Izvor: B92, 24.Nov.2021, 13:58
"NATO misli da su još devedesete"
Nedavno pogoršanje rusko-ukrajinskih odnosa i sve veće učešće SAD u tome mogli bi da budu među najznačajnijim prekretnicama u istoriji Evrope od Hladnog rata.
Ali temelj za sukob Rusije i Zapada postavljen je mnogo pre današnjeg dana, podseća se u analizi Raša tudeja.
Od ponovnog ujedinjenja Nemačke, bezbednosna arhitektura kontinenta – pažljivo održavano primirje između Istoka i Zapada koje je bilo čvrsto čak i u najnapetijim trenucima 20. veka – >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sistematski je razbijana.
Da li se taj proces mogao izbeći? Besmisleno je čak i pitati. Ono što je bitno je da je od tada ključni princip da svaka zemlja može sama da odluči kojim vojnim i političkim savezima želi da se pridruži, navodi se u tekstu RT i dodaje da taj izbor nije uvek bio slobodan i da je posle 1991. godine NATO postao "jedini klub u gradu pošto su se ostali spakovali".
To je, međutim, značilo da je i sam NATO upao u zamku, stoji dalje u tekstu RT. Prošao je niz naizgled bezbrižnih ekspanzija Alijanse koji je pak naišao na malu ili nikakvu "opoziciju" tom proširenju, a one koje su bile izgledale su kao kao deo političkog i ideološkog krstaškog rata.
"Vojni aspekt je bio na drugom mestu, kako u pogledu toga koliko su nove države članice zapravo trebale da doprinesu, tako i u pogledu toga da li će blok uopšte stati da ih brani. Međusobna podrška je u teoriji postojala, ali niko nije očekivao početak rata sa Rusijom ili odbranu Slovačke ili Letonije – to se posmatralo kao nemoguć scenario", piše RT.
To je zato što je, s jedne strane, postojala ta nejasna ideja da je Rusija deo nekog zajedničkog sistema bezbednosti sa NATO, ali niko se nije potrudio da definiše šta to znači u praksi. Blok je više voleo da se drži apstraktnih političkih narativa, a novi članovi su nastavili da se upisuju, ocenjuje autor teksta.
Podseća se da je u prvoj deceniji nakon pada Sovjetskog Saveza, Rusija bila toliko slaba i toliko zavisna od svojih stranih partnera da se čak i protivila planovima NATO-a, široko se verovalo da se može neutralisati nevojnim sredstvima.
"Pa, godine su prošle, ali način razmišljanja Zapada se nije pomerio dalje. Imajući u vidu taj narativ, bilo kakvi pokušaji Rusije da pregovara o tvrdim garancijama svoje bezbednosti sada ili u prošlosti mogli bi imati samo ograničen uspeh. Svi predlozi Moskve, iskreno ili na drugi način, zahtevali bi da druga strana odustane od svog osnovnog principa – da samo NATO može da donosi odluke", piše dalje.
NATO može da razmatra i ignoriše interese drugih strana po volji, ali oni će uvek biti na drugom mestu u odnosu na sopstvene ciljeve. Sve drugo je za lidere bloka neprihvatljivo.
"I ne zaboravimo ključnu mantru NATO, koja je dominirala razmišljanjem tokom 1990-ih i 2010-ih – nijedan spoljni igrač nema pravo da stavi veto na odluke saveza o tome kako će izabrati da radi sa budućim članovima". zaključuje se u tekstu.
U stvarnosti su, naravno, postojala određena ograničenja.
Kao primer se navodi 2008. godina, kada se vodila žestoka debata oko formulacije deklaracije NATO samita u Bukureštu, pri čemu su Francuska i Nemačka odbijale pritisak SAD da usvoje Akcioni plan za članstvo i za Gruziju i za Ukrajinu. Evropski deo bloka se plašio reakcije Moskve.
Međutim, kompromis, postignut u to vreme, doveo je do još goreg zastoja. Dve zemlje koje su susedne Rusiji dobile su obećanje da će na kraju biti primljene u NATO, ali su vrata za njihovo učlanjenje ostala zatvorena, bez objašnjenja šta to zaista znači.
Na diplomatskom nivou, Kremlju je rečeno da je to samo deklaracija, niko nije nameravao da dozvoli da se ove zemlje pridruže, to je bio samo čin učtivosti i svi su to znali, piše još Raša tudej.
"Ali ova dvoličnost je osigurala da su vojni, politički i diplomatski odnosi zaglavili u živom pesku, dok su se temelji poverenja urušili. Preklapanja između NATO-a i EU dodatno su zakomplikovala stvari. Jer, uprkos tome što su dva različita entiteta, oni dele skoro identično članstvo i izgradili su čvrst evroatlantski okvir", navodi se dalje u tekstu.
Sukobi nakon Majdana 2014. izbrisali su i poslednje preostale političke granice između različitih evropskih struktura. Situacija koja je već mutna, pogoršana je unutrašnjim procesima koji se dešavaju u većini država EU, kao iu SAD, Ukrajini i Rusiji.
Politika bi mogla da uništi strateške proračune velikih igrača koji misle da razumeju stanje zemlje i da mogu vešto da napreduju u igri. Ovog puta, uz rasplamsavanje tenzija, čini se da su sve velike frakcije ubeđene da je njihov protivnik taj koji pokušava da ukrade prednost, primoravajući ih da reaguju, a stvari postaju teške i opasne jer nema konsenzusa o tome šta se zapravo dešava.
Prošlo je 30 godina otkako je Rusija ušla u novu eru u svojoj istoriji i Moskva izgleda ne želi da zadrži stare sisteme slanja signala Zapadu.
Kada je predsednik Rusije Vladimir Putin održao svoje nedavno obraćanje u Ministarstvu spoljnih poslova, rekao je ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu da razgovara o bezbednosnim garancijama koje mogu da pruže njegove kolege u drugim zemljama, sličnim onima iz 2000-ih.
Ideja je da se napusti princip da zemlje mogu da biraju svoje saveze kao da se to nikog drugog ne tiče – što nikada nije bilo deo tradicionalne geopolitike, ali je postala praksa poslednjih decenija.
Odsustvo formalnih garancija NATO-a, ali stalno prisustvo toplih reči, ideoloških uveravanja, pa čak i vojne podrške, stvara bezgraničnu "sivu zonu."
Kada Putin govori o održavanju "napetosti" sa Ukrajinom, misli na to da Moskva to mora učiniti obilato. Jasno je da će izlazak u ovu sivu zonu imati ozbiljne posledice. A i ova nedavna runda eskalacije u istočnoj Evropi pokazala je da stari principi bezbednosti na kontinentu više ne funkcionišu, smatra autor teksta.
Još se dodaje i da bi održavanje stvari onakvim kakve jesu moglo da dovede do novih sukoba, dok će odustajanje od uverenja da blok odlučuje na sve strane zahtevati drastičnu reviziju svih pristupa. Rusija će morati da promeni sistem i povuče nove "crvene linije".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
