Izvor: Večernje novosti, 25.Maj.2013, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonci u NATO: Zarada u Avganistanu 35.000 evra
SPECIJALNO ZA “NOVOSTI”: SKOPLjE ARMIJA od desetak hiljada makedonskih savremenih pečalbara, angažovanih za logističku podršku NATO trupa u Avganistanu, u svoju zemlju unosi višestruko više deviza nego što je ukupni devizni priliv od inostranih investicija. Najveći deo najamnika uglavnom je iz Kumanova na severu Makedonije. Zahvaljujući njihovim zaradama koje šalju svojim porodicama, ovaj grad i čitava njegova okolina >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << „nose se sa krizom koja ne popušta“, ukazuju ekonomski stručnjaci. Ali ono što brine jeste da se tu mahom radi „o mrtvom kapitalu“, bez pravog investiranja u razvojne projekte, jer ne postoji poverenje u državu i njene institucije. U Kumanovu je tim povodom održana i posebna tribina pod nazivom „Kumanovstan - grad između Iraka i Avganistana“, gde je istaknuto da ovi nesvakidašnji pečalbari na opasnim područjima zarađuju veliki novac, ali devize ne ulažu u razvojni „biznis“. Prema lanjskim istraživanjima, Centra za ekonomske analize (CEI), oni u Makedoniju unose pet puta veći devizni priliv od ukupnih inostranih investicija. Primera radi, 2011. u zemlju su doneli rekordnih 1,5 milijardi evra, što je tada bilo 22 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema tadašnjim parametrima, ukupne inostrane investicije u toj godini, jedva su dostigle 300 miliona evra, ili 4,2 posto BDP. Gradonačelnik Kumanova Zoran Damjanovski potvrđuje da su njegovi sugrađani na privremenom radu u Avganistanu u svoj kraj doneli više para iz pečalbe nego što je Vlada u Skoplju uspela da obezbedi inostranih investicija u čitavoj državi. On kaže da pečalbarski „transferi iz inostranstva pomažu da grad živi“. Dekan Euro koledža u Kumanovu Ljubiša Petruševski ocenjuje da se velike pare, mahom zarađene u Avganistanu, ulažu u nekretnine, što potvrđuje građevinski „bum“ u ovom gradu. S druge strane, Kristijan Risteski iz CEA, navodi kao dobar primer ulaganja zarađenog u ratnim područjima, gastarbajtere iz Tetova, koji za razliku od Kumanova, znatno više ulaze u poslovne projekte.SUROVA PRAVILA PREMA iskustvima najvećeg broja najamnika koji su spremni da govore o svom radu u vojnim bazama NATO trupa „u misijama“, potvrđuju surova pravila igre. Radnici praktično nemaju prava na izlaz iz „kampa“, izuzev kada se radi o prebacivanju iz jedne u drugu bazu. To je, kažu, po pravilu, visokorizična operacija i najčešće se izvodi - helikopterom. U tim rizičnim operacijama napuštanja baza, 2004. godine Dalibor Lazarevski, Zoran Naskovski i Dragan Marković iz Kumanova su bili oteti u Iraku, a potom ubijeni od lokalnih bandi nadomak Bagdada. Zvaničnih pokazatelja o ukupnom broju radnika na privremenom radu u Avganistanu i njihovim primanjima u Makedoniji - nema. Prema nekim okvirnim, nepotvrđenim proračunima, svaki pečalbar u Avganistanu samo iz Kumanova, godišnje u proseku zarađuje više od 35.000 evra. Smatra se da su u proteklih par godina na godišnjem nivou, oni u Makedoniju doneli više od milijardu evra. Domaći ekonomski stručnjaci upozoravaju da se „američke vojne baze zajedno sa logistikom gase u Iraku, a takođe i u Avganistanu“, i zato „zarađene pare ne treba čuvati „pod jastukom“, pa ni u bankama, već ih treba ulagati. REGRUTACIJA NAJČEŠĆI poslovi na kojima su makedonski pečalbari angažovani u Avganistanu su kuvari, kelneri, monteri, vozači, stolari, električari, građevinari i ini najčešće dolaze sa područja Kumanova i Tetova. No, značajan je broj i angažovanih stručnjaka sa znatno većim zaradama, poput inženjera, informatičara ili prevodilaca. Država Makedonija nema uvid u posredničke poslove stranih agencija koje vrše regrutaciju. Znatno manji broj radnika iz regiona, na ovim poslovima, angažovan je iz BiH, sa Kosmeta, Albanije...
Pogledaj vesti o: Kumanovo
Nastavak na Večernje novosti...
