Izvor: Politika, 29.Avg.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kitio evrima trubače po povratku iz Haga
Načelnik Generalštaba u vreme agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, general Dragoljub Ojdanić, vratio se u Srbiju
„Ljubim vas sve. Sve ću vas izljubiti”, povikao je juče general Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, na VIP izlazu beogradskog aerodroma, dok je orkestar trubača iz njegovog rodnog sela Ravni, svirao „Marš na Drinu”. Potom je sedamdesetdvogodišnji načelnik Generalštaba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u vreme agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, posle dvadesetominutnog emotivnog i političkog govora, zaista strpljivo i redom izljubio sve koji su ga dočekali: najpre svoje najbliže, a potom i više od stotinu komšija i prijatelja koji su u dva autobusa i jednom kombiju cikom zore krenuli iz Ojdanićevog rodnog rodnog sela ka Beogradu.
U Hagu je Ojdanić proveo više od 11 godina, pošto je presudom Pretresnog veća, 26. februara 2009. godine, proglašen krivim i osuđen na 15 godina zatvora. Ali, Hag očito nije slomio niti učinio politički korektnim krupnog Užičanina, koji je vodio vojne operacije u ratu protiv NATO-a. Za razliku od nekih haških optuženika koji su se vratili u Srbiju, poput nekadašnjeg šefa tajne službe Jovice Stanišića i njegove desne ruke Franka Simatović Frenkija, umesto da šmugne na neki od sprednih izlaza Ojdanić je sav razdragan pozdravljao trubače, slao poljupce okupljenima i širio ruke.
„E, neću vam odgovarati na pitanja, nego ću vam reći ono što sam zamislio”, obratio se general novinarima, dok su ga prijatelji, mašući srpskim zastavama, ohrabrivali: „Bravo, generale!”.
Ojdanić je izvadio beleške iz teget sakoa i istakao da nije počinio nikakav ratni zločin, da mu je savest čista, da mirno spava i da Vojska Jugoslavije nije poražena. Sličan govor, glavnokomandujući jugoslovenske vojske mogao je da održi i novembra 2000. godine, kada je otišao s mesta ministra odbrane, s činom generala armije, pošto je njegov vrhovni komandant, Slobodan Milošević, svrgnut sa vlasti.
U govoru Ojdanić je podsetio da ga je upravo Milošević ukazom, bez prethodnih konsultacija, postavio za načelnika Generalštaba, iako je general imao sve uslove za penziju. Ali, kazao je Ojdanić, kao vojnik, znajući da predstoji rat, izabrao je da brani vojničku čast i svoju zemlju.
Kao što je izrazio razočaranje u međunarodnu pravdu, Ojdanić je rekao da je razočaran i u vlasti Srbije posle petog oktobra, ali i svog prehodnika na mestu načelnika Generalštaba VJ, generala Momčila Perišića.
Posvađani generali su dosta vremena zajedno proveli u Hagu. Ali, Perišić se vratio nešto ranije i dao je samo šturu izjavu novinarima. Njega na aerodromu nije dočekao živopisan skup kao Ojdanića.
Osuđujući NATO i generala Veslija Klarka, Ojdanić je, nekoliko puta citirajući svog uzora vojvodu Mišića, a potom i Njegoša, istakao da je tokom sukoba 1999. na Kosovu i Metohiji bilo zločina na svim stranama i da se uvek zalagao da se svi zločinci kazne.
Pošto je završio sa poljupcima i čestikama, general se uputio ka trubačima, gde ga je čekao njegov rođak Andrija Era Ojdanić. Folk pevač i zvezda rijalitija, prethodno se, u svom novom crnom „be-em-ve” kupeu, iz koga je sve vreme mahao jednom rukom srpskom zastavom, a drugom držao volan, dovezao do mesta za VIP zvanice.
Zaigralo se kolo, a general armije je zakitio trubače sa novčanicom od 100 evra. Kao da je upijao u sebe te zvuke, a onda je sa suprugom, kćerkom i unucima, otišao na porodični ručak.
„To je pojedinačno slavlje”, objasnio je penzionisani pukovnik Dragan Borojević, nekadašnji načelnik bezbednosti Užičkog korpusa. Tim korpusom je, početkom devedesetih godina, komandovao general Ojdanić. Jednom bezbednjak, uvek bezbednjak, pukovnik Borojević je rukovodio i jučerašnjim odborom za doček. Organizovao je prevoz i održavao disciplinu, dok se pevalo i trubilo Ibarskom magistralom, u čast generala Ojdanića.
„On ima srce kao jastuk. Samo da staviš glavu na njega”, rekao mi je visoki oficir vojne obaveštajne, koji je pokazao da i u penzionerskim danima, nije izgubio ništa od forme: sve vreme je održavao vezu sa policijom, koordinirao izjave generalovih komšija i prijatelja medijima, dirigovao orkestrom iz senke…
Igralo se gotovo sve vreme, pila se krišom i rakija, blizu ulazu na beogradski aerodrom, gde su, pod pratnjom nekoliko policajaca, časovima čekali meštani sela Ravni.
„Zbog srpskih generala Ojdanića, Pavkovića i Lazarevića, u Beograd je vredelo doći i peške”, izjavili su meštani. I postariji gospodin Pero Vranić i njegov prijatelj, hirurg opšte bolnice u Užicu dr Vladimir Stojadinović, i nastavnik Osnovne škole Ivan Filipović. Mada, ovaj poslednji se snebivao da kaže čime se bavi, kako ga haški lobi kasnije ne bi optužio da – kvari i plaši malu decu.
I tada se Ere dohvatiše analize medija, pa zaključiše da je vest o Ojdanićevom povratku skrivana do poslednjeg časa, kako iz Užica u Beograd ne bi stiglo 50 autobusa. A ne samo dva. Odnosno, dva i po, ako računamo i kombi.
„Ali, ni ovo nije loše”, odmerio je bezbednjak grupu putnika, pošto je naredio pokret, jer mu je policija javila da avion srpske nacionalne avio-kompanije iz Amsterdama, posle kašnjenja, sleće na beogradski aerodrom. A sa njim i general koji se dobrovoljno predao Tribunalu aprila 2002. godine. Tada se letelo „Jatom”, niko nije ni pomišljao da će avio-kompaniju kupiti šeici iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a sadašnji najmoćniji ljudi Srbije, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, protivili su se saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu. Juče, niko od državnih zvaničnika nije sačekao generala Ojdanića – za neke heroja, za neke haškog optuženika kome je istekla kazna.
Ali, to nije jedina promena koju će u Srbiji uočiti Dragoljub Ojdanić.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 30.08.2013.
