Izvor: Vostok.rs, 23.Mar.2014, 21:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO agresija: Sramno ubijanje stanovnika SR Jugoslavije
23.03.2014. - 15 godina od agresije na SR Jugoslaviju
Navršava se 15. godina od NATO zločinačkog bombardovanja SR Jugoslavije. Odnos vojnih snaga NATO prema Vojsci Jugoslavije bio je pred početak agresije 600 prema 1, a VJ je zaostajala tehnološki najmanje 30 godina. Procena NATO komandanata bila je da će Srbija kapitulirati posle nekoliko dana.
NATO je planirao kopnenu ofanzivu na "sprženoj zemlji", pošto uništi PVO. Međutim, ni posle 78 dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nisu se "stekli uslovi" za to. I tada je dve trećine oružja bilo spremno za borbu i više od 99 odsto mobilisanog ljudstva.
Sve je bilo na strani NATO, osim morala, rodoljublja i dovitljivosti.
- Oni nisu mogli da shvate kako smo se uopšte drznuli da odbijemo kapitulaciju u Rambujeu i ne dozvolimo da NATO ušeta u Srbiju. Džon Pemberton, vojni i vazduhoplovni izaslanik SAD, na kraju poslednjeg sastanka pred agresiju upitao me je: Znate li da ste mali i tehnološki najmanje tridset godina iza nas, na čemu zasnivate tu samouverenost? Odgovorio sam mu da će saznati kad nas napadnu. Besno se okrenuo i otišao bez rukovanja - priča general Spasoje Smiljanić.
Godinama uoči agresije pokazale su se mnogo slabosti u državnom i vojnom vrhu.
- Čak je i naš načelnik Generalštaba bio ubeđen da će posle kratkotrajnih udara raketama po KiM, uslediti kopnena invazija. Mi "plavci" smo upozoravali da su takvi ratovi prošlost i da će doći do masovnog vazdušnog udara uz pomoć kosmičke vojske - satelita. Pokazalo se da smo bili u pravu. U skladu s tim, počeli smo da raseljavamo jedinice s mirnodopskih lokacija, uprkos pretnjama kaznom - otkriva Smiljanić.
Branioci neba 1999. kažu da je iskustvo stečeno analiziranjem NATO bombardovanja Republike Srpske 1994. omogućilo Vojsci Jugoslavije da se odupire Alijansi van svakih očekivanja. NATO je znao i za operativne procene same VJ da je u slučaju napada oružane sile jednake jugoslovenskoj, životni vek zastarele PVO procenjivan na samo 21 dan.
- Ono što NATO nije uzeo u obzir je srpska snalažljivost u škripcu. PVO VRS je zavaravao avione Alijanse građenjem lažnih položaja. Moć našeg maskiranja i brzih manevara pokazala se efikansijom od najsavremenije ratne tehnike - kaže general Miloš Đošan, koji je branio nebo na najstrašnijem delu ratišta, uz granicu sa Albanijom.
- Umesto da se ukopavamo, kako je propisivalo pravilo službe, mi smo ispadali iz šuma i dejstvovali munjevito, s livade. Posle nekog vremena otkrili su da bombarduju lažne položaje od rashodovanih kamiona i gvožđurije, priča general Đošan.
Vojnici su uz pomoć civilnih stručnjaka i građana masovno proizvodili lažne topove, tenkove, kamione, pa čak i kuće, utvrđenja i mostove! Posle bezbroj protraćenih projektila i NATO letači su postajali sumnjičavi.
Kako se šest stotina puta manja Vojska savezne republike Jugoslavije u proleće 1999. godine suprostavila NATO napadima. Uz makete topova i borbenih vozila postavljane su čak i lutke iz izloga obučene u vojne uniforme.
Uz makete topova i borbenih vozila postavljane su lutke iz izloga obučene u vojne uniforme. Ako bi lutka bila bez šlema ili borbenog prsluka oni nisu dejstvovali. Zato smo prenosili lutke s jednog mesta na drugo imitirajući borbene radnje, pa ih je NATO ponovo sa zadovoljstvom gađao.
Pojavio se čak i specijalista za maskirno pozorište.
- Pukovnik Milenko Prodanović doterao je iz neke fabrike tekstila pun kamion drvenih i plastičnih krojačkih lutaka i brdo uniformi koje su šivene za teritorijalnu odbranu. Ovaj ratnik obdaren dovitljivošću i duhovitošću bio je zadužen za ovu ekipu "putujućih glumaca" i izradu scenarija za obmanjivanje Alijanse - kaže Đošan.
- Pokazalo se da pravila važe sve dok ne počne borba za život, a onda na scenu stupa moral i inteligencija komandanata i boraca. Već na početku agresije pozvali su me u Batajnicu gde su na pisti ostala dva "miga", koje sam već prežalio. Onda su me piloti, stručnjaci iz Instituta "Moma Stanojlović" i avio modelari iz Nove Pazove pozovali da pogledam "pojačanje" u žbunju iz koga su malo virila dva dobro maskirana "miga". Pitao sam se odakle nam ti avioni, a kad sam prišao shvatio sam da je reč o savršenim maketeama ispod kojih je krčkalo ulje u tepsijama, da privuče termovizijske projektile - seća se general Smiljanić.
Ubrzo je najavljen dolazak neprijateljskih letelica i "scenografi" su se sklonili na bezbedno.
Prisluškivani NATO-piloti su izručili tovar. Nisu krili zadovoljstvo javljajući štabu: "Srbi su mislili da nas pređu s maketama na pisti, ali mi smo njih zavrnuli, rasturili smo im maskirane avione u žbunju".
Pored svih pista bili su i pasivni radarski reflektori koji nisu varali pilote, ali su sluđivali njihove "pametne" rakete koje su jurile pravo na trouglove od lima iskrivljene tako da deluju kao ogledalo za radar. Isto odbrambeno sredstvo, koje je proizvodio prizrenski "Novi metalac", koristili su i borci 549. mehanizovane brigade VJ.
- Oko 99 odsto NATO "pametnih" bombi eksplodiralo je na pasivnim radarskim reflektorima i maketama. Postavljali smo stare traktore i traktorske prikolice u iskopane tenkovske zaklone i pod njima ložili piljevinu u presečenim burićima, a rakete su "mislile" da je reč o upaljenom motoru tenka. Sadili smo cele šume i podizali brda zemlje po mostovima, a jedan smo ceo obmotali jutom iz fabrike rudarskih traka. Mikrotalasne pećnice su bile neodoljiv plen za protivradarske projektile - sa zadovoljstvom se seća general Božidar Delić.
On naglašava da je zahvaljujući veštom maskiranju i brzom menjanju položaja poginulo samo 11 vojnika njegove brigade do 15. maja. Tada se Alijansa razbesnela i počela da zasipa srpske vojnike "glupim" bombama iz strateških bombardera, zbog čega je do Kumanovskog sporazuma u junu život je izgubilo 87 vojnika.
Ovde možete preuzeti Kumanosvski sporazum.
- To je bio pakao, bombe iz samo jednog "B-52" ili "B-1" pretvarale su u oganj i pepeo prostor 800 puta 200 metara. Međutim ni oni nisu uspeli da nas oteraju. Vesli Klark to priznaje u svojoj knjizi. NATO se vojnički obrukao, ali se osvetio na civilima, kaže Delić.
Odbrana Kosmeta ni izbliza ne bi mogla da bude ovako uspešna da nije bilo nevidljive snage Vojne bezbednosti, kojom je u Prištinskom korpusu komandovao general Momir Stojanović. Pokazalo se da su, uprkos svemu, uspešno parirali najmoćnijim službama sveta - CIA i BND.
- Godinama pre same agresije imali smo celovite informacije o namerama neprijatelja i zato smo mogli da predvidimo poteze. Znali smo kad je 1997. glavni štab OVK iz Nemačke prešao u Albaniju i upozorili kad je u martu 1998. prešao na KiM da formira jedinstvenu komandu nad rascepkanim terorističkim grupama. Ta saznanja i upozorenja da policija ne može sama da izađe na kraj sa 20.000 terorista, nisu dala efekta zbog opstrukcije u našem Generalštabu - navodi general Stojanović.
I tek 1998. angažovana je vojska koja je munjevito porazila OVK, i ostalo je 2.000 terorista. Usledio je politički pritisak i posle sporazumu Milošević-Holbruk na Kosovo je došala Verifikaciona misija OEBS, a u stavri, "penzionisani" zapadni obaveštajci i oficiri.
- Njihov zadatak je bio da iznađu povod za agresiju NATO. Kad su uoči Rambujea napustili Kosmet i prešli u Makedoniju bilo nam je jasno da sledi napad Alijanse - kaže Stojanović.
KAKO JE IZGLEDAO RAT U BROJKAMA
Agresija NATO na SRJ, pod imenom "Saveznička snaga", počela je 24. marta 1999, a završena 10 juna.
U ratu je na strani Alijanse učestvovalo 19 dražava članica. Ako se uračunaju i one van NATO koje su dale piste i drugu pomoć, SRJ je napalo 26 država.
Ukupna materijalna šteta u SRJ, ili preciznije u Srbiji, procenjena je na više od 100 milijardi dolara.
NATO je tokom agresije uništio ili oštetio 1.026 civilnih objekata. Potpuno je razorio 7 industrijskih i privrednih objekata, 11 energetskih postrojenja, 38 mostova, 28 radio i TV-repetitora, 470 km puteva i 595 km pruga. Oštećeno je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 osnovnih i srednjih škola, 29 manastira i 35 crkava.
Agresori su imali 743,8 miliona stanovnika i državni budžet od 3.312 milijardi dolara, a SRJ 11,5 miliona stanovnika i budžet od 3,85 miliona dolara.
NATO je agresiju započeo sa 464 letelice, a završio sa 1.040. One su lansirale više od 400.000 projektila, a SRJ je gađana i sa 1.000 krstarećih raketa. Ukupna masa ovih ubojnih sredstava je oko 22.000 tona.
Srpske snage su od 24. marta do 10. juna imale 753 poginulih: 589 vojnika i 172 policajca.
NATO je ubio oko 2.000 i ranio oko 10.000 civila.
VESLI KLARK
Vesli Klark je u poslednjem razgovoru s načelnikom Generalšataba VJ Ojdanićem naglasio da će biti poražen za dva dana. - Na očaj NATO komandanata VJ nije kapitulirala ni posle 78 dana - kaže general Spasoje Smiljanić. - Zapad nam do danas nije oprostio svoj neuspeh. Smiljanić podseća da su ukupni vojni gubici do kraja rata bili manji od jednog procenta ljudstva, dve trećine ratne tehnike je bilo spremno za dalju borbu.
BALEGA ZA RAKETE
- Komunalci iz Prizrena su otkrili da rakete pogađaju stajsko đubrivo koje su Albanci izbacivali iz dvorišta. Ispostavilo se da ono oslobađa idealnu temperaturu koju "vole" rakete. Nikad neću zaboraviti komunalca koji se žalio: "Šta ću posle rata da pričam deci, da smo NATO pobeđivali balegom". Komunalci su očistili i površinski sloj smeća na deponiji i nagurali metalne ploče u toplu masu, pa je NATO potrošio milione dolara bombardujući đubre - seća se general Delić.
Retrospektiva:
Generalni sekretar NATO Havijer Solana izdao je kasno sinoć, posle sastanka Saveta NATO, naredbu za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji.
U izjavi datoj novinarima posle referisanja Ričarda Holbruka, koji se vratio iz neuspele diplomatske misije u Beogradu, Solana, međutim, nije naznačio vreme početka akcije.
„Upravo sam izdao naredbu vrhovnom savezničkom komandantu za Evropu generalu Vesliju Klarku da počne s vazdušnim operacijama u Saveznoj Republici Jugoslaviji", rekao je Solana.
„S obzirom da su svi napori da se pregovorima postigne političko rešenje krize na Kosovu propali, nema alternative nego da se preduzme vojna akcija."
Momir Bulatović, premijer SR Jugoslavije u sinoćnjem obraćanju naciji u 21 čas, posle sednice Savezne vlade i nakon saslušanja mišljenja predsednik Slobodana Miloševića, odluke Savezne skupštine i zaključaka jučerašnjeg zasedanja republičkog parlamenta, na osnovu člana 99, stav 10 Ustava SRJ, saopštio je da na snagu stupa stanje neposredne ratne opasnosti.
Od srede 24. marta 1999. u 20 časova naša zemlja je u ratu. Tog časa avioni NATO-a izveli su prvi napad na SR Jugoslaviju, hroničari kažu prvi napad na jednu suverenu zemlju od osnivanja ove organizacije. Vest o napadu na Jugoslaviju objavio je generalni sekretar NATO Havijer Solana, kako izgleda, u trenutku kada su bombe već počele da padaju. Naime, petnaestak minuta pre 20 časova u blizini Prištine čuo se niz jakih detonacija u razmaku od oko 30 sekundi koje su dolazile iz pravca istočno od ovog grada. Nakon eksplozija nestalo je struje. Grad je bio potpuno pust, a na ulicama se čula sporadična pucnjava iz automatskog naoružanja. Dopisnik "Bete" javio je da se iz pojedinih delova Prištine vidi delovanje protivavionske artiljerije u okolini aerodroma Slatina.
Nakon eksplozija gradom su odjeknule sirene, a kroz centar grada prošla su kola hitne pomoći, koja su otišla u pravcu prištinske bolnice. Policija patrolira Prištinom. Napad na Prištinu je očigledno bio očekivan. Već oko 18.50 časova sirene u Prištini oglasile su se tri puta u kratkim vremenskim razmacima. Srpski izvori u Prištini bliski vlasti kazali su da je reč o još jednoj vežbi.
Pre toga komandant Treće armije Vojske Jugoslavije (VJ) general-potpukovnik Nebojša Pavković izjavio je da je opasnost od udara NATO snaga iz vazdušnog prostora realna, da su pripadnici armije spremni da prežive vazdušne udare NATO-a i da saniraju posledice takvih napada, da imaju jasan zadatak da odbrane integritet Srbije i SRJ, da se razračunaju sa preostalim terorističkim snagama na Kosovu i Metohiji i da spreče svaki prodor snaga NATO-a na taj prostor. Mi ćemo to uraditi, konstatovao je Pavković.
Prema saopštenju Generalštaba Vojske Jugoslavije u napadima avijacije i krstarećih raketa NATO-a na Jugoslaviju tokom prve noći poginulo je 10 i ranjeno 38, dok se jedan vojnik vodi kao nestao. Jugoslovenski savezni ministar izjavio je za CNN da je najmanje deset civila poginulo. "U više masovnih udara borbenih aviona NATO - SAD, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Italije, Nemačke i Španije i krstarećih raketa, u agresiji na SR Jugoslaviju tokom noći 24 - 25 marta 1999. godine, dejstvovano je po jedinicama, sastavima i vojnim objektima na celokupnom prostoru naše zemlje", navodi se u saopštenju Generalštaba i precizira se da je gađano više od 50 vojnih objekata, uključujući i industrijske objekte namenske proizvodnje: fabriku "UTVA" u Pančevu, Vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović" i preduzeće "Milan Blagojević" u Lučanima. Snage NATO-a napale su vojne ciljeve u Crnoj Gori - aerodrom Golubovci kod Podgorice, vojni objekat kod Danilovgrada i uređaje na poluostrvu Luštica.
U Danilovgradu su, kako javlja naš dopisnik iz Podgorice, pitomci srednje policijske škole, smešteni na svega par stotina metara od pogođene kasarne. Neke vesti govore da je gađano i nešto, možda radar na brdu Mavrijan kod Ulcinja. Civilni aerodrom Golubovci kod Podgorice je zatvoren, ali jedno svedočanstvo kaže da je napad NATO-a otpočeo u trenutku kada je JAT-ov avion dovezao putnike iz Beograda. Opis je dramatičan, avion na pisti, otvaraju se vrata u mrklom mraku, na vojnom delu aerodroma nešto gori, dok se putnici evakuišu bukvalno puzeći. Građani Podgorice gledali su sa vrha solitera stub dima koji se visoko dizao a dok se čuo teški huk aviona okupljeni mladići ispred zgrada "pozdravljali" su ga sa "Klintone, majku ti j....o!" U Londonu za vreme nemačkih bombardovanja postojala je pojava koju su nazvali "top ruf society" koja je obeležavala hladnokrvni prkos opasnosti.
Prve noći NATO je napao i ciljeve u Beogradu Batajnicu, Rakovici i Žarkovu. Iste večeri pogođena je Fabrika aviona "Lola-Utva" u Pančevu. Radio Pančevo je javio da je u fabričkoj hali izbio požar na tri mesta. Iz Beograda se na nebu prema Pančevu video narandžasti odsjaj požara. Jedna kuća udaljena čak pedeset metara od mesta eksplozije pogođena je nekim ogromnim šrapnelom ili nečim drugim, krov i betonska ploča je probijena, ali niko nije povređen. Eksplozija se čula i u Mladenovcu, iz pravca u kojem se nalazi kasarna Vojske Jugoslavije Vrbica iz koje se vidi plamen. Eksplozija se čula i u regionu Ralje. Tri projektila pogodila su Centar za obuku pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, severozapadno od centra Novog Sada. Taj centar nalazi se u neposrednoj blizini preduzeća "Tehnogas", a kako javlja RTS žrtava nije bilo, ali je pričinjena znatna materijalna šteta. Posle tih eksplozija, na području Novog Sada čulo se još nekoliko detonacija. Ko zna kuda je sve nad Srbijom i Crnom Gorom te noći sprovođena cinično nazvana "Odlučna akcija".
Radio Beograd je u večernjim terminima javljao da je neprijateljska avijacija u prvom napadu gađala ciljeve u Prištini, Kuršumliji, Užicu, Danilovgradu, Novom Sadu, Pančevu i Podgorici. Televizija Kraljevo javila je da je jedan manji projektil eksplodirao pored piste aerodroma Lađevci, ali žrtava nije bilo. Kragujevac je bombardovan u više navrata, a napadi su se produžili i u četvrtak. U Kuršumliji se prve noći čulo desetak eksplozija, od kojih je četiri-pet locirano iz pravca kasarne, koja je okružena civilnim naseljima. U Kuršumliji, po "Betinim" vestima gađana je kasarna, koja je smeštena oko jedan kilometar od centra grada.
Šef ruske diplomatije Igor Ivanov izjavio je juče da bi Rusija mogla da zatraži u UN ukidanje embarga na oružje SR Jugoslaviji ako NATO izvrši vazdušne udare na SRJ. Ivanov je ruskoj televizijskoj stanici NTV izjavio da bi Rusija mogla da „pokrene to pitanje u Savetu bezbednosti UN, jer bi NATO (pokretanjem vojne akcije) prekršio režim UN".
„Govorimo o agresiji, a zemlje na koje je izvršena agresija moraju da imaju sredstva za samoodbranu", rekao je šef ruske diplomatije.
Ivanov je upozorio da će eventualni vazdušni udari NATO na Srbiju imati „velike posledice" na odnose između Rusije i SAD i NATO. „Smatramo da bi to bila velika greška", ocenio je on.
„Ako požar plane na Kosovu i proširi se na Makedoniju, Albaniju i BiH, to bi moglo da izazove novi rat velikih razmera na Balkanu", upozorio je ruski ministar.
Ukupna ekonomska šteta, koju je NATO bombardovanje nanelo privredi SRJ, iznosi oko 29,6 milijardi dolara. Ni ovaj račun nije kompletan, jer ne uključuje štete na stambenom fondu na Kosovu, prirodno bogatstvo i ekološke štete, kao i razorena kulturna dobra.
Više od 3.000 ljudi je ubijeno, a više od 5.000 ranjeno u napadima NATO-a na SR Jugoslaviju koji su počeli 24. marta. Među poginulima su deca, žene, bolesnici, koji su ležali u bolnicama, stari.
U napadima je teško oštećena instrastruktura zemlje, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
NATO je sve ove zločine nazvao jednostavno - KOLATERALNA ŠTETA.
Svi NATO zločinci na čelu sa liderima zapadnih zemalja su osuđeni u SR Jugoaslaviji na dugotrajne kazne zatvora, i čak su boravili u zemlji, ali prozapadne vlasti su tu presudu sklonile od očiju javnosti i ona sada čuva negde prašinu daleko od očiju javnosti.
Kompletnu presudu pisanu na 250. stranica možete preuzeti OVDE - (zip-pdf,19Mb)
Izvor: novosti.rs, vostok.srb
