Izvor: Glas javnosti, 25.Mar.2010, 07:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapetan koji je preživeo pakao
KURŠUMLIJA - Kapetan prve klase Svetozar Kovačević jedini je 24. marta 1999. godine preživeo bombardovanje skloništa Treće armije Vojske Jugoslavije u kuršumlijskoj kasarni. U 20.03 sati tri "tomahavka" probila su ploču skloništa od armiranog betona debljine šest metara i usmrtila jedanaest oficira, dok je u drugim objektima kasarne od bombi bačenih iz aviona NATO snaga ranjeno četrdeset vojnika. Prema Svetozarevim rečima, devet >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << poginulih oficira bili su iz komande Diviziona PVO, a dvojica iz komande Treće armije.
Voker markirao
Sklonište u kojem je prve večeri bombardovanja poginulo jedanaest oficira bilo je od armiranog betona. Prva ploča je bila debljine tri metra, pa onda sloj presovane gline debljine metar i još jedna ploča od armiranog betona debljine tri metra. Prvi "tomahavk" nije probio ploču, drugi je pao na isto mesto, a tek treći je uspeo da je probije. Svetozar kaže da je šef misije Oebs na Kosovu Vilijam Voker prilikom posete kuršumlijskoj kasarni dva meseca ranije parkirao džip baš na mestu na kojem su 24. marta pale rakete od kojih je poginulo 11 oficira.
- Pre rata sam kao rezervni oficir postavljen na dužnost komandanta Diviziona PVO. Te večeri smo bili na dužnosti na komandnom mestu i niko od nas nije govorio o mogućem bombardovanju. Razgovarali smo o običnim stvarima. Odjednom se u skloništu začuo udarac i strašna tutnjava, a ja sam poleteo uvis - sa mnogo emocija priča Svetozar. Pre nego što je izgubio svest, pomislio je na svoga sina, koji je bio u Beogradu na školovanju.
-Dok sam leteo u prostoru punom dima i prašine, pomislio sam, ako su ovolikom snagom bombardovali malu Kuršumliju, onda je Beograd sravnjen sa zemljom i moj sin sigurno nije živ - nastavlja Svetozar, koji se osvestio tek u bolnici.
Prve reči koje je Svetozar čuo kad je shvatio da je živ, bile su: "Da li smemo da mu sečemo uniformu?" Odgovorio je "Secite" i ponovo se onesvestio. U Vojnoj bolnici u Nišu rođeni stric nije ga prepoznao. Svetozar je bio izgoreo, otečen, crn, a koža mu se odvajala od tela. Tek posle pet dana je saznao da su svi njegovi drugovi iz skloništa poginuli.
- I dan-danas imam košmare i noćne more. Vraćaju mi se slike. Godinama pijem tablete za smirenje i vrlo loše spavam. Ipak, ja sam preživeo, dok su moji nesrećni drugovi poginuli.
Svetozar Kovačević ne zna zašto je NATO tolikom žestinom prvog dana rata bombardovao Kuršumliju.
- Jedna pretpostavka je da je NATO sumnjao da su se u ovom skloništu nalazili komandant Treće armije Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević. Drugi razlog može da bude to što je Kuršumlija bila glavni centar za snabdevanje vojske na Kosovu, zbog čega su porušeni svi mostovi u okolini - priča Svetozar.
Posle dužeg oporavka, mašinski inženjer Svetozar Kovačević, rođen u Velikoj Plani kod Prokuplja, vratio se svom poslu u Osiguravajućem društvu "Dunav" i do penzije ima još godinu i po dana. Inače, tokom 78 dana bombardovanja Srbije u Kuršumliji je poginulo 37 vojnika i civila, a u znak večnog sećanja u centru grada i u kasarni "Toplički ustanak" podignuti su im spomenici.
