Izvor: Studio B, 07.Feb.2015, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskva spremna da bude garant dogovora Kijeva sa DNR i LNR
Moskva je spremna da bude garant budućih dogovora Kijeva sa samoproglašenim Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom (DNR, LNR), izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u Minhenu.
"Čim glavni učesnici procesa u Minsku - ukrajinske vlasti i predstavnici DNR i LNR, dostignu dogovor o svim praktičnim aspektima ispunjenja svake od odredbi iz Minska, uveren sam da će Rusija biti među onima koji će osigurati garancije tog dogovora", rekao je on, a prenosi TAS S.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << />
"Da li u OEBS-u, da li u SB UN. Uveren sam da će i Nemačka, i Francuska, i druge zemlje biti spremne da daju takve garancije. Međutim, može se garantovati samo ono što je već urađeno, dostignuto", kazao je Lavrov.
"Treba se dogovarati direktno, ne treba se praviti da će tim ljudima biti 'odata čast', oni žive na svojoj zemlji, ratuju za svoju zemlju. Oni čine ispravnu stvar, a ukrajinski vojnici ne shvataju zašto ih bacaju u rat", naglasio je šef ruske diplomatije, dodajući da "ukrajinske kolege ne treba da se nadaju da će bezrezervna podrška, koju dobijaju sa strane, rešiti sve probleme".
"Čini mi se da je ta podrška apsolutno lišena svake političke analize događaja, opija neke, kao što je 2008. zavrtela glavu (bivšem predsedniku Gruzije Mihailu) Sakašviliju", rekao je Lavrov i dodao da "svi znaju šta je od toga ispalo".
TAS S podseća da su u petak u Moskvi održani razgovori lidera Nemačke, Francuske i Rusije - Angele Merkel, Fransoa Olanda i Vladimira Putina, o rešavanju ukrajinske krize, posle kojih je saopšteno da se razrađuje mogući zajednički dokument o sprovođenju dogovora iz Minska.
Agencije su ranije danas prenele izjavu Olanda TV kanalu "Frans-2" da plan Nemačke i Francuske pretpostavlja proširenu demilitarizovanu zonu od 50 do 70 kilometara na istoku Ukrajine.
Oland se, takođe, založio za "veoma široku" autonomiju za istočne regione Ukrajine.
Lavrov nakratko sreo Stoltenberga
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov razmenili su nekoliko reči u Minhenu, što je prvi susret na tom nivou između Rusije i Alijanse u poslednjih deset meseci, koliko traje konflikt u istočnoj Ukrajini.
Osuđujući pripajanje poluostrva Krim Rusiji, NATO je obustavio saradnju s Rusjom počekom aprila 2014. godine.
Iako su kanali za dijalog teoretski otvoreni, odnosi između Alijanse i Moskve nikada nisu bili gori od kraja Hladnog rata.
"Podrška NATO-a vojnim operacijama Kijeva protiv pobunjenika uopšte ne doprinosi pronalasku mirnog rešenja duboke ukrajinske krize", rekao je Lavrov Stoltenbergu na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu.
"Naglasio sam odgovornost Rusije u ovoj situaciji... jer Rusija podržava separatiste i ne poštuje pravila. Prekršila je teritorijalni integritet Ukrajine", rekao je Stoltenberg novinarima.
Generalni sekretar NATO podržao je u četvrtak jačanje prisustva Alijanse na istoku Evrope i stvaranje novih snaga od 5.000 ljudi i šest komandnih centara kao odgovor na "agresiju Rusije u Ukrajini".
"Objasnio sam Lavrovu koje će mere NATO sprovesti jer je to direktan odgovor na ono što smo videli u Ukrajini", dodao je Stoltenberg.
Lavrov je odgovorio da će mere NATO-a na istoku Evrope "stvoriti dodatnu tenziju koja će izazvati sukob", dok je Stoltenberg naveo da su te mere "srazmerne i odbrambene".
Pogledaj vesti o: NATO, Rat u Ukrajini
.jpg)
