Izvor: B92, 04.Avg.2021, 08:52

Ko je bio Miroslav Lazanskogi: Izveštavao sa ratnih frontova, intervjuisao čelnike NATO i KGB

Ko je bio Miroslav Lazanskogi: Izveštavao sa ratnih frontova, intervjuisao čelnike NATO i KGB

Ambasador Srbije u Rusiji, Miroslav Lazanski, preminuo je u 71. godini.

Kako se navodi, on je preminuo u svom domu od posledica srčanog udara.

Povodom smrti Lazanskog, predsednik Aleksandar Vučić uputio je saučešće.

"Izražavam najdublje saučešće porodici Miroslava Lazanskog i svim ljudima koji su ovog velikog čoveka iskreno voleli. Srbija je izgubila velikog čoveka, svog ambasadora u Rusiji, jednog od najboljih poznavalaca geopolitičkih prilika, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vojne strategije i taktike, izuzetnog novinara i publicistu i, pre svega, dobrog čoveka", navodi se u saučešću Vučiča.

Miroslav Lazanski je rođen u Karlovcu, gimnaziju "Jovan Dučić" završio je u Trebinju, a Pravni fakultet u Zagrebu. Vojni rok je služio 1977. godine u Bitolju, u sastavu 41. pešadijske divizije JNA, gde je i odlikovan Medaljom za vojničke vrline. Nosilac je i Ordena časti Republike Srpske.

Karijeru novinara počeo je kao student u zagrebačkom "Poletu", da bi nastavio pišući za "Vjesnik", "Danas" i "Start". Još tada je bio vojno-politički komentator cele kuće "Vjesnik". I dok je bio u Zagrebu pisao je za "Politiku Ekspres" i NIN. U martu 1991. Lazanski dolazi u "Politiku", da bi 1996. prešao u "Večernje novosti", odakle se vratio u "Politiku" 2001. godine.

Miroslav Lazanski je imao kolumnu i u grčkom listu "Katimerini" i u japanskom "Dajmond vikli". Izveštavao je sa ratišta u Bejrutu, iz rata Iraka i Irana 1982-1988, Avganistana 1985-1989, "Pustinjske oluje" 1991, iz Čečenije 1996. i 1999, iz Zaira 1997, iz Iraka 2003, Jemena 2010, Libije 2011, Sirije u tri navrata, Somalije, sa Krima…

Miroslav Lazanski je intervjuisao dva Vrhovna komandanta NATO-a, generala Bernarda Rodžersa 1982. i generala Džona Galvina 1990, tri maršala Sovjetskog Saveza, Sergeja Ahromejeva 1982, komandanta Varšavskog ugovora Viktora Kulikova 1986, i ministra odbrane SSSR-a Dmitrija Jazova 1988, komandanta Sovjetske ratne mornarice admirala Vladimira Černavina 1988, šefa KGB-a generala armije Vladimira Krjučkova 1991, komandanta Hemijskih snaga SSSR-a generala Petrova 1989, generale Červova 1995. i Gromova 1989, ministra odbrane Rusije Igora Rodionova 1997.

Miroslav Lazanski intervjuisao je i komandanta Strateške vazdušne komande generala Benija Dejvisa 1983, komandanta Vojne akademije "Vest point" generala Skota 1983, šefa pomorskih operacija američke Pacifičke flote admirala Hantingtona Hardistija 1983, njegovog zamenika admirala Tomasa Kinebrua 1983, šefa štaba komande NATO-a za Atlantik admirala Pola Spira 1983, zamenika komandanta Vojne akademije "Fort Levenvort" generala Krozbija Senta 1983, komandanta britanske flote u ratu za Folklande admirala Džona Vudvorda 1982, komandanta "Rata zvezda", odnosno programa SDI, američkog generala Džejmsa Abrahamsona 1986.

Miroslav Lazanski je intervjuisao i ministre odbrane Norveške Johana Jorgena Holsta 1987, Mađarske – generala Ferenca Karpatija 1988, Rumunije – generala Vasile Mileu 1988, šefa političke uprave rumunske vojske generala Iliju Čaušeskua 1989, predsednika Rumunije Nikolae Čaušeskua 1989, zamenika šefa Generalštaba rumunske vojske generala Štefana Gušu 1989, ministra odbrane Bugarske generala Dobri Džurova 1988, ministra odbrane Avganistana generala Šah Navaz Tanaja 1988, predsednika Avganistana Nadžibulaha 1989, šefa Generalštaba japanske vojske generala Nišimota 1994, komandanta Evrokorpusa generala Helmuta Vilmana 1995, šefa Generalštaba italijanske vojske admirala Gvida Venturonija 1996, ministra odbrane Južnoafričke Republike Džoa Modisea i šefa Generalštaba te zemlje generala Džordža Meringa 1997, komandanta ruskih snaga u Čečeniji generala Genadija Troševa 1999, komandanta Vojne akademije "Vest Point" Vilijama Lenoksa 2002, ministra odbrane Slovenije Antona Grizolda 2003, šefa Generalštaba Italije admirala Đampaola di Paola 2004, zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Vladimira Čižova 2004, zamenika šefa FSB-a Sergeja Ignatčenka 2004, guvernera Tokija Šintaro Išiharu 2004, guvernera Okinave Keiči Inamine 2004, ministra odbrane Belorusije generala Leonida Malceva 2005, načelnika Generalštaba Kine generala Čen Bingdea 2008. Komandanta Nacionalne garde Ohaja generala Gregori Vejta intervjuisao je 2008, ministra odbrane Bugarske Nikolaja Coneva 2009, načelnika Generalštaba Bugarske generala Zlatana Stojkova 2009, ministra odbrane Jemena generala Muhameda Nasera Ahmeda 2010, šefa Generalštaba Ukrajine generala armije Sergeja Kiričenka 2009, šefa Generalštaba Rusije generala armije Nikolaja Makarova 2010, ministra odbrane Austrije Norberta Daraboša 2011, generala Leonida Ivašova 2012, predsednika Rusije Vladimira Putina 2014, predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka 2014, predsednika Sirije Bašara el Asada 2015.

Miroslav Lazanski je autor osam knjiga, dva dokumentarna filma i 10 TV serijala. Oženjen je Tamarom, a par ima sina Aleksandra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 Povezane vesti

Miroslava Lazanskog su VOLELE NAJLEPŠE ŽENE SVETA, A ON SAMO JEDNU O njoj je retko govorio, a kruna njihove ljubavi je sin Aleksandar

Izvor: Blic, 04.Avg.2021

Ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski iznenada je preminuo u 71. godini u svom domu u Beogradu od, kako nezvanično saznajemo, posledica srčanog udara.

Nastavak na Blic...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.