Izvor: Deutsche Welle, 05.Dec.2018, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO ili neizvesnost?
Aktiviranje Akcionog plana za članstvo u NATO predstavlja veliku šansu za Bosnu i Hercegovinu, smatraju u Sarajevu. Da li će ona biti propuštena zbog protivljenja Banjaluke?
Aktiviranje Akcionog plana za članstvo (Membership Action Plan – MAP) je „istorijski korak“ za Bosnu i Hercegovinu na njenom putu ka evroatlantskim sistemima bezbednosti. To je poruka većine zvaničnika iz entiteta Federacije BiH, koji pozdravljaju poziv koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << NATO uputio BiH da realizuje prvi Godišnji nacionalni program.
Lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i donedavni član Predsedništva BiH Dragan Čović, tim povodom se oglasio na svom Tviter-nalogu: „Želim da iskažem zadovoljstvo i pozdravim odluku saveznika nakon današnjeg ministarskog sastanka NATO u Briselu, gde je BiH pozvana da dostavi svoj prvi Godišnji državni program“, napisao je Čović.
Međutim, aktuelni predsedavajući Predsedništvu BiH Milorad Dodik se i pre današnje (5.12.) sednice u Briselu usprotivio aktivaciji MAP za BiH, pozivajući se na rezoluciju Skupštine entiteta Republike Srpske. „Ništa od MAP. Mene obavezuje rezolucija RS o vojnoj neutralnosti“, rekao je Dodik. Slične su reakcije i drugih srpskih zvaničnika iz RS.
Biće „političkih problema“
Vojnopolitički analitičar iz Federacije BiH Đuro Kozar kaže da je iz Brisela upućen poziv BiH da se i definitivno odluči o ulasku u NATO. „Ovo je velika šansa za BiH koju naša država ne bi trebalo da propusti, tim pre što je i svim dosadašnjim strateškim dokumentima Predsedništva BiH i Zakonom o odbrani predviđen ulazak BiH u NATO“, kaže Kozar za DW.
On, međutim, naglašava da će u tom smisli biti „političkih problema“, posebno kada je reč o RS. „U RS je nedavno usvojena Rezolucija o vojnoj neutralnosti, prema kojoj BiH ne bi trebalo da ulazi ni u jedan vojni savez. To će morati da raščisti Predsedništvo BiH, jer odluka o realizaciji MAP koju je potpisao i Nebojša Radmanović nikada nije opozvana“, kaže Kozar.
Zaključak iz 2009. još uvek na snazi
Predsedništvo BiH je 10. juna 2009. usvojilo Zaključak o upućivanju zahteva za Akcioni plan za članstvo, koji je zvanično uručen 2. oktobra 2009. godine u mandatu članova Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića, Harisa Silajdžića i Željka Komšića. Radmanović je i tada bio visokopozicionirani član Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
U pismu NATO Radmanović je 2009. godine, između ostalog, naglasio: „Još jednom smo potvrdili našu predanost vrednostima Alijanse, kao i našu volju da ostanemo proaktivan, vidljiv i pouzdan partner koji deli teret današnjih izazova. Iznad svega, podvukli smo našu želju da postanemo punopravna članica NATO, što je od strateške važnosti za BiH“, napisao je Radmanović.
Nedžad Ahatović: Garancije NATO u direktnoj suprotnosti s velikosrpskim ratnim ciljevima
Međutim, sa slabljenjem međunarodnog političkog, ali i vojnog prisustva u BiH, RS menja kurs u pogledu integracije BiH u evroatlantske sisteme, okrećući se Srbiji i ruskim interesima na Balkanu, ocenjuje vojni analitičar iz Federacije BiH Nedžad Ahatović. „Garancije koje bi NATO pružio BiH u smislu očuvanja njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, u direktnoj su suprotnosti sa velikosrpskim ratnim ciljevima“, kaže Ahatović za DW.
Rezolucija o vojnoj neutralnosti RS
„Ključni razlog našeg protivljenja ulasku BiH u Severnoatlantski savez je taj što je NATO tokom proteklog rata bombardovao RS, a potom i našu maticu Srbiju“, kaže članica Parlamentarne komisije BiH za odbranu i bezbednot Dušanka Majkić. „To bombardovanje bilo je besomučno i naše emocije su protiv tog vojnog saveza. Koliko god bili važni argumenti Federacije BiH, toliko su važni i naši argumenti iz RS“, kaže Majkićeva za DW.
„Ja sam te stavove često iznosila i našim sagovornicima iz NATO, i nisam imala osećaj da me ne razumeju. Takođe, podsećam da je Skupština RS usvojila Rezoluciju o vojnoj neutralnosti kojom su svi prethodno doneseni akti Skupštine RS koji se odnose na članstvo BiH u NATO prestali da važe. Niko od srpskih predstavnika u institucijama BiH neće moći da tvrdi drugačije ili da usvoji nešto novo“, kaže Dušanka Majkić.
Alijansi se žuri
Govoreći o konkretnim prednostima ulaska BiH u NATO, Đuro Kozar naglašava da bi se država na taj način politički i bezbednosno dodatno stabilizovala.
Đuro Kozar: Odluka o realizaciji MAP koju je potpisao i Nebojša Radmanović (SNSD) nikada nije opozvana
„To bi ovoj zemlji otvorilo i bolju perspektivu za strana ulaganja, jer niko ne želi da ulaže kapital u nestabilne države. NATO je u ovom slučaju ipak 'progledao kroz prste' BiH koja nije u potpunosti registrovala vojnu imovinu kao vlasništvo države. Federacija BiH je to učinila, ali RS nije“, podseća Kozar.
Naš sagovornik ističe da se Alijansi „žuri“ kada je reč u prijemu BiH, iako ona u tom smislu nikoga ne prisiljava. Đuro Kozar smatra da je reč o „važnim geostrateškim interesima“, jer NATO na tom području želi da ima preimućstvo u odnosu na Rusiju, koja, dodaje, preko Srbije i RS želi da zastupa političke, ekonomske, pa i vojne interese na Balkanu.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
