Izvor: Glas javnosti, 31.Maj.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medvedjev upozorio Ukrajinu
Dmitrij Medvedjev je telefonirao u Kijev svom ukrajinskom kolegi Viktoru Juščenku i apelovao da „ne donosi odluke, koje su u suprotnosti sa bilateralnim sporazumima“. Pri tom, niz koraka Juščenka , koji se tiču interesa Rusije, dobilo je „principijelu podršku“ Medvedjeva. Dvojica predsednika uskoro će imati priliku da razmotre bilateralne probleme, od NATO do Sevastopolja, prilikom ličnog susreta, u okviru samita Zajednice >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nezavisnih država u Peterburgu.
U poslednje vreme odnosi Moskve i Kijeva su se ozbiljno iskomplikovali. Najproblematičnije teme bilateralnog dijaloga su namere Juščenka da integriše Ukrajinu u Severnoatlantsku alijansu, povlačenje Crnomorske flote iz Sevastopolja do 2017. godine, ukrajinski dug za gas i sudbina naftovoda Odesa - Brodi.
Kurs za stupanje u NATO Juščenko je objavio još u vreme svoje predizborne kampanje. Poziciju Rusije tim povodom na razgovorima sa Juščenkom jednom je saopštio Vladimir Putin: „Ulazak Ukrajine u NATO znači ograničavanje suvereniteta. Ako Ukrajina želi da ograniči svoj suverenitet, to je njena stvar“.
Moskva podvlači da u borbi za nacionalnu bezbednost daje sebi za pravo na uzvratna dejstva. Mada ne bi da ih primenjuje. „Strašno je zamisliti da Rusija kao odgovor na to (mogućnost razmeštanja baza NATO ili elemenata Protivraketne odbrane) uperi na Ukrajinu svoje raketne nuklearne sisteme. Eto, to brine“, podvukao je Putin.
Sve u svemu, Rusija nije samo jedanput upozorila svog južnog suseda, da se stupanje u NATO ne tiče samo bilateralnih odnosa, već i Ukrajine. Međutim, Juščenko insistira da se ta rešenost i odražava na njegov rejting. Razume se, na njegovo smanjivanje.
BIĆE VIŠE BRODOVA U SEVASTOPOLJU
Rusija može povećati broj svojih brodova u Sevastopolju, izjavio je Vladimir Visocki, komandant Ratne flote Rusije.
„Osnovni sporazum daje nam mogućnost da Crnomorska flota ima do sto brodova, a sada imamo 35, broj pripadnika može biti do 25.000, a ima ih 11.000. Tada se može postaviti pitanje - šta nas sprečava da kompletiramo broj“, rekao je Visocki.
Visocki je rekao da se pred državom mogu „pojaviti momenti u kojima mi moramo reagovati uz pomoć Crnomorske flote. To se tiče ne samo Crnog mora, nego i Sredozemnog“.
Ništa manji problem nije ni - Sevastopolj. Prema zajedničkom sporazumu, Crnomorska flota Rusije nalazi se na teritoriji Ukrajine do 2017. godine. Taj dokument predviđa mogućnost produženja, ali ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova ne jedanput je već izjavilo da ne planira da se ugovor produži. I za to ima svoje razloge. Čak štaviše, Juščenko je već dao nalog vladi da počne pripremne etape za povlačenje Crnomorske flote sa Krima u dogovorenom roku.
U interesima Rusije je da se pomenuti ugovor produži. Pri tom, Moskva podvlači da je pitanje roka boravka Crnomorske flote još prerano za razmatranje. To pitanje treba da bude predmet rusko-ukrajinskih dogovora kasnije i treba da bude u sklopu sa ukupnim bilateralnim odnosima. U međuvremenu su se, međutim, pojavili „crne liste“, na kojima su se našao niz političara (Moskva, međutim, naglašava da nikakvih crnih lista nema i da je reč o nekim pojedinačnim slučajevima).Tako je već personom non grata u Ukrajini proglašen gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov (zbog izjava o Sevastopolju). Rusija je, sa svoje strane, zatvorila granicu za prvog zamenika ministra pravde Ukrajine Jevgenija Kornjijčuka (zbog izjave na adresu Vladimira Putina, dok je još bio predsednik).
Što se tiče naftovoda Odesa - Brodi, Moskva nastoji da Ukrajina treba da ispuni sve međudržavne procedure o saglasnosti za transport nafte, koji su potpisani u avgustu 2004. godine. Ipak, 22. maja predsednik Juščenko je potpisao ukaz, prema kojem će naftovod Odesa - Brodi do kraja godine biti u režim rada.
