Izvor: KMnovine.com, 09.Jun.2024, 21:42
Mihajlo T. Makić: Agresijom na Srbiju NATO prekršio preko sto Međunarodnih zakona!
Naslov
KM novine ekskluzivno donose izlaganje jednog od srpskih učesnika, Mihajla T. Makića, Sudije u penziji, sa Međunarodne konferencije o NATO agresiji na Srbiju.
Povodom obeležavanja 25. godišnjice od početka oružane agresije NATO na našu zemlju, nezavisna, neprofitna udruženja >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Beogradski forum za svet ravnopravnih, Klub generala i admirala Srbije, SUBNOR Srbije, Veterani vojnoobaveštajne službe Srbije“ i Fond dijaspora za maticu, 23 i 24, marta održana je dvodnevna Međunarodna konferencija pod nazivom „Od agresije do novog pravednog poretka“.
Na Konferenciji, pored predstavnika državnih organa, verskih institucija i organizatora, govorili su i brojni gosti iz zemalja sa svih kontinenata. Među njima njima predstavnici Indije, Rusije, gosti iz Kine, Nemačke, Francuske, Kube, Švedske, Italije i mnogi drugi.
PODMETANjE TEKSTA ULTIMATUMA IZ RAMBUJEA POD ŠIFROM “S/1999/648” U REZOLUCIJU 1244 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINjENIH NACIJA I POSLEDICE NjENE PRIMENE
Apstrakt
Rezolucijom 1244 SB UN od 10. juna 1999. godine okončana je oružana agresija NATO saveza na SR Jugoslaviju. Predmet ovog rada je podmetanje dela Rezolucije 1244 dana 10. juna 1999. i posledice njene primene. Dana 23. marta 1999. godine u Rambujeu, kopredsedavajući Iber Vedrin i Robin Kuk upućuju ultimatum SR Jugoslaviji, kojim traže njen pristanak za vojno prisustvo NATO saveza na celoj njenoj teritoriji i referendum Albanaca protekom tri godine. SR Jugoslavija odbija ultimatum. Dana 24. marta 1999. godine NATO savez bez odluke SB UN počinje terorističku oružanu agresiju na SR Jugoslaviju koja je trajala 78 dana. Dana 3 juna potpisan je Beogradski sporazum a 9 juna 1999. godine Vojno tehnički sporazum u Kumanovu, što je bilo uslov za usvajanje Rezolucije 1244 SB UN. Pre toga, dana 4. juna 1999. godine Alen Dežame , francuski ambasador u Njujorku predaje pismo i takozvani sporazum „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“, koji nije potpisala Jugoslovensko – srpska delegacija. Za takav predlog sa podmetnutim delom 14 članica SB UN glasa za, dok je Kina bila uzdržana.
Ključne reči: Rezolucija 1244 SB UN, Povelja UN, NATO savez, Kosovo i Metohija, SR Jugoslavija.
UVOD
Srpski narod je istorijski narod. Pet puta u dvadesetom veku se borio za svoj fizički opstanak. Nijedan narod na Balkanu i Evropi nije toliko propatio kao srpski narod. Borbu za nacionalno oslobođenje od Osmanskog cartva vodio je protiv Turske u Prvom a protiv Bugarske u Drugom balkanskom ratu. U Prvom svetskom ratu Srbija nije popustila pred ultimatumom Austrougarske monarhije. Posle pune četiri godine uz pomoć saveznika Francuske, Engleske I Amerike i uz nesebičnu pomoć Carske Rusije i ultimatuma cara Nikolaja Romanova, upućenog cavezničkim armijama da hitno priskoče u pomoć srpskoj vojsi, uspela je da pobedi Nemce I Austrijance 1918. godine i najzad formira Kraljevinu Srba, Hrvata I Slovenaca. Drugi svetski rat protiv Srbije Nemačka je počela bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. godine. Saveznici su nam bili Rusija, Francuska i Engleska. Opet je Nemačka izgubila rat. Najzad, kad je srpski narod doneo slobodu svim narodima na teritoriji bivše SFRJ i osigurao maksimalna prava nacionalnim manjinama, došlo je do napada na celokupan srpski narod u određenim bivšim republikama SFRJ. Prvi napadi na srpske vojnike dogodili su se u Sloveniji 1991. godine, zatim počinje rat protiv srpskog naroda u Hrvatskoj od strane ustaša i proterivanje 250.000 Srba iz Hrvatske 1995. godine. Sledi rat u Bosni I Hercegovini i ponovni egzodus Srba. I na kraju dvadesetog veka 24. marta 1999. Godine počinje oružana agresija NATO saveza i 18 država na suverenu državu SR Jugoslaviju, bez saglasnosti i odluke Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija.
. Podsećam domaću i svetsku javnost, da su Srbi na Kosovu i Metohiji starosedeoci, svoji na svome oduvek bili. Nakon pada teritorije Vuka Brankovića i Novog Brda , Turci su sačinili popis (defter) u leto 1455. godine. Na toj teritoriji je zatečeno 18.056 Srba i svega 586 pripadnika drugih naroda, Grka, Bugara, Sasa, Albanaca. 1
Osnovni razlog da napišem ovaj stručni rad je želja da upoznam domaću i svetsku javnost, pre svega pravničku javnost . sa prevarom koju je SB UN i SAD, naneli SR Jugoslaviji, usvajanjem podmetnutog dela Rezolucije 1244 dana 10. Juna 1999. Godine. Srbija je jedan od osnivača Ujedinjenih nacija avgusta 1945. Godine.
Prvi i za sada jedini naučni rad u svetu, na temu podmetanja dela Rezolucije 1244 SB UN, napisao je profesor međunarodnog prava iz Grčke Panajotis G. Haritos, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Naziv rada je „Status Kosova i Metohije prema međunarodnom pravu“, koji je profesor Panajotis predstavio na međunardnom naučnom skupu Srpske akademije nauka i umetnosti - Odeljenju društvenih nauka, koji je održan u Beogradu u periodu od 16. do 18. marta 2006. godine. Međunarodni naučni skup je održan pod nazivom „Kosovo i Metohija-prošlost, sadašnjost, budućnost“. 2 Pošto sam proučio naučni rad uvaženog profesora, odlučio sam da proučim svu dostupnu literaturu, koja se direktno ili indirektno odnosila na Rezoluciju 1244 SB UN kao i na satanizaciju srpskog naroda od strane Amerike i određenog broja država sa zapada. Rezultat mog 15 godišnjeg rada je knjiga koju sam objavio 2022. godine pod nazivom: “Tajna šifra “S/1999/648” u Rezoluciji 1244 SB UN – podmetanje I posledice njene primene”. 3
ANTOLOGIJA ANTISRPSTVA
Poznati srpski rodoljub, Dr Zoran Petrović Piroćanac u svojoj knjizi „Izbrisati srpski virus“ citira više stotina antisrpskih izjava, koje su davali predsednici, diplomate, novinari određenih država, počev od izbijanja sukoba u SFRJ 1991. godine. Predsednik Francuske Žak Širak, daje antisrpsku izjavu, sredinom juna 1995. godine u Parizu na tradicionalnom sastanku šefova vlada država članica EU. Prvi govornik je bio premijer Grčke Andreas Papandreu, koji je kazao da se u Bosni vodi građanski rat sa karakteristikama verskog rata. U jednom trenutku je Žak Širak prekinuo premijera Grčke i kazao: „Dozvolite da Vas prekinem, gospodine Predsedniče, Srbi su narod bez zakona i bez vere“.4 Američki novinar Don M. Snajder, dana 13. oktobra 1992. godine izjavljuje: „Zaustaviti Srbiju! Bombardovati Srbiju!“5 Nemački list „Cajt“, dana 19. 3. 1993. godine između ostalog, piše: „Otkako je okončan Drugi svetski rat, još nikada Nemci nisu bili toliko jedinstveni u svom neprijateljstvu prema Srbiji“.6 Robin Kuk, ministar spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva, juna 1998. godine na TV „Skaj Njuz“ izjavljuje: „Ono što Srbi čine na Kosovu predstavlja varvarizam“.7
TERORIZAM NA KOSOVU I METOHIJI I USPOSTAVLjANjE REDA
Marta 1998. godine na Kosovu i Metohiji počinje organizovani oružani pokret albanskih separatist I terorista. Vodili su se oružani sukobi između terorističkih albanskih snaga i legalnih oružanih snaga SR Jugoslavije (Srbije i Crne Gore). Krajnji cilj albanskih secesionista je bio otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije i pretvaranje Kosova i Metohije u nezavisnu albansku državu.Međunarodna zajednica pokazuje interesovanje i ubrzo osniva „Kontakt grupu“ koju čine SAD, Ruska Federacija, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Italija. Cilj kontakt grupe je nalaženje političkog rešenja za problem Kosova i Metohije.8
U Londonu su se dana 9. marta 1998. godine sastali ministri spoljnih poslova članica Kontakt grupe i tom prilikom izdali saopštenje u kome piše, da je delovanje separatista na Kosovu i Metohiji okarakterisano kao terorizam. Osnovna načela za rešavanje problema Kosova treba da budu zasnovana na teritorijalnoj celovitosti SR Jugoslavije (Srbijai Crna Gora), i da budu u skladu sa standardima OEBS-a, Helsinškom deklaracijom i Poveljom Ujedinjenih nacija. Rešenje mora da uzme u obzir prava kosovskih Albanaca i svih drugih građana koji žive na Kosovu.9 Pre donošenja Rezolucije 1244 SB UN je usvojio četiri rezolucije 1160,1199,1203 i 1239.
NATO savez je planirao da započne oružanu agresiju na SR Jugoslaviju oktobra 1998. Godine. Međutim, veliki prijatelj srpskog naroda francuski obaveštajac Pjer Anri Binel obaveštava srpskog obaveštajca Jovana Milanovića u Briselu o odluci NATO saveza da izvrši oružanu agresiju na SR Jugoslaviju.10 Nakon saznawa generlštab Vojske SR Jugoslavije je izmestio oružane formacije na rezervna mesta.U svojoj knjizi “Ratni zločini NATO-a”, ABinel navodi :”Nikad nisam bio izdajnik, tako mi oficirske časti”. Uprkos , tome francuski sud ga je osudio na na pet godina zatvora. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je odlikovao Pjer Anri Binela zlatnom Medaqljom za hrabrost “Miloš Obilić2 za ispoljenu hrabrost I delo ličnog herojstva.
ALIBI DIPLOMATIJA U RAMBUJEU
Diplomatski skup u Rambujeu počeo je dana 6. februara 1999. Godine a završio bez uspeha 23. Marta zaslugom SAD. To je bila simulacija pregovora to jest “alibi diplomatija” Ovi pregovori su poslužiči da opravdaju ranije pripremljenu oružanu afresiju NATO-a na SR Jugoslaviju.11 Američki general VesliKlark u svojoj knjizi “Vođenje modernih ratova”, otkriva das u planovi za oružanu agresiju na SR Jugoslaviju pripremani od juna do kraja avgusta 1998. Godine.12
Dana 23. Marta 1999. Godine ….kopredsedavajući Kontakt grupe Robin Kuk I Iber Vedrin dostavljaju Vladi SR jugoslavije teksta „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosmetu“, koji je bez osnova nazvan „Sporazum “ (koji u strogo formalnom smislu može biti samo predlog), po svojoj suštini je predstavljao ultimatum. U poglavlju 7, predloga Kontakt grupe, koje je nosilo naziv „Implementacija 2“13 je bilo predviđeno da će Vojno osoblje NATO saveza biti izuzeto od pasoških i pravila vize i registracije koja se primenjuje na strance. Na svim ulaznim i izlaznim tačkama u i iz SRJ, osoblju NATO-a biće dozvoljeno da ulazi i izlazi na osnovu lične karte. NATO će biti imun od svih pravnih procesa, bilo da su civilni, administrativni ili krivični. Osoblje NATO-a biće imuno na sve postupke pred pravosudnim organima strana (SRJ).U ultimatum je takođe pisalo da se protekom tri godine od potpisivanja takozvanog predloga sprovede referendum Albanaca na Kosovu i Metohiji, o otcepljenju ove pokrajine od SR Jugoslavije odnosno Srbije. Istog dana skupštine i vlade SR Jugoslavije i Srbije su odbile ovaj ultimatum. Oružane snage 19 država NATO saveza, su bez presedana u dvadesetom veku 78 dana bombardovale srpski narod, privredne objekte, škole, bolnice, crkve, manastire, dečje vrtiće, puteve, pruge, pošte, radio i televizijske stanice..General majori dr. Boško Todorović I Dušan Vilić, dokazuju da je oružana agresija NATO saveza na SR Jugoslaviju imala teroristički karakter.14
Juna meseca pregovore nastavljaju Marti Ahtisari kao predstavnik EU i Viktor Černomirdin kao predstavnik Ruske federacije s jedne strane i predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević s druge strane. Ovi pregovori su uspešno završeni trećeg juna 1999. godine njihovim potpisima. 15 Dana 9. juna 1999. godine potpisan je Vojnotehnički sporazum između strana u sukobu o povlačenju srpske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Rezolucija 1244 SB UN doneta je dana 10. juna 1999. godine. Rezolucijom se garantuje teritorijalni suverenitet i integritet SR Jugoslavije i rešavanje pitanja Kosova i Metohije u okviru pravnog poretka države Srbije, povratak svih izbeglica, pa prema tome i Srba, povratak do 1000 vojnika i oficira na Kosovu i Metohiji. Beogradskim sporazumom od 3. juna 1999. Godine je dozvoljeno međunarodno bezbednosno i civilno prisustvo uz prethodan pristanak SR Jugoslavije.
Ukoliko bi Srbija povukla svoj pristanak, u tom slučaju međunarodne oružane i civilne snage na Kosovu i Metohiji, bi se automatski pretvorile u okupacione sile.16 Dana 4. juna 1999. godine francuski ambasador u UN u Njujorku Alen Dežame je predao generalnom sekretaru UN Kofi Ananu pismo i tekst „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“ koji nije potpisala jugoslovensko-srpska strana u Rambujeu.17 Ovaj tekst je po svojoj suštini predstavljao ultimatum koji su Skupštine i Vlade SR Jugoslavije i Srbije odbile 23. marta 1999. godine. . Ubrzo dana 7. juna 1999. godine ovaj takozvani sporazum, kako je pogrešno označen, označava se pod šifrom „S/1999/648“ u sedištu UN u Njujorku.18 Dana 10. Juna 1999. Godine ovaj tekst se ubacuje u predlog Rezolucije 1244 SB UN što je u suprotnosti sa sadržinom Beogradskog sporazuma od 3. juna 1999. godine i Vojnotehničkim sporazumom od 9. juna 1999. godine. Takav predlog Rezolucije sa podmetnutim tekstom Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija usvaja 10. juna 1999. godine. Za predlog su glasale 14 članice dok je Narodna Republika Kina bila uzdržana.
ORUŽANOM AGRESIJOM NA SR JUGOSLAVIJU NATO SAVEZ PREKRŠIO PREKO STO MEĐUNARODNIH ZAKONA
Profesor međunarodnog prava dr Panajotis Haritos iz Grčke je u emisiji Prvog programa Radio televizije Beograd, dana 10.12.1999. godine, na pitanje novinara Jelice Roćenović, o oružanoj agresiji NATO saveza na SR Jugoslaviju, kazao. “…A nesporna je istina da je ono što je učinio NATO prema vašoj zemlji agresija, i kao što sam objasnio u SANU, kriminalan čin. To je zločin protiv mira i svih normi međunarodnog prava, jer fundamentalne odredbe Povelje UN garantju suverenitet država i zabranjuju upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje. Povelja UN zasniva se na jednakosti svih njenih članica i ne odobrava vođenje rata. Sila može da se upotrebi jedino uz odobrenje Saveta bezbednosti. NATO, međutim, koristeći silu protiv Jugoslavije, nije imao ovlašćenje Saveta bezbednosti. .19
POSLEDICE POGREŠNE PRIMENE REZOLUCIJE 1244 SB UN
Privremena administracija UN je pogrešno počela sa sprovođenjem Rezolucije 1244 SB UN ignorišući suverena prava Srbije na sledećim primerima:
Dana 25. jula 1999. godine, specijalni predstavnik Generalnog sekretara Bernar Kušner donosi Uredbu broj 1991/1 kojom se regulišu ovlašćenja Privremene uprave na Kosovu. Ovom uredbom se određuje da sva zakonodavna i izvršna vlast u vezi s Kosovom i Metohijom, uključujući i pravosuđe u nadležnosti je UNMIK-a sprovodi je specijalni predstavnik Generalnog sekretara. Ova uredba je u suprotnosti sa stavom 5. Beogradskog sporazuma, a to je dodatak broj 2 Rezolucije SB UN 1244, gde piše, da u cilju uspostavljanja autonomije Uprava UN za Kosovo i Metohiju mora da postupa u skladu sa pravnim poretkom SR Jugoslavije i Srbije. 20
Septembra 1999. godine specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Francuz Bernar Kušner, promoviše terorističku UČK u Kosovski zaštitni korpus, štoje u suprotnosti sa slovom i duhom Beogradskog sporazuma i sadržinom Vojnotehničkog sporazuma iz Kumanova. Dana 19. maja 2001. godine, specijalni predstavnik UN na Kosovu i Metohiji Hans Hakerup, donosi Uredbu broj 2001/9 o „Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu“. U ovom ustavnom okviru uspostavljaju se privremene institucije samouprave. To su, Skupština Kosova, Vlada, Predsednik Kosova, sudovi i druge privremene institucije samouprave. Privremene institucije samouprave će imati ovlašćenja da vode međunarodnu politiku kao i pregovore za postizanje finalnog sporazuma sve u kordinaciji sa specijalnim predstavnikom UN. Sve predviđene institucije su u suprotnosti sa Beogradskim sporazumom.
4.
Dana 17. marta 2004. godine Albanski separatisti su izvršili progon Srba na Kosovu i Metohiji, ubili više desetina Srba, proterali preko 4000 Srba, zapalili više manastira, crkava, stambenih objekata u prisustvu KFOR-a. Dana 17. februar 2008. godine Skupština Kosova kao privremena institucija, donosi deklaraciju kojom Kosovo proglašava državom, protivno slovu i duhu Beogradskog sporazuma i Rezolucije 1244 SB UN. Dana 15. aprila 2008. godine Skupština kao privremena institucija Kosova donosi takozvani „Ustav Kosova“, koji stupa na snagu 15. juna 2008. godine, protivno slovu i duhu Beogradskog sporazuma i Rezoluciji 1244 UN. Decembra meseca 2018. godine Skupština kao privremena institucija Kosova, donosi Zakon o formiranju vojske Kosova, protivno slovu i duhu Beogradskog sporazuma i protivno Rezoluciji 1244 SB UN.
Za proteklih 25 godina međunarodne bezbenosne i civilne snage nisu izvršile obavezu iz Rezolucije 1244 koja se odnosi na povratak prognsnih 250000 Srba i drugih nealbanaca, nisu rasformirale terorističku OVK, nisu dozvolie povratak do 1000 srpskih vojnika i policajaca na Kosovu i Metohiji, nisu obezbedile Srbima i drugim nealbancima pravo na život, slobodu kretanja, veropispovesti, obrazovanja, pravo na rad kako piše u Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i sloboda. Od 11. Juna 1999. godine do 1.novembra 2001. godine albanski teroristi su ubili 709 Srba, 67 Albanca i 71 ostalih pripadnika nacionalnih manjina i etničkih grupa.Takođe su u istom periodu kidnapovali 1002 Srba i 152 pripadnika nacionalnih manjina.U periodu od 1.6. 1999. do 1. marta 2024. godine albanski teroristi su izvršili nad Srbima i njihovom imovinom preko hiljadu etnički motivisanih incidenata. Svega nekoliko desetina je procesuirano. KFOR i UNMIK-a ( čast izuzecima) nije obezbedila slobodu i sigurnost Srbima na Kosovu I Metohiji.
Na osnovu svega napred utvrđenog činjeničnog stanja
PREDLAŽEM
Da država Srbija zatraži od SB UN potpuno sprovođenje Rezolucije 1244 u život i to vrati 250.000 Srba i drugih nealbanaca, rasfrmira vojsku tzv. Kosova, povrati do 1000 srpskih vojnika i policcajaca, ukine Ustav tzv Kosova, raspiše izbore na svim nivoima po propisima države Srbije.
Ukoliko SB UN ne prihvati ovaj predlog, da Narodna skupština Srbije, pošto dobije prethodnu sveobuhvatnu podrđku Ruske Federacije, donese sledeću
ODLUKU
1.Da pošalje SB UN obaveštennje kojim povlači svoj pristanak na međunarodno bezbednosno I icivilno prisustvo na Kosovu i Metohiji, obzirom da navedene snage nisu opravdale svoje prisustvo a otvoreno su kršile Rezoluciju 1244 SB UN I podržale protivpravno proglašenje tzv. Kosovo republiku.
2. Da Narodna skupština Republike Srbije, donese odluku na osnovu člana 201. Ustava Srbije kojom proglašava ratno stanje i okupaciju Kosova I Metohije od strane međunarodnih bezbednosnih I civvilnih snaga. Ostvalja se rok od 7 dana da ove snage napuste teritoriju Kosova I Metohije. Nakon toga vratiti vojsku , policiju, sudstvo I prognane Srbe I druge nealbance na Kosovu Mtohiji.
U Despotovcu, dana 7. marta 2024. Godine
Mihajlo T. Makić,
sudija u penziji i raniji predsednik
Opštinskog suda u Despotovcu
Literatura:
1.Macura Miloš “ Naselja I stanovništvo oblasti Brankovića 1455. Godine”, Srpska akademija nauka I umetnosti-Odeljenje društvenih nauka, 2001, Godina, Beograd, str.107-118.
2.Srpska akademja nauka I umetnosti – Odeljenje društvenih nauka, “Kosovo I Metohija, prošlost, sadašnjost, budućnost”, Zbornik naučnih radova s međunarodnog naučnog skupa održanog u Beogradu 16 – 18. Marta 2006. Godine, Beograd,2007, str.367.
3.Makić T. Mihajlo, “Tajna šifra “S/1999/648” u Rezoluciji 1244 SB UN – podmetanje I posledice njene primene”, IA “Lestve”, Kos. Mitrovica, 2022, str. 26 .
4.Petrović Zoran –Piroćanac, “Hoćeš li I dalaje da budeš Srbin?”, NID Kompanija “Novosti” AD I Institut za političke studije, Beograd, 2014, str.72.
5.Isto kao pod 4. Strana 37.
6.Isto kao pod 4. Strana 44.
7.Isto kao pod 4. Strana 94.
8.Isto kao pod 2. Strana 374.
9.Isto kao pod 2. Strane 374 I 375.
10.Binel _Anri Pjer, “Ratni zločini NATO-a”, Gutenbergova galaksija, Beograd, 203, str.23.
11.Jovanović Živadin, “ 1244 ključ mira u Evropi”,Beogradski forum za svez ravnopravnih I Srpska književna zadruga, Beograd, 2018, str. 451 I 452.
12. Isto kao pod 11. Strane 675 676.
13.Mitić Miodrag,”Kako nam se dogodio Rambuje”, “Filip Višnjić”, Beograd, 2003, str. 155 – 157.
14.Vuković Ilija, “Zla I nepravde Jugoslaviji!, “Sova”, Beograd, 2002, str. 196 – 197.
15.Isto kao pod 3. Strana 85.
16. Isto kao pod 2. Str. 393.
17.Isto kao pod 2. Str. 390 -394.
18.Isto kao pod 2. Str. 389.
19.Roćenović Jelica, “Zašto raspinju Srbe”,”Čigoja štampa”, Beograd,2000, str.15 I 16.
20.Isto kao pod 2. Strane 397 I 398.
* * *
Zbog cenzure i blokiranja svih medija i alternativnih pogleda, pratite naš Telegram kanal
KM novine su jedini nezavisni srpski medij sa Kosova i Metohije koji se oslanja isključivo na podršku svojih čitalaca zbog čega je naš dalji rad ozbiljno ugrožen
Pomozite nam da opstanemo i unapredimo izveštavanje
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2024 :: Hvala na interesovanju
