Izvor: Blic, 08.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO je izgubio naše poverenje
Evropska unija odbacila je mogućnost revizije Kumanovskog sporazuma, ali Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova Srbije, kaže u intervjuu za „Blic" da je to bezbednosno pitanje o kojem pregovaraju Srbija i Nato i podseća da je generalni sekretar Natoa saopštio da je Alijansa spremna da razgovara o tome.
Očigledno nemamo dobru komunikaciju sa Natoom kao što smo je imali pre godinu dana? Zašto?
– Ono što je za posledicu imalo gubitak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << našeg poverenja je uloga koju je Nato odigrao u stvaranju, obučavanju i formiranju takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga. To predstavlja flagrantno kršenje Rezolucije 1244 i za nas je neprihvatljivo.
Odnosi sa SAD takođe su narušeni, do kada mislite da kosovsko pitanje treba da se nalazi kao barijera između Srbije i SAD?
– Mi imamo ustavnu, političku i moralnu obavezu da branimo teritorijalnu celovitost zemlje. Nastavićemo da to činimo svim pravnim, političkim i diplomatskim sredstvima, vodeći računa i o drugim državnim interesima. U njih, naravno, ubrajamo i održavanje što je moguće boljeg odnosa sa svim međunarodnim centrima moći.
Podržavate predsednika Tadića kada kaže da Kosovo nema cenu? Čak i ako je ta cena za Kosovo sama Srbija?
– U svemu podržavam predsednika Tadića. Ne postoji nijedna država na svetu čiji bi teritorijalni integritet bio tako drastično ugrožen, koja ne bi imala za svoj spoljnopolitički prioritet njegovu odbranu. Uzmite, na primer, Kipar, koji već 30 godina ima kao svoj diplomatski prioritet odbranu teritorijalnog integriteta. To im nije smetalo da izgrade snažnu ekonomiju i postanu član EU.
Bavi li se naša spoljna politika ičim još osim Kosovom?
– Definisali smo tri spoljnopolitička prioriteta za godinu koja je pred nama, i to su: odbrana ustavnog poretka, ubrzanje evrointegracija i poboljšanje odnosa u regionu.
Kako da računamo na uspešnost MIP ukoliko je pitanje Kosova negativno rešeno, evrointegracije takođe, a i narušeni su odnosi u regionu i sa najjačom silom sveta?
– Ne bih se složio da je učinak negativan. U odbrani ustavnog poretka, mislim da smo iznenadili ceo svet s onim što smo u 2008. postigli, opredelivši se isključivo za diplomatska sredstva. Postigli smo rezultat koji niko nije očekivao. I pored velikog pritiska najmoćnijih država, broj priznanja je relativno mali. Uspeli smo da prebacimo pitanje s političkog na pravni teren i dobili smo za to podršku većine sveta u UN. Uspeli smo da ne oštetimo odnose s onima s kojima imamo fundamentalna neslaganja oko statusa Kosova, kako u regionu, tako i u svim delovima sveta. Sa EU smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju...
Dobro, kada će onda Srbija dobiti beli šengen?
Diplomatija je svoj deo posla završila kada je reč o bezviznom režimu. To pitanje sada zavisi pre svega od nas samih. Na jasan način izrađena je mapa puta koja definiše korake koje treba preduzeti da bismo uspostavili bezvizni režim. Preostali su birokratski i tehnički poslovi. Kada nadležne institucije to ispune, tj. iste one uslove koji su bili pred ostalim zemljama EU – istog trenutka omogućićemo našim građanima da putuju u zemlje EU bez viza.
Da li diplomatija može da učini nešto na omekšavanju stava Holandije po pitanju haškog uslova?
– Puna saradnja sa Tribunalom je jedini politički uslov za približavanje EU. Uveren sam da nadležni organi čine sve da ta saradnja bude potpuna, jer za diplomatiju ovog trenutka po tom pitanju postoji jako mali prostor. Nažalost, u okviru EU postoji deo zemalja koji ne smatra da ova zemlja čini sve da sarađuje u potpunosti sa Haškim tribunalom. Zbog toga smo pozvali EU da se na licu mesta uvere da je ono što čine naši nadležni organi maksimum.
Pozvali ste i Ferhagena, zahvalio je, prihvatio poziv, ali je rekao da ne očekujete da će njegov dolazak za Holandiju bilo šta promeniti, jer ne očekuje da će Mladića naći po hodnicima MIP-a te ga tamo neće ni juriti?
– Ne očekujemo da će Ferhagen tražiti haške begunce niti po hodnicima MIP-a niti bilo gde po Srbiji. To nije bila ideja. Ideja je bila da upozna atmosferu koja postoji u ovoj zemlji. Bramerc je taj preko kojeg Srbija sarađuje sa Tribunalom, i mi smo zadovoljni našim odnosima. Ali mi želimo da i na političkom nivou EU dobije informaciju iz prve ruke kakva je realna situacija u Srbiji – koji su to politički napori koje ova vlada čini da bi se taj uslov ispunio i da bi se učvrstilo poverenje između Brisela i Beograda radi ubrzanja evrointegracija. Mislim da bi misija EU mogla da pomogne.
Kada očekujete tu misiju EU?
– Ta odluka može biti doneta, verujem, na narednom redovnom mesečnom sastanku ministara inostranih poslova EU.
Da li je Srbija spremna da pruži podršku Hrvatskoj za učlanjenje u EU?
– Naravno. Ceo zapadni Balkan mora što pre da postane integralni deo EU, to je u osnovi našeg strateškog gledanja na ovaj deo sveta i to će biti naše nastojanje sve dok je ove vlade. Spoljna politika Srbije je miroljubiva i otvorena za saradnju sa svima. Prošla godina je bila godina teških iskušenja za nas, bili smo svedoci pokušaja odvajanja jednog dela suverene teritorije. Nažalost, taj nerazumni pokušaj podržao je jedan broj zemalja regiona, što nije moglo biti protumačeno kao prijateljski gest. Srbija je reagovala mirno, učinila je istorijski korak, prvi takve vrste na Balkanu, odgovarajući na takav izazov isključivo pravnim i diplomatskim sredstvima. Nastavićemo s takvom politikom i raditi na poboljšanju regionalnih odnosa.
Milo Đukanović je izjavio da odnosi Srbije i Crne Gore nikada nisu bili na nižem nivou?
– Ti odnosi narušeni su onog trenutka kada je vlast u Podgorici odlučila da u najkritičnijem trenutku naše diplomatske borbe za očuvanje ustavnog poretka podrži secesionističke ambicije kosovskih Albanca, a ne miroljubivu politiku Beograda. Način na koji smo se poneli za rezultat je imao da građani Srbije i Crne Gore ne osećaju bilo kakve posledice tog čina vlade u Podgorici. Ekonomska saradnja je ista kao pre, građani Crne Gore imaju tretman u Srbiji kakav su imali pre – pre svega u domenu zdravstva i školstva, pa čak su i politički odnosi ostali kao pre – ministri, kao i drugi državni organi, normalno se susreću. Postoji jedna razlika –na moju žalost, Anka Vojvodić više nije u Beogradu. Ona je jako dobro radila svoj posao. Da nismo diplomatski reagovali, poslali bismo signal celom svetu da ova zemlja neće imati ništa protiv toga da neko prizna Kosovo posle glasanja u UN. Tada bi bilo desetine novih priznanja.
Hoćete li poslati poziv Podgorici da postave ambasadora?
– Tako stvari ne funkcionišu. Podgorica treba da uputi predlog za novog ambasadora, kada odluči da je za to vreme, a vlasti u Beogradu sagledaće ko je taj kandidat, tj. da li odgovara našim naporima da poboljšamo međusobne odnose. Ako kandidat ne bude takav, daćemo negativno mišljenje. To je slučaj kada je reč o traženju agremana za bilo kog ambasadora bilo koje zemlje.
Da li ste se na taj način ponašali prema bilo kojoj zemlji koja je priznala nezavisnost Kosova?
– Da, prema svima koji su priznali Kosovo nakon glasanja u UN i kojima je Srbija uskratila gostoprimstvo.
Da li ste uspostavili kontakt s novom američkom administracijom?
– Nova administracija se još uvek uspostavlja. Jedan broj zvaničnika čeka formalne potvrde.
Bilo je primedaba kada je reč o imenovanju novih ambasadora. Konkretno, da li je dovoljna kvalifikacija za ambasadora u Vašingtonu što je upoznao Obamu. Da li je to način na koji se vodi ozbiljna spoljna politika?
– Predlog za novog ambasadora nisam u prilici da komentarišem sve dok zemlja domaćin ne da agreman.
Da li Srbija sada ima bolje odnose s Rusijom nego sa SAD?
U ovom trenutku naši odnosi sa Rusijom su bliži nego odnosi sa SAD. Između nas i Rusije ne postoji nijedno otvoreno pitanje, dok s Vašingtonom imamo neslaganje kada je reč o budućem statusu Kosova i Metohije. Pokušavamo da sa SAD na najbliži mogući način sarađujemo po svim ostalim pitanjima.
I Milošević se oslanjao na Rusiju. Da je bio bliži SAD, možda ne bismo prošli kroz ovo bolno iskustvo?
– U odbrani teritorijalnog integriteta zemlje, Rusija nam je pružila bezrezervnu podršku u svim međunarodnim forumima, pre svega u Savetu bezbednosti i mi tu podršku izuzetno cenimo.
A da li smo Rusima platili tu podršku NIS-om? I, dugujemo li Rusima još nešto za to?
– Podrška Rusije je bazirana na međunarodnom pravu i nije ni na koji način povezana s energetskim pitanjima. Naš sporazum je baziran na ekonomskom i energetsko-geostrateškom interesu i Srbije i Rusije.
Može se čuti da se strane diplomate žale na vaš tvrdi stav, rečnik, terminologiju i nastup koji isuviše podseća na Miloševićevo vreme?
– Ne mogu da komentarišem spekulacije, već samo stavove izrečene u javnosti.
