Izvor: Politika, 11.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasetne bombe do daljeg u arsenalu Vojske Srbije
Ministarstvo spoljnih poslova podržava potpisivanje konvencije o zabrani, Ministarstvo odbrane ima drugačiju bezbednosnu procenu
Konvenciji o zabrani kasetne municije, od potpisivanja u Oslu u decembru prošle godine, pristupilo je 95 država, ali među njima i dalje nije Srbija, iako je jedna od najvećih žrtava ove vrste naoružanja koju je masovno koristio NATO tokom rata 1999. godine. Na pitanje zašto Srbija uprkos svemu još nije potpisala sporazum, juče nam je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od zvaničnika vlade i njenih ministarstava oficijelan odgovor uputio jedino kabinet ministra Vuka Jeremića: „Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije ima pozitivan stav o potpisivanju Konvencije o zabrani kasetne municije, između ostalog i zato što je naša zemlja bila žrtva upotrebe kasetnih bombi. Pristupanje toj konvenciji ojačalo bi našu ulogu u međunarodnoj zajednici. Da li bi potpisivanje ove konvencije ugrozilo naše odbrambene resurse, nije pitanje na koje Ministarstvo spoljnih poslova može da odgovori.” Kako nezvanično saznajemo u Ministarstvu spoljnih poslova, ključnu odluku o tome da li ćemo potpisati konvenciju ne donosi ovo ministarstvo, već Ministarstvo odbrane i Savet za nacionalnu bezbednost.
U Ministarstvu odbrane nezvanično objašnjavaju da su svoj stav prosledili Ministarstvu inostranih poslova i Savetu za nacionalnu bezbednost koji će na osnovu te procene doneti konačnu odluku.
„Ministarstvo odbrane, niti može, niti ima pravo da samostalno o tome odlučuje”, tvrde u ovoj instituciji.
Sagovornik iz Ministarstva odbrane, koji je zbog osetljivosti teme želeo da ostane anoniman, smatra da je začuđujuće da Koalicija za zabranu kasetne municije koja je prekjuče održala konferenciju za novinare insistira na stavu Srbije, a ne zanimaju ih SAD, Rusija i druge vojno moćne države koje nisu potpisale konvenciju. U Ministarstvu odbrane objašnjavaju da postoje različite generacije naoružanja pa je tako Velika Britanija potpisala konvenciju, ali je uvela nove „pametne” bombe. Konvencija se, uz nesumnjive humane porive, može posmatrati i kao likvidiranje starog kontingenta naoružanja i nabavka novog, ističu u ovom ministarstvu.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da nije tajna da i Vojska Srbije poseduje kasetnu municiju koja je upotrebljavana i u ratovima tokom devedesetih godina prošlog veka, a i danas postoji u domaćim arsenalima. Kad je reč o kasetnim avio-bombama, reč je o oružju starije generacije nabavljenom pre dve-tri decenije u Velikoj Britaniji i tadašnjem SSSR-u.
– Nemamo uverljive vojne razloge da ne potpišemo konvenciju, jer vojna i odbrambena moć Vojske Srbije ne zavise u dramatičnoj meri od kasetnog naoružanja koje posedujemo. Vojska Srbije ima britanske avio-bombe BL-755, kojima mogu da dejstvuju ruski avioni „mig 21” i domaći avioni „orao” i G-4, kao i ruske kasetne bombe KMGU koje nosi „mig 29”. Što se kopnene vojske tiče, kasetnu municiju imamo u bojevim glavama višecevnih lansera raketa „orkan”, razvijenim još u vreme SFRJ – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Radić, vojni analitičar.
Prema njegovim rečima, ova municija je upotrebljavana u ratovima vođenim od 1991. do 1999. godine. Radić podseća da će lider Krajišnika Milan Martić provesti 35 godina u zatvoru između ostalog i zbog dejstva kasetnom municijom iz „orkana” po centru Zagreba maja 1995. godine. Naš sagovornik naglašava da ove bombe ni tada, a ni sada, nisu bile zabranjene. Konvencija iz Osla tek treba da stupi na snagu i izbaci ih iz upotrebe. Tokom ratova devedesetih bile su sasvim legitimno pa i uobičajeno ubojno sredstvo.
– Da bismo imali veću sposobnost da nanesemo gubitke protivniku i da bismo u mnogo većoj meri unapredili mogućnosti vojske, treba da nabavimo potpuno nove, sofisticirane vođene sisteme na svetskom tržištu ili da ih eventualno sami proizvedemo – kaže Radić.
Sporazum o kasetnoj municiji dosad su ratifikovali samo Vatikan, Irska, Norveška i Sijera Leone. Među potpisnicima konvencije nalazi se 18 od 26 članica NATO-a, među kojima su Velika Britanija, Francuska i Nemačka. Ipak, potpisi SAD, Rusije i Kine, velikih proizvođača oružja, još nisu na sporazumu. U njemu su prvi put detaljno iznete obaveze potpisnica koje se tiču njihovog aktivnog angažmana u rehabilitaciji i socijalnoj i ekonomskoj inkluziji žrtava. Takođe, potpisnice se obavezuju da nakon što dokument stupi na snagu (šest meseci pošto ga 30 država potpisnica ratifikuje) u periodu od osam godina unište zalihe kasetnog naoružanja, a u vremenskom razdoblju od 10 godina očiste kontaminirana područja.
Tereza Bojković
[objavljeno: 12/03/2009]
.jpg)
