Izvor: Vostok.rs, 03.Avg.2012, 13:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NATO bombe nastavljaju da ubijaju

03.08.2012. - Ne bi trebalo zaboraviti, koliko puta su „vešti i iskusni“ piloti NATO snaga "greškom" bacali kasetne bombe

Bombe koje je NATO prosuo po Jugoslaviji i dalje ubijaju - čak i 13 godina nakon bombardovanja. Dva srpska deminera - pirotehničara, su poginula u eksploziji bombe na padinama planine Kopaonik na jugu Srbij e- izjavilo je u sredu Republičko >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ministarstvo odbrane.

Srpske „Večernje novosti“ navode reči kolega 37-godišnjeg Nebojše Milića, koji ga opisuju kao uzornog porodičnog čoveka i oca dvoje dece. Kolege kažu da je kao inženjer bio besprekoran – rizikovao je i u situacijama, kojih bi se drugi plašili. Druga žrtva, 36-godišnji Slaviša Marković, takođe je za sobom ostavio dvoje dece. Ironično, poslednji put je ovaj iskusni vojnik telefonirao sa porodicom, kako bi čestitao 12. rođendan svom sinu. A za nekoliko dana, njegova ćerka puni 8 godina. Pirotehničare je ubila kasetna bomba.

Tokom bombardovanja Jugoslavije od strane NATO snaga, na zemlju je bačeno više od hiljadu kasetnih bombi. Prema različitim procenama, najmanje 10% smrtonosnog „punjenja“ još uvek nije deaktivirano. U Srbiji, bez Kosova, od ovog oružja, pa čak i u miru, poginulo je oko 200 ljudi, približno isti broj je obogaljen. Više od polovine žrtava su muškarci i deca ispod 19 godina starosti. Granate su nažalost, veoma često upravo tamo gde ljudi rade - u poljima, šumama, vinogradima. Procenjuje se da u potencijalno „eksplozivnim“ područjima živi najmanje 100.000 ljudi.

Balkanski veteran, a sada - lider Sveruskog pokreta „Kosovski front“ Aleksandar Kravčenko:

- Vojne celishodnosti korišćenja ove vrste municije nije bilo, jer ona je da tako kažemo, „dugoročnog“ dejstva, a pre svega ugrožava civilno stanovništvo. NATO podvlači da je reč o humanitarnoj operaciji, što bi značilo da su udari bili protiv vojnih ciljeva, da je su samo uništavli snage Vojske Jugoslavije. Međutim, upotreba kasetnih bombi, granata sa osiromašenim uranijumom, kao i gustina napada na civilne ciljeve, kada su bukvalno rušili čitave stambene oblasti - sve ovo baca ozbiljnu sumnju na izjave Alijanse o humanitarnim ciljevima.

Ne bi trebalo zaboraviti, koliko puta su „vešti i iskusni“ piloti NATO snaga greškom bacali kasetne bombe. Fatalno. Na primer, jedna od bombi, pogodila je konvoj kosovskih izbeglica, u kome su uglavnom bili žene, deca i starije osobe. Takođe, „greškom“ su avioni Alijanse, koji su se pripremali da bombarduju aerodrom u Nišu, na kraju prosuli bombe na grad. NATO-rukovodstvo, je naravno, izjavilo da žali, ali to je za rođake 15 poginulih slaba uteha ...

Ako verujete „Vikiliks-u“ američke diplomate su krajem 2000. godine bili veoma zadovoljne načinom na koji je onda prozapadno Ministarstvo odbrane radilo na promeni svesti srpskih oficira. Očigledno je, da je bilo važno postepeno i braniocima zemlje promeniti stav prema NATO-u od „minus“ na „plus“, kako bi smatrali da je Alijansa - partner i prijatelj.

U sredu su dve srpske porodice, u isti mah ostavši bez hranilaca, to, nesumnjivo i osetile.

Timofej Aleksejev,

Izvor: Golos Rossii, foto: EPA    

Nastavak na Vostok.rs...