Izvor: Southeast European Times, 24.Jul.2012, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO hvali bezbednosne reforme u Hrvatskoj
Nastojanja zemlje doprinose bezbednosti regiona, dok istovremeno služe kao primer potencijalnim članicama.
24/07/2012
Dražen Remiković za Southeast European times iz Zagreba -- 24.7.2012.
Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen dao je Hrvatskoj visoke ocene za odbrambene i bezbednosne reforme tokom zvanične posete Zagrebu ranije ovog meseca, pre Croatia samita 2012 -- koji je bio fokusiran >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << na vladavinu zakona i izgradnju stabilnosti „Ostavljanjem vrata NATO-a otvorenim“ za zemlje koje žele da postanu članovi.
Zvaničnici su ukazali da Hrvatska, koja je ušla u NATO 2009, igra važnu ulogu kao čuvar mira, izgradnjom saradnje u Jadranskom regionu i na zapadnom Balkanu.
Rasmusen je rekao da je Hrvatska donela „svežu energiju“ i „sveže ideje“ projektima kao što je Škola vojne policije u Kabulu, na kojem sarađuje sa drugim zemljama koje žele da postanu članice NATO-a -- Bosnom i Hercegovinom (BiH), Crnom Gorom i Makedonijom.
„Zajedno, pod vođstvom Hrvatske, te zemlje grade stabilnost u Avganistanu – i međusobnu saradnju“, rekao je on. „One grade bezbednost u srcu Azije, ali i u srcu Evrope.“
Pored zajedničkih misija, Hrvatska je sprovela niz unutrašnjih reformi koje su dovele do snažnijih bezbednosnih sistema u zemlji, kaže ministarstvo odbrane. Te promene odražavaju se u zakonodavnim strategijama i strategijama implementacije, kao i u unapređivanju programa obuke.
„Važno je da se istakne razvoj dugoročnog odbrambenog planiranja i strateških dokumenata, uz konstantno investiranje u izgradnju i održanje odbrambenih mogućnosti, pripremu i kontrolu vojne moći, povećanje nivoa međuoperativnosti, obuke, veština, usvajanje doktrine i standarda i učešće u savezničkim snagama za brzo reagovanje“, kaže portparol ministarstva Mislav Šimatović za SETimes.
Kada je u pitanju regionalna saradnja, zvaničnici NATO-a naglašavaju značaj zajedničkog učešća u Međunarodnim bezbednosnim snagama za podršku (ISAF), mirovnoj operaciji u sklopu Američko-jadranske povelje, rekao je on.
Šimatović je takođe pomenuo hrvatsko sprovođenje Projekta pametne odbrane u cilju smanjenja troškova, kao i proširenje Inicijative povezanih snaga, u svrhu obrazovanja, obuke i zajedničkih vežbi, kao dodatne primere nastavka reformi u zemlji nakon prijema u NATO.
Hrvatska sarađuje sa Kosovom i ostalim zemljama u regionu na projektima kao što je onaj u Kabulu. Mada je većina tih zemalja dobila pozitivne ocene tokom Samita NATO-a u Čikagu prošlog maja, nastavlja se rad na jačanju saradnje u regionu i podsticanju dodatnih reformi, kako bi se one pridružile NATO-u kao njegovi članovi.
BiH do danas nije dobila Akcioni plan članstva, a Crna Gora, Makedonija i Grčka tek počinju proces podnošenja zahteva. Zvaničan stav Srbije je vojna neutralnost.
Nakon što je Ministarstvo odbrane Republike Hrvatske saopštilo da „nema povećanja“ budžeta za 2013, Hrvatska mora da smanji nepotrebne troškove kako bi nastavila dalje sa reformama i modernizacijom.
„Ne treba vam 500.000 vojnika da pokažete borbenu sposobnost, kao što je to bio slučaj u prošlosti -- samo 17.000 profesionalnih vojnika“, objasnio je general Ivan Prodan, predsednik Hrvatskog društva ratnih veterana. „Zvaničnici treba da ulože više u obrazovanje vojnika i smanje nepotrebne troškove“, dodao je on.
Ispunjavanje razvojnih obaveza u svetlu ekonomske krize je „teško“, ali NATO priznaje „iskrene namere Hrvatske da sprovede celokupan reformski proces“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Davor Đenero.
Prema Rasmusenovim rečima, „to nije lak put. Ali, kao što pokazuje primer Hrvatske, može da se ostvari. I, vredi napora“.
Nastavak na Southeast European Times...
