Izvor: Politika, 30.Okt.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konkurs za NATO mesiju
Da li mi u Srbiji zapravo i ne znamo šta je to NATO
Ponavljanje je majka znanja, tako su nas učili u školi. Izgleda da to vredi dok ste živi.Jergospodin Milan Pajević poručio nam je ovih dana kako mi u Srbiji zapravo i ne znamo šta je to NATO i da nas oko uloge i zadataka NATO-a treba edukovati. Drugim rečima, da smo NATO neobrazovani, i da zbog naše budućnosti i stranih investicija, koje zaobilaze Srbiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pošto još nismo ušli u NATO, treba stalno da učimo o NATO-u. Poznato je da strane investicije hrle tamo gde je bezbedno,a bezbedno je tamo gde je NATO. Pa su zato Kina i Rusija države sa najvećim prilivom stranih investicija.
Dakle, odem ja na tu konferenciju o Srbiji, zapadnom Balkanu i NATO-u, konferenciju pod naslovom „Evolucija, solucija, lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti”. Da vidim šta još treba da naučim. Ima da naučimo mi koji ne znamo. Ambijent za učenje „Aero klub” u Beogradu, na stolovima obilje propagandnog materijala, organizatori Centar za evroatlantske studije i NVO „Fraktal”, konferenciju podržali NATO i Balkanski fond za demokratiju, a tu je i sveprisutni „Maršal centar” iz Nemačke. Nedostaje samo maršalova škola iz Kumrovca.Zanimljiv spisak učesnika, kako kažu panelista, jer imamo panel jedan, panel dva, sve do panela pet. Panel dva se završava debatom o dešavanjima u okviru Beogradske nedelje bezbednosti.Nisam znao da postoji i Beogradska nedelja bezbednosti.
Kako se neki najavljeni panelisti nisu pojavili, direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić odmah mi je predložila da budem panelista.Bila je ljubazna, zapravo predivna, u elegantnoj crnoj suknji i beloj košulji mogla je da otvori i brifing u Pentagonu, a ne „Lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti”. Skrušeno mi je saopštila da ovu konferenciju o lekcijama i uopšte ovu novu ofanzivu NATO-a na nas neprosvećene niko nije finansijski podržao. Žao mi je zbog toga. Odnosno nije mi jasno kako neki u ovoj zemlji lepo žive od bezbednosti, pa čak nameravaju i da je izvoze, a drugi koji se bave istim poslom pate se i moraju da organizuju ovakve konferencije. Možda objašnjenje treba potražiti u „Zajedničkoj analizi odnosa Srbije i NATO”, tekstu odštampanom na kraju pregleda „Lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti”. Tamo piše da se „pitanje suštinskih odnosa Srbije i NATO ne može dalje odlagati, da međunarodno nepriznata vojna neutralnost Srbije, saradnja u okviru NATO projekta Partnerstvo za mir i razvojne faze zajedničke evropske bezbednosne i odbrambene politike, koja se odnedavno spominje kao zadovoljavajuća mera bezbednosnih integracija Srbije, ni pojedinačno ni u kombinaciji ne predstavljaju bezbednosnu platformu, da stručna, politička i šira javnost Srbije mora obratiti veću pažnju na aktuelne teme koje su izuzetno bitne za kvalitetno razmatranje odnosa Srbije i NATO, poput procesa priprema NATO za idući samit koji će se u novembru održati u Lisabonu, a na kojem će se usvojiti i novi strateški koncept NATO-a”. Dakle, lekcija koju tek treba da naučimo jeste novi strateški koncept NATO-a.
Čitam dalje materijal konferencije gde se napada Ministarstvo odbrane Srbije povodom reforme sistema bezbednosti. Doslovce piše da ,,kombinacija ovih okolnosti za posledicu ima opasnu marginalizaciju i instrumentalizaciju reforme sistema bezbednosti i bezbednosne i odbrambene politike Srbije”, da ,,stručnjaci procenjuju da su strateška dokumenta o bezbednosnoj i odbrambenoj politici Srbije, usvojena krajem 2009, iako u njima ima pozitivnih novina, plod loših kompromisa, sa dosta propusta i anahronih rešenja”.
Još jednom pogledam listu panelista. Da nije među njima neko od tih stručnjaka koji daju takve ocene? Četiri strana ambasadora, publicista iz Hrvatske, ,,stariji istraživač” iz Makedonije, predsedavajuća jedne NVO sa Kosmeta. Nedostaje samo bivši šef policijske stanice u Suvoj Reci. Jer i on je završio „Maršal centar”.
O da, tu je bio i moj stari poznanik Luis Sel, radio je u predvečerje raspada SFRJ kao drugi sekretar ambasade SAD u Beogradu, odnosno kao šef stanice CIA za Balkan. Pozvao me je na ručak u proleće 1991. Lepo smo se ispričali o svemu. Kasnije je Sel otišao da bude prvi sekretar ambasade SAD u Moskvi. Gde god je moj poznanik službovao, tamo su se države raspale. Sada je profesor na Univerzitetu Mejn. Obradovao se kada me je video na konferenciji o lekcijama. Nismo se videli skoro 20 godina.
Video-link sa Džejmi Šejom nisam stigao da odgledam. Setio sam se odmah „Vikiliksa”. O tome na konferenciji niko ni reč.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 30.10.2010.
