Izvor: Southeast European Times, 29.Maj.2012, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonski vojnici ostaju u Avganistanu
Nakon što je NATO odlučio da ne odobri članstvo Makedoniji usledili su neki pozivi vladi da povuče svoje trupe iz misije u Avganistanu.
29/05/2012
Miško Taleski za Southeast European Times iz Skoplja – 29.5.2012.
Makedonska vlada je rekla da njene trupe ostaju u misiji NATO-a u Avganistanu, uprkos pozivima nekih u Makedoniji da vojnici budu povučeni, nakon što je Alijansa prošle nedelje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << opet donela odluku da ne odobri članstvo Makedoniji.
„Grčka politika je nemilosrdna prema makedonskim vojnicima, koji rizikuju svoje živote svakog dana da bi doneli slobodu i bezbednost Avganistanu. Neodgovorni političari i takva politika ne doprinose bezbednosti i stabilnosti našeg regiona“, rekao je predsednik Đorđe Ivanov za SETimes.
Ova mala zemlja zalagala se za upućivanje poziva na samitu NATO-a u Čikagu, ali organizacija nije preduzela korake ka proširenju. To je drugo razočarenje za Makedoniju, koja je takođe želela da dobije poziv 2008, ali je oba puta osujećena zbog dugogodišnjeg spora oko imena sa susednom Grčkom.
„Makedonija bi trebalo da preispita da li je spremna da nastavi učešće u Avganistanu i ulaže finansijska sredstva u 'globalno partnerstvo' kada se i sama suočava sa posledicama ekonomske krize. Kada bi mene pitali, dala bih savet da se odmah povuku naši vojnici“, rekla je za SETimes Biljana Vankovska, profesorka sa Instituta za bezbednosne, odbrambene i mirovne studije.
Ona navodi da je razlog to što Makedonija nema ravnopravan tretman, kao i porast troškova učešća zemlje u misijama NATO. Bolje je posvetiti vreme i resurse obezbeđivanju mira na unutrašnjem planu, rekla je ona.
Makedonija je, po broju vojnika koje daje u odnosu na broj stanovnika, peta zemlja učesnica misija NATO-a, od kada je počela da učestvuje u njima 2002. godine, u Iraku, Libanu, Bosni i Hercegovini i Avganistanu. U Avganistanu se nalazi preko 2.000 makedonskih vojnika, kao i više hiljada drugih makedonskih državljana u sklopu raznih kapaciteta za podršku. Makedonski vojnici takođe učestvuju u obuci avganistanskih snaga bezbednosti.
Makedonski vojni lideri tvrde da bi zemlja trebalo da nastavi svoj pro-NATO kurs, uprkos troškovima za misije NATO-a, koji iznose 120 miliona evra.
„Povlačenje iz misije ISAF u Avganistanu bila bi velika politička greška. Problemi se ne rešavaju osvetom; tako se samo gube prijatelji i saveznici. To bi se dogodilo u trenutku kada makedonski vojnici dobijaju najviša priznanja i od NATO i od SAD“, rekao je bivši načelnik generalštaba general Mitre Arsovski za SETimes.
U vladi kažu da ne planiraju da povećavaju broj vojnika u misijama NATO, jer bi se time iscrpeo državni budžet. Članstvo u NATO-u ima podršku preko 90% Makedonaca, pokazuju najnovije ankete, i građani uglavnom izražavaju skepticizam u pogledu poziva na povlačenje trupa.
„Biti uznemiren zbog političkih igara političkih sila, dvostrukih standarda i nepravednih odluka izvan prihvaćenih kriterijuma je ljudska reakcija. Ali, dugoročno gledano, svi verujemo da će Makedonija jednog dana biti deo NATO-a i treba da nastavimo svoje vojno prisustvo u Avganistanu", kaže stanovnik Skoplja Todor Ristovski, 47, u izjavi za SETimes.
Makedoniju priznaje preko 100 zemalja, ali je članica UN pod „privremenim nazivom“ Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Grčka se protivi jer vidi opasnost za svoju provinciju pod istim imenom. Makedonija kaže da je njeno ime stvar nacionalnog identiteta.
Nastavak na Southeast European Times...
