Izvor: Danas, 05.Jan.2016, 22:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO bombardovao Pale
Američko Ministarstvo finansija objavilo je dopunjeni spisak preduzeća i pojedinaca iz Srbije i BiH kojima je zamrznuta imovina i s kojima je američkim kompanijama zabranjeno da posluju.
Na spisku ima oko 750 preduzeća i stotinak pojedinaca. Naša borba objavljuje taj spisak u nastavcima čitave dve nedelje. Na njemu su i RTS, agencija Tanjug, Jugoslovenski aerotransport, Pošta, Simpo i Jumko iz Vranja, Geneks, PK Beograd, kragujevačka Crvena zastava, šabačka Zorka, kruševačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Župa...
Među pojedincima na njemu su, pored Miloševića, premijera Marjanovića i njihovih najbližih saradnika, i Dragoslav Avramović, Borka Vučić, Zoran Drakulić, Miodrag Zečević, sva četvorica Karića, Karadžić, Krajišnik, Mladić, Milorad Dodik i mnogi drugi. Na računima u američkim bankama i njihovim filijalama pojedinci imaju možda i milijardu dolara, procenjuju strani mediji. Javnost u Srbiji na osnovu tog spiska - na kojem su navedene tačne adrese i ostali podaci - saznaje da domaće firme imaju nekoliko stotina predstavništava širom sveta, od Pekinga i Vladivostoka do Lihtenštajna, Egipta, Sudana, Turske, Libana i mnogih drugih zemalja. Ta predstavništva su, uz dozvolu ili čak po nalogu vrha vlasti, osnivana radi probijanja blokade. Većina njih korišćena je za pranje novca i razvlačenje državne imovine, odnosno za bogaćenje pojedinaca bliskih režimu - privrednika, diplomata i pripadnika službi bezbednosti.
Peta godišnjica nezavisnosti Hrvatske, zbog nedavne uspešne vojne akcije u Zapadnoj Slavoniji, proslavljena je izuzetno svečano. Podeljeno je tridesetak hiljada odlikovanja. Predsednik Tuđman dobio je čak devet, najviše od kojih je Velered kralja Tomislava s lentom i zvezdom Danicom. Iako je zemlja još u ratu, mora da bude novca za komociju najviših državnih rukovodilaca. Niko od nosilaca visokih funkcija ne vozi se u kolima jeftinijim od 60 hiljada maraka, piše nezavisni nedeljnik Feral tribjun, koji je zbog kritičkih stavova i oštrih satiričnih priloga sve vreme na udaru režima.
Dramatično se zaoštrava situacija u BiH. Avioni NATO bombardovali su 25. maja srpske položaje kod Pala, pošto su srpski vojnici oteli četiri topa iz skladišta mirovnih snaga. U artiljerijskom napadu na Tuzlu 27. maja ubijena je 71 osoba, ranjeno oko 150 civila, pretežno mladih. Komanda mirovnih snaga tvrdi da je granata ispaljena s položaja koje drže vojnici Ratka Mladića. Na Palama se, kao i uvek u sličnim situacijama, tvrdi da je eksploziju izazvala muslimanska strana.
Severnoatlantski pakt nastavlja bombardovanja i izaziva nimalo vojničko reagovanje srpskih snaga: one hapse nekoliko stotina pripadnika mirovnih snaga i raspoređuju ih na mestima koja se smatraju mogućim ciljevima vazdušnih napada: u kasarnama, blizu komandi, oko vojnih skladišta i mostova... Objavljeni su snimci mirovnjaka vezanih lancima za električne stubove, drveće i ograde. Međunarodna javnost je ogorčena. Informativna služba GŠ VRS saopštava da su zarobljeni vojnici bezbedni i da se prema njima postupa korektno, a njihova dalja sudbina zavisi od odluka i dejstava NATO snaga. Aleksandar Zotov, specijalni izaslanik ruskog predsednika Jeljcina, upozorava Miloševića da Moskva osuđuje postupke bosanskih Srba i zahteva da Beograd posreduje u oslobađanju zarobljenika. U Jadran su ponovo uplovili američki ratni brodovi, približavaju se francuski i britanski, kao i američki nosač aviona "Teodor Ruzvelt". Zapadni saveznici ubrzavaju dogovore o formiranju snaga za brzu intervenciju u BiH.
Milošević je, izjavljivali su kasnije strani pregovarači, bio izuzetno besan zbog ponižavanja pripadnika mirovnih snaga. Navodno je govorio da su Karadžić i Mladić korišćenjem talaca kao živog štita naneli sramotu celom srpskom narodu. Predsednik Srbije šalje na Pale šefa Službe državne bezbednosti Jovicu Stanišića. Zvanično nije ni potvrđeno ni demantovano da je Miloševićev izaslanik zapretio Karadžiću da će biti surovo likvidiran ukoliko odmah i bezuslovno ne budu pušteni svi taoci.
Akcija oslobađanja trajala je gotovo tri nedelje. U Beograd dolaze međunarodni pregovarači, lord Dejvid Oven i Torvald Stoltenberg, potom i Jasuši Akaši i italijanska ministarka inostranih poslova Suzana Anjeli. Miloševiću, nimalo ljubazno, telefonira Žak Širak, koji je sredinom maja preuzeo dužnost predsednika Francuske. Konačno, Stanišić 18. juna obaveštava predsednika Srbije da su oslobođeni svi taoci - ukupno 388 oficira i vojnika. Neki su se vratili u jedinice, većina je preko Zagreba otputovala u svoje zemlje. Milošević je pohvalio pripadnike Službe bezbednosti za primerno obavljanje dužnosti i založio se za "normalizaciju odnosa između organa Republike Srpske i snaga UN, kao i za uspostavljanje normalnih uslova da misija UN u potpunosti obavi svoju dužnost, u interesu konačnog postizanja mira".
Nastavlja se
.jpg)
