Izvor: RTS, 19.Jan.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO: Moguće ukidanje zone bezbednosti
NATO je spreman da razmotri pitanje ukidanja vojne zone bezbednosti oko Kosova, ako to predlože vlasti Srbije, rekao generalni sekretar Alujanse Jap de Hop Shefer. Pitanje promene Kumanovskog sporazuma Srbija pokrenula krajem novembra.
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je u Briselu da je spreman da razmotri pitanje ukidanja vojne zone bezbednosti oko Kosova, ako to predlože vlasti Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Kada je reč o vazdušnoj zoni bezbednosti oko Kosova "ako Srbija bude htela da iznese predloge s tim u vezi ja sam spreman da to razmotrim", rekao je Shefer na tradicionalnom novogodišnjem prijemu za akreditovane novinare u sedištu NATO i dodao je da je "saradnja Euleksa i Kfora dobro uređena" i da svako ima "svoje odgovornosti u ulogu".
"Kfor ima poverenje svih građana na Kosovu, kako većine tako i manjine, a smatram da je saradnja Srbije i Kfora dobra tako da se saradnja Euleksa i Kfora dobro odvija", naveo je čelnik Severnoatlantske alijanse.
Shefer je, međutim, stavio do znanja da je "situacija na Kosovu osetljiva i složena i potrebno je da tamošnje prilike rešavamo korak po korak".
Kopnena zona bezbednosti se proteže u dužini od 384 kilometara administrativne linije i ima 1.920 kvadratnih kilometara ukupne površine. Vojska Srbije kontroliše tu zonu jedinicama Druge, Treće i Četvrte brigade Kopnene vojske, čiji su pripadnici raspoređeni u više od 20 baza i kontrolnih punktova.
NATO i Tadić pragmatični u saradnji
Shefer je potom u razgovoru sa novinarima rekao da razume nezadovoljstvo Beograda i ljudi u Srbiji "zbog toga što je Kfor dobio zadatak da obuči kosovske bezbednosne snage" dodavši da je "daleko bolje da za pitanje bezbednosti budu zadužene profesionalne snage pod demokratskom kontrolom" nego da to i dalje bude povereno grupaciji kakva je Kosovski zaštitni korpus.
Generalni sekretar NATO istakao je da bi "jako dobro bilo da kosovske bezbednosne snage budu istinski višeetnička formacija, da u njoj bude zastupljen i određen broj kosovskih Srba".
Shefer je naveo da ne misli da bi promene u vojnom vrhu Srbije mogle imati nekih posledica po buduće odnose Beograda i Severnoatlantskog saveza.
"Ja sam imao dobre odnose sa generalom (Zdravkom) Ponošem, isto kao i sa ministrom (Draganom) Šutanovcem i verujem da će takvi odnosi biti i s budućim čelnicima odbrane Srbije", naznačio je Shefer naglasivši da "i NATO i srpski predsednik Boris Tadić vode pragmatičnu politiku" u međusobnim vezama.
Tadić: Sporazum prevaziđen
Predsednik Tadić je još krajem novembra, izjavio je da je došlo vreme za promenu Kumanovskog sporazuma i da on, kao šef države, stoji iza tog predloga.
Srpski predsednik je rekao da, pošto se Srbija pokazala da je faktor stabilnosti u regionu, nema razloga da se ne promeni Kumanovski sporazum.
"Podsećam vas da su delovi tog sporazuma takvi da postoji još zona zabranjenog leta. Ne postoji objektivno nijedan bezbednosni razlog zašto bi tako nešto postojalo", rekao je Tadić.
Predsednik Tadić je kazao da, objektivno govoreći, danas treba da se menja Kumanovski sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije koji je potpisan 9. juna 1999. godine.
Kumanovski sporazum
Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu potpisan je 9. juna 1999. godine i njime je definisano povlačenje srpskih snaga bezbednosti sa Kosova, kao i uspostavljanje tampon-zona na administrativnoj granici Srbije sa Kosovom.
Na taj način okončana je operacija vazdušnih udara NATO-a protiv SR Jugoslavije, a u napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
Šteta naneta NATO bombardovanjem se procenjuje na oko 30 milijardi dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih
.jpg)
