Izvor: Vostok.rs, 17.Nov.2016, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krim u planovima SAD: goruća tačka i vojna baza
Pre nekoliko meseci potpredsednik SAD Džo Bajden je izjavio: «Ključna tačka za nas je Krim, koji je bio pod upravom Kijeva do 2014. godine. Taj region bi mogao da bude odlična vojna vaza za NATO i vojsku SAD». Planovi Vašingtona za uspostavljanje vojnog prisustva na Krimu nisu bili samo senzacija, a priznanje američkog potpredsednika je otklonilo poslednje sumnje skeptika.
Američke države su odavno pokazale posebno interesovanje za Krim.
Još 1996. godine američki kongres je region Crnog i Kaspijskog mora proglasio «zonom životno važnih interesa» SAD-a. Posle toga su se u crnomorskim vodama i južnim oblastima Ukrajine godišnje odigravale vojne vežbe «Sea Breeze». Legenda vežbi je imala transparentan antiruski i antikrimski kontekst.
U maju 2006. godine u okviru narednih «Sea Breeze» vežbi, Amerikanci su u luku krimskog grada Feodosija dovezli vojnu tehniku i građevinski materijal za izgradnju hangara za svoje vojnike na jednom od krimskih poligona. Pretpostavlja se da je vojska SAD htela da se naseli na Krim na duži period. Međutim, predstavnici krimskog društva i patriotskih političkih organizacija nisu dozvolili da vojni tovar izađe iz luke, tako da je američki transportni brod morao da nestane.
Dokaz da je Vašington posebno zainteresovan za Krim bila je namera američke strane da u regionu otvori diplomatsku «poruku prisustva». Ambasada Amerike u Ukrajini je aktivno promovisala to pitanje 2008. i 2009. godine. U krimskom društvu i političkim krugovima su odbijali vašingtonsku inicijativu. Većina stanovništva Krima je bila protiv tadašnje vlade Ukrajine, koja je bila za zbližavanje sa Amerikom i ulazak u NATO.
Početkom 2014. godine pojavila se još jedna potvrda da su Jenkiji napravili nove planove za vojni aranžman na Krimu. Na sajtu javne nabavke SAD (Federal Business Opportunity) novinari su otkrili tender za rekonstrukciju jedne od škola u Sevastopolju, čiji je kupac građevinsko-inženjerska firma vojno-pomorskih snaga Amerike (NAVFAC). Drugim rečima, Sjedinjene Države su htele da uspostave inženjersku bazu za svoju flotu u Sevastopolju.
Konačno, u leto ove godine bivši saradnik CIA, osnivač organizacije veterana američke obaveštajne službe Rajmond Berkli Makgovern je potvrdio da bi se na Krimu pojavili NATO vojni objekti, ukoliko bi on ostao u sastavu Ukrajine. Sve u svemu, nema velike razlike, da li bi to bile baze SAD ili Severnoatlanske alijanse. Samo formalno se odluke o vojnom bloku donose konsenzusom svih država članica, a faktički organizacijom rukovodi Amerika.
U svakom slučaju, perspektiva pojave NATO ili američkih vojnih objekata na Krimu predstavlja direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Rusije. Prema mišljenju vojnih eksperata, postavljanje protivvazdušne raketne odbrane kompleksa Patriot, elemenata raketne odbrane Aegis, aviona F-22, jurišnih aviona A-10 Thunderbolt na Krimu, omogućili bi Pentagonu da drži na nišanu celu teritoriju južne Rusije, i da presreću ruske balističke rakete. U slučaju raspoređivanja na poluostrvu američkih interkontinentalnih balističkih raketa Minuteman III i MH sa bazom na tlu, kao i strateških bombardera V-52H i V-2, sposobnih da nose nuklearne bombe, ugrožena bi bila cela Rusija.
Želja Vašingtona da od Krima napravi svoj osnovni vojni punkt navodi da se prisetimo okupirane srpske pokrajine Kosova i Metohije, na kojoj je SAD posle intervencije izgradila veliku vojnu bazu «Kepm-Bondstil». Postoje osnove za tvrdnju da je cilj Vašingtona u organizovanju majdana u Ukrajini izbacivanje Rusije sa Krima i stvaranje sopstvene vojne baze. Italijanski novinar Mauricio Blondet je, oslanjajući se na podatke NATO izvora, napisao u svom članku: «Državni prevrat, koji se desio u Kijevu u februaru ove godine, imao je konkretan cilj: neutralizovati rusku Crnomorsku flotu, koja je bazirana u Sevastopolju, i zameniti je flotom SAD».
Ali dostići to mirnim putem bilo je nemoguće, tako da je Amerikance zabrinulo očuvanje mira na Krimu.
Da Rusija nije spasila Krim 2014. godine, u tom regionu bi najverovatnije izbio krvavi konflikt, ojačan međuetničkim suprotnostima. To potvrđuju i događaji koji su se desili 26. februara 2014. godine kada su na mitingu u Simferopolju krimsko-tatarski i ukrajinski ekstremisti isprovocirali sukob sa ljudima koji su mitingovali za pripajanje Krima Rusiji.
Zapad i Turska već mnogo godina unazad otvoreno podržavaju ukrajinske i krimsko-tatarske radikalne nacionaliste. Još u decembru 2013. godine u medijima se pojavila informacija da se Amerikanci spremaju da iskoriste krimske Tatare za organizovanje nemira na Krimu. Potvrda tih glasina bilo je pismo koordinatora američkog Međunarodnog republičkog instituta (IRI) Majkla Drakmena neodređenom primaocu, u kojem je on ponovio predlog ambasadora SAD Džefrija Pajeta da koriste Tatare za organizovanje i sprovođenje masovnih protesta u krimskom regionu.
Za sliku: Vođa krimsko-tatarskih nacionalista, osnivač ekstremističke organizacije ,,medžlis krimsko-tatarskog naroda“, koja je zabranjena u Rusiji, Mustafa Džemilev, i njegov glavni mentor - predsednik SAD Barak Obama.
Glavna prepreka krimskim planovima Vašingtona bila je ruska Crnomorska flota. Prvenstveno jer baza na Krimu nije dozvolila NATO-u da u svoje redove uvuče Ukrajinu. Radi se o tome da ustav Severnoatlanske alijanse ne dozvoljava državama da postanu članice, ukoliko se na njihovim teritorijama nalaze vojne baze treće države (baš takva je bila ruska Crnomorska flota na Krimu).
Njeno izlaženje iz Sevastopolja moglo je da postane katalizator za početak građanskog rata na Krimu, između krimskih Tatara i ukrajinskih nacionalista sa jedne strane, i proruskih Krimljana sa druge. Pod izgovorom regulisanja konflikta na poluostrvu mogli su da dođu američki i mirotvorci NATO-a, koji bi zatim naravno ostali tamo «zbog održavanja reda» i stacionirali bi vojne baze. Preobražaj Krima u vojnu postaju SAD stvorilo bi idealne uslove za proglašenje nacionalne kvazidržave od strane krimsko-tatarskih radikala, proameričke i ksenofobične kao što je i «Republika Kosovo». Baš takav tužan scenario pretio je Krimu pre 2.5 godine.
Ali, desilo se «krimsko proleće», Krim se pripojio Rusiji, a Sevastopolj je vratio status glavnog vojnog utvrđenja zemlje na Crnom moru. Snovi Vašingtona o tome da nad regionom lebdi zvezdano-prugasta zastava, razbijeni su u paramparčad. Ali, Amerikanci se do dan danas nisu pomirili sa svojim gubitkom i čekaju momenat da vrate izgubljeno.
I danas Krim ne da mira Amerikancima. O toj temi se govorilo i u predsedničkoj izbornoj kampanji u SAD, američke diplomate stalno optužuju Rusiju za zatočeništvo Krima i postavljaju ultimatum da Krim vrate Ukrajini. Krimskoj obali se periodično približavaju američki vojni brodovi, a vazdušnim granicama gotovo svakodnevno proleću američki avioni-izviđači. Pored toga, Vašington direktno i uz pomoć Kijeva sprovodi pokušaje destabilizacije na Krimu na različite načine – od informaciono-propagandnih do diverziono-subverzivnih akcija.
AUTOR TEKSTA: Kiril Guba, politički analitičar sa Krima
PREVOD: Antonela Bijelić
KOREKTURA I LEKTURA: Jelena Miličić
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
