratovsku zonu ili psihologiju oko nas.“

Turska, koja je članica NATO od 1952, pomogla je u posredovanju kontroverznim nuklearnim aranžmanom sa Iranom u maju. U junu je ta zemlja, zajedno sa Brazilom, jedina glasala u Savetu Bezbednosti UN protiv četvrte runde sankcija protiv islamske republike zbog njenog nuklearnog programa.

Plan protivraketnog sistema biće prva tema NATO samita. [Rojters]

Zbog takvih poteza, Zapad strahuje da vladajuća turska partija, Partija pravde i razvoja, koja je nekada bila islamistička, gura zemlju na Istok.

U septembru, međutim, šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu naglasio je da nije u toku takvo prestrojavanje, kao i da je članstvo u EU glavni prioritet njegove zemlje. Naš proces integracije sa EU je najstrateškiji cilj Turske. Niko ne može da okrivi Tursku zbog kašnjenja tog procesa“, rekao je Davutoglu za Fajnenšel tajms.

Predsednik Abdulah Gul i premijer Redžep Tajip Erdogan su obojica istakli jedinstvenu ulogu njihove zemlje kao mosta između Istoka i Zapada. „Pogledajte, ovo je evropska strana Istanbula, tamo je azijska strana, a most je u sredini“, rekao je Gul novinarima u junu.

Napredak u Avganistanu i dalji koraci za tamošnje snage NATO-a biće tema drugog dana samita. Razgovorima će prisustvovati avganistanski predsednik Hamid Karzai, generalni sekretar UN Ban Ki Mun, predsednik Saveta EU Herman Van Rompuj, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Svetske Banke Robert Zelik.

U saopštenju na internet stranici alijanse objavljenom pred samit stoji da će u Lisabonu verovatno biti izdato saopštenje o „početku tranzicije ka bezbednosti kojom će upravljati sami avganistanci, početkom 2011“.

Posle sednice u Avganistanu uslediće sastanak Saveta NATO i Rusije (NATO-Russia Council - NRC), uz učešće ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Očekuje se da će glavna tema razgovora biti moguća ruska saradnja na planu alijanse o raketnom štitu, kao i saradnja NATO i Rusije na stabilizaciji Avganistana, uključujući pitanja kao što su tranzit, obuka za borbu protiv krijumčarenja narkotika i nabavka helikoptera avganistanskoj vojsci.

"Vreme je za novi početak u odnosima NATO i Rusije", rekao je Rasmusen posle konsultacija sa Medvedevim i šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim u Moskvi 3. novembra.

"Lisabonski samit Saveta NATO i Rusije je prilika za novi početak. Uveren sam da će samit biti uspešan, za svih 29 zemalja NRC, po pitanjima Avganistana, borbe protiv terorizma i neširenja naoružanja, kao i, nadam se, po pitanju protivraketne odbrane," rekao je on.
Pogledaj vesti o: NATO skup

Nastavak na Southeast European Times...