Izvor: Blic, 14.Okt.2010, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marković traži izvinjenje NATO
Zamenik šefa poslaničkog klupa SPS-JS Dragan Marković zatražio je danas, tokom sednice Skupštine Srbije na kojoj se raspravlja o deklaraciji o osudi zločina nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije, da se NATO izvini za zločine i stradanje civila u bombardovanju SRJ 1999. godine.
On je ukazao da bi "opstanak Vlade Srbije došao u pitanje" da Predlog deklaracije o osudi zločina nad Srbima nije stigao na dnevni red republičkog parlamenta.
Marković >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je rekao da će SPS-JS glasati za deklaraciju. On je pozvao Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i parlament u Prištini da osude zločine nad srpskim narodom, a NATO da se izvini Srbiji, kao što se pre nekoliko dana izvinio Avganistanu za zločine koje je tamo počinio.
"Ovom deklaracijom pokazujemo da smo poštovali i druge žrtve, ali i naše na prostoru bivše SFRJ. SPS-JS će glasati za ovu, nismo oduševljeni tekstom, jer su u njemu mnogo blaži termini nego u deklaraciji kojom smo osudili zločine u Srebrenici, ali to je na neki način uteha za veliki broj građana Srbije", rekao je on.
Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić potvrdio je da će ta poslanička grupa podržati Predlog deklaracije i izrazio očekivanje da će i parlamenti drugih zemalja u regionu neselektivno osuditi zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije.
Šef poslaničke grupe Nova Srbije (NS) Velimir Ilić zamerio je što se u predloženoj deklaraciji ne osuđuju zločini koje je počinio NATO 1999. godine, navodeći da se taj dokument donosi "pro forme", da bi zadovoljio javno mnenje i opoziciju.
"Napravili ste rezoluciju čisto da zadovoljite mnenje i opoziciju. Ona je limunada i nju niko u svetu neće objaviti, jer nikog ne interesuje njen cilj", rekao je Ilić u skupštinskoj raspravi o tom predlogu.
On je dodao da su zločini identični, bez obzira nad kim su izvršeni, kao i da je srpski parlament trebalo da donese jednu deklaraciju u kojoj bi osudila sve zločine, a ne da ih pojedinačnim aktima rangira.
"Niste želeli da donesete jednu rezoluciju, doneli ste Deklaraciju o osudi zločiana u Srebrenici da biste sa njom mahali po svetu. Time je maltene Srbija priznala genocide", rekao je Ilić i upitao da li je zločin kada neko pored zabrane i međunarodnih konvecnija baca kasetne bombe po Srbiji, gađa bolnice, mostove.
Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Slobodan Samardžić izjavio je da će usvajanjem deklaracije, u kojoj je izraženo žaljenje zbog žrtava NATO bombardovanja, ali ne i njegova osuda, značiti amnestiju onoga što je 1999. ta alijansa učinila u SRJ. On je kazao da se time amnestira i Slovenija, gde je takođe bilo žrtava i "pobijenih vojnika" početkom devedesetih godina 20. veka.
Samardžić je napomenuo da će usvajanje takve deklaracije za posledicu imati sortiranje žrtava, umanjenje zločine NATO i Slovenije, reviziju novije istorije, i da, kao takva "ne zavređuje nijedan glas u parlamentu". Prema njegovim rečima, dokument o kome danas raspravlja Skupština je "nehuman, nemoralan, politički plitak", kao i da nije zaslužio da bude prihvaćen.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak izjavio je da će ta stranka, u dogovoru sa koalicionom partnerima, podržati deklaraciju o osudi zločina nad pripadnicima srpskog naroda i gradjanima Srbije.
On je rekao da deklaraciju ne razume, jer ne shvata "kakva je poenta u tome kada neko osuđuje zločin prema samom sebi - to su stvari koje se podrazumevaju".
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Božidar Delić kaže da ta stranka neće podržati predlog deklaracije, jer naprednjaci smatraju da je trebalo doneti jednu deklaraciju kojom bi se osudili svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije.
"Svi smo hteli da osudimo te zločine, posebno ako predsednik Skupštine i predsednik Srbije kažu da nije bilo pritisaka sa strane o tome kakvu je deklaraciju trebalo doneti", rekao je on i dodao da je i odredba deklaracije kojom parlament izražava žaljenje i solidarnost sa žrtavama NATO bombardovanja "neodgovarajuća i mekana".
Šef poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je na početku sednice da je namera Skupštine Srbije da se ovom deklaracijom da podrška domaćim i međunarodnim institucijama, kao i institucijama država u okruženju da se na isti način, kao parlament Srbije, odrede prema srpskim žrtvama.
"Očekujem da ovo neće biti rasprava ko više voli Srbiju, koga više bole rane njegovog roda, već odgovor odgovorne insitucije da prošlost osvetli na pravi način, odgovornsot definiše kao pojedinačnu i naglasi da se žrtve ne zaborave i zločini ne ponove", rekla je Kolundžija.
Poslanici su odbili zahtev poslanika Srpske radikalne stranke (SRS) da se dnevni red zasedanja dopuni predlozima rezolucije o osudi genocida nad jermenskim narodom, o utvrđivanju granice između Srbije i Hrvatske na Dunavu i predlogom rezolucije o osudi genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima u "klerofašističkoj nezavisnoj državi Hrvatskoj".
Tekst deklaracije
Predloženom deklaracijom se pozivaju parlamenti drugih zemalja, pre svega sa prostora bivše Jugoslavije, da osude ove zločine i daju punu podršku svojim državama i organima međunarodne zajednice u procesuiranju počinilaca i da izraze poštovanje prema srpskim žrtvama.
"Skupština Srbije izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja i uverenje da mir i stabilnost počivaju na poštovanju međunarodnog prava", dodaje se u predlogu teksta Deklaracije.
Takođe, navodi se da Skupština pruža podršku svim državnim organima da istražuju zločine počinjene nad pripadnicima srpskog naroda, preduzimanju gonjenje u skladu sa zakonom, ostvaruju saradnju sa međunarodnim organima i odrganima drugih država u gonjenju osumnjičenih za ove zločine, čuvaju trajno sećanje na srpske žrtve i insistiraju pred međunarodnim institucijama da srpske žrtve imaju isti tretman kao i žrtve pripadnika drugih naroda.
Skupština Srbije ovim predlogom deklaracije daje punu podršku pravnom timu Srbije koji zastupa Srbiju pred međunarodnim sudom pravde u postupku protiv Hrvatske i zalaže se za pronalaženje trajnog rešenja koje bi dovelo do pomirenja i istine.
Skupština Srbije, dodaje se u tekstu, izražava punu spremnost Srbije da nastavi proces pomirenja i poziva sve narode bivše Jugoslavije da daju puni doprinos stvaranju i jačanju uslova za zajednički život, zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da zločini više nikada ne budu ponovljeni.
Nakon razmatranja predložene deklaracije, parlament treba da počne novu sednicu na čijem je dnevnom redu 29 tačaka. Predlog deklaracije o osudi zločina nad pripadnicima srpskog naroda podnela su 123 poslanika vladajuće većine.
Skupština danas treba da počne razmatranje izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlog zakona o Prostornom planu Srbije do 2020. godine, kao i izmene zakona o turizmu, o Fondu za razvoj i o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Takođe će biti reči o zaduživanju Srbije kod većeg broja banaka u zemlji i inostranstvu i o većem broju međudržavnih ugovora sa Kinom, Ukrajinom, Češkom, BiH, Maltom, Azerbejdžanom, Egiptom, Rusijom, Bugarskom i drugim zemljama.
