Izvor: VOA, 02.Apr.2020, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luk Kofi: NATO bi morao da uradi više u borbi protiv koronavirusa
Verovatno je prerano za utvrđivanje dugoročnih posledica krize sa koronavirusom po zdravlje NATO-a, ali vest da je bivši generalni sekretar NATO-a Havijer Solana zaražen virusom - služi kao moćan podsetnik da, isto kao ljudi, i vojno savezništvo može da se razboli. NATO nije humanitarna agencija za pružanje pomoći. Kovid-19 je, međutim, najgora kriza nacionalne bezbednosti koja je pogodila bilo koju od njenih država članica od osnivanja saveza. Pomoć od NATO-a već je zatražilo nekoliko članica, između ostalog Crna Gora, Bugarska, Rumunija i Slovačka, dok je Makedonija, najnovija članica Alijanse, ovih dana već primila određenu količinu NATO pomoći za borbu proitv Kovida 19. Neki ističu da je ovo trenutak da NATO deluje i pokaže svetu da će zaštititi svoje države članice. O ulozi NATO-a u vreme pandemije, kao globalne pretnje, za Glas Amerike govori Luk Kofi, direktor Centra za spoljnu politiku u Fondaciji Heritidiž, sa sedištem u Vašingtonu. Luk Kofi, dugogodišnji ekspert za transatlantsku bezbednost, sa ličnim iskustvom pripadnika NATO snaga u Bosni i Hercegovini, ukazuje na nekoliko pitanja koja sprečavaju organizovaniji odgovor Alijanse. U postojećem strateškom konceptu NATO-a, pre svega nije predviđena mogućost pretnje globalne pandemije, kaže Kofi: “NATO strateški koncept izrađen je još 2010. Tadašnji, kako je navedeno, 'bezbednosni izazovi u budućnosti' odnosili su se na sajber-napade i moguće pretnje egzistencijalnim energetskim izvorima. Nažalost, alijansa nije tada uzela u obzir, niti je razmatrala opasnost od moguće smrtonosne globalne pandemije. Srećom zemlje-članice NATO-a, kao što su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, uključile su u svojim nacionalnim bezbednosnim strategijama upravo takvu opasnost. NATO, možda nešto kasni, ali upravo vrši reviziju svojih prioriteta, kao i buduće zadatke zapadnog odbrambenog saveza. Mislim da je sada i najbolje vreme da NATO izradi kolektivni plan o delovanju u ovakvim opasnim okolnostima”. Glas Amerike: Na koje bi oblasti NATO trebalo da posveti posebnu pažnju i zašto je to važno? Kofi: To se prvenstveno odnosi na području zdravlja i dobrobiti vojnika, kao i njihovih porodica. Iskreno rečeno, vojska opterećena zdrastvenim problemima ne može da bude od bilo kakve koristi. Vojnik raspoređen hiljadu kilometara daleko od kuće i porodice, ne bi trebalo da brine o svom zdravlju niti o zdravlju članova svojih najbližih. Za bezbednost je najvažnije da vojnici budu stoprocentno fokusirani na svoj zadatak. NATO, zatim, ne bi trebalo da brine o opštem stanju vojne pripremnosti. Do sada je otkazano ili smanjen obim nekoliko planiranih, prilično važnih NATO vojnih vežbi. S druge strane, činjenica da su planovi već koncipirani, je samo po sebi bitan deo svake vojne vežbe. Treće pitanje od izuzetne važnosti za NATO je da alijansa ni u jednom trenutku ne izgubi svoj strateški fokus. Sasvim razumljivo, veći broj članica već koristi svoje snage, koje inače ulaze u sastav NATO-a, za sadašnju borbu protiv korone virusa. Međutim, Severno-Atlantski savez ne sme da izgubi iz vida ostale globalne pretnje kojima su izložene NATO-članice. Na primer, Rusija bez obzira na Kovid-19, i dalje predstavlja glavnu bezbednosu opasnost Istočnoj Evropi. Glas Amerike: Da li je koronavirus promenio definiciju pretnje u okviru Alijanse? Pojedini evropski lideri traže da koronavirus bude definisan kao “oružani napad” na pandemijom pogođene članice NATO. Šta mislite o tome? Kofi: NATO, kao multilateralna vojno-bezbednosna organizacija, snažan je samo onoliko koliko su kolektivno snažne 30 NATO članica. Veoma je važno da NATO priđe problemu pandemije sa izuzetnom ozbiljnošću. Međutim, najveću odgovornost za zdravlje vojnika snose njihove vlade. Pored određene logistike i transporta, NATO nema skoro nikakva ovlašćenja po pitanju pandemije. Stoga smatram da aktiviranje člana 5 (koji kaže “napad na jednu članicu je napad na sve članice alijanse, prim. aut), nije realna opcija u slučaju Kovida 19. Uostalom sama reč “napad” upotrebljena je specifično četiri puta u tekstu Severnoatlantskog sporazuma iz 1949. Originalni autori sporazuma vrlo su jasno iskazali šta se podrazumeva pod terminom kolektivne odbrane. Glas Amerike: Neki eksperti predviđaju da će ekonomska cena pandemije otežati i Americi, kao i ostalim saveznicima da se založe za povećanje izdataka za NATO. Kako dalje po tom pitanju? Kofi: Globalna pandemija će nesumnjivo proizvesti dugoročne nepovoljne ekonomske posledice. Isuviše je rano znati težinu tih posledica. Sasvim je razumljivo da će neke zemlje imati smanjena sredstava za odbranu nego pre ove krize. Glas Amerike: Možemo li se nadati povoljnom okončanju krize? Kofi: NATO je najuspešniji odbrambeni savez u dsadašnjo istoriji. Suočavao se sa mnogobrojnim izazovim od svog začetka 1949. Nimalo ne sumnjam da će NATO uspešno moći da se prilagodi i nastavi svoju ulogu najvrsnijeg vojnog saveza u svetu i po završetku pandemije. Mada NATO nije agencija za humanitarnu pomoć, Kofi ponavlja da trenutno nema veće opasnosti od pandemije koronavirusa. "Ovo je trenutak da NATO deluje, i da pokaže svetu da ume da zaštiti zemlje-članice, pa i druge zemlje od te pokore", zaključuje Kofi.
.jpg)
