Izvor: Deutsche Welle, 05.Sep.2014, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO podržava Ukrajinu
Kijev je dobio podršku na samitu NATO u Velsu. Bar moralnu. Vojna intervencija ne dolazi u obzir. „Spremni smo i da uz pomoć dodatnih sankcija vršimo pritisak“, naglašava Angela Merkel.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko sa malo nade gleda na pregovore o primirju istočnoj Ukrajini koji se nastavljaju u danas (5.9.) u Minsku. Porošenko je obećao primirje, ako Rusija pristane na mirovni proces. Nakon prvog dana samita u Njuportu i dalje ostaje otvoreno >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << može li uopšte doći do dogovora. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen podseća da su se slične najave iz Moskve čule već više puta. „Ono što se broji jesu činjenice sa lica mesta“, rekao je Rasmusen aludirajući na borbe u istočnoj Ukrajini. NATO optužuje Rusiju da je poslala više hiljada vojnika u Ukrajinu koji se bore na strani proruskih separatista.
U Njuportu se NATO zbog toga bio solidarisao sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Bar na rečima. Jer, kako je rekao generalni sekretar Rasmusen, „ne može biti vojne uloge NATO u tom sukobu“.
Srdačni razgovori: nemačka kancelarka i ukrajinski predsednik
Ni nemačka kancelarka Angela Merkel nije bila baš optimistična nakon susreta s Petrom Porošenkom i brojnih razgovora na marginama sastanka na vrhu. Ipak, postoji stalni kontakt između Porošenka i ruskog predsednika Vladimira Putina, rekla je Angela Merkel. Tek treba videti da li će sutra ili narednih dana da nakon reči uslede i dela. U svakom slučaju uočila sam da ukrajinski predsednika teži ka političkom rešenju. Uvek sam govorila da vojnog rešenja ne može i neće biti.“
Merkel istrajava na diplomatskom rešenju
NATO će, tako su najavili savezna kancelarka i drugi šefovi vlada, povećati podršku Ukrajini, kako politički tako i u vojnoj saradnji i obuci od strane NATO. „Mi podržavamo Ukrajinu i iskazujemo solidarnost. Spremni smo i da uz pomoć dodatnih sankcija vršimo pritisak kako bismo ostvarili političke zahteve“, podcrtala je Merkel. Evropska unija će u petak (5.9.) da odlučuje o novim sankcijama protiv Rusije. Francuska je nakon snažnih kritika odložila isporuku dva ratna broda Rusiji. Ipak Angela Merkel će, uprkos eskalaciji, nastaviti pregovore s Rusijom. Ona je poslala i poruku: „Želimo političko rešenje i spremni smo da o tome razgovaramo sa Rusijom, a ukrajinski predsjednik može da bude uzor.“
Porošenko je zahvalio NATO na dugogodišnjoj saradnji u obuci vojske i najavio da pojedine zemlje-članice Saveza žele da dostave više oružja njegovoj armiji u nevolji. Porošenko je govorio o „nesmrtonosnim“ i „smrtonosnim“ materijalima na koje se obično misli kada se govori o oružju. Rasmusen je samo generalno govorio o boljoj saradnji. A ranjenici iz Ukrajine bi trebalo da budu zbrinuti u inostranstvu u Evropi.
Izložba naoružanja ispred hotela u Njuportu u kome se održava samit NATO
Osim toga, zemlje-članice NATO poslaće Ukrajini dodatna finansijska sredstva kako bi ta zemlja što bolje opremila vojsku. „Podržavamo demokratske reforme u Ukrajini. Spremni smo na još užu saradnju kako bismo u Ukrajini formirali snažnu i modernu vojsku“, rekao je Rasmusen na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Porošenkom.
NATO će reagovati, ali ne želi raskid sporazuma sa Rusijom
Gost iz ukrajine ponovo je da će reforme kijevske državne biti sporvedene. Ranije je u više navrata zahtevano da se istoku Ukrajine pruži veća autonomija i da se ruska manjina bolje zaštiti. Sada je Porošenko spomenuo i konkretni termin za predlog reformi: „Rat na istoku Ukrajine nije opravdanje za izostanak reformi. Zato ćemo u idućim nedeljama predstaviti naš program reformi koji je razvijen u bliskoj saradnji sa Evropskom unijom i NATO.“
Drugog dana samita će NATO raspravljati o tome kako se istočne zemlje članice mogu bolje zaštiti od moguće pretnje Rusije. Očekuje se donošenje odluke o formiranju snažnijih jedinica za brzo reagovanje i većem prisutvu NATO na Baltiku, u Poljskoj i Rumuniji. Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite, poznata po eksplicitnim izjavama, za DW je izjavila: „Rusija je pretnja miru“.
„NATO će se sada suočiti s tom prijetnjom. Neće biti drugorazrednih članica NATO“, zagarantovao je Rasmusen. Međutim, još nije jasno kako Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina navesti na povlačenje iz istočne Ukrajine i na kraju krajeva sa anektiranog Krima, priznaju NATO zvaničnici u nezvaničnim razgovorima. Generalni sekretar Alijanse Rasmusen ponovo pokušava sa apelom: „#Pozivamo Rusiju da odustane od konrfontacijom i da zakorači putem mira.“
Sporazum između NATO i Rusije iz 1997. godine ne bi trebalo da bude suspendovan, rekla je kancelarka Merkel pred novinarima. Neke istočne članice NATO uzimale su tu mogućnost u obzir, s obzirom na to da je Rusija prekršila većinu osnovnih odrednica ugovora. Sporazum isključuje trajno stacioniranje većih snaga NATO u istočnim zemljama-članicama, koje su ranije pripadale Varšavskom paktu. A članstvo Ukrajine u NATO-u trenutno uopšte nije tema, jasno je još jednom ponovila Angela Merkel. O tom pitanju, rekao je predsednik Porošenko, jednog dana bi trebalo da odluči ukrajinski narod.
Pogledaj vesti o: NATO, NATO skup
