Izvor: Akter, 05.Sep.2014, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kameron: Branićemo istočnu Evropu
Britanija je spremna da odvoji 3500 vojnika za novu udarnu jedinicu NATO za brzo reagovanje
U velškom gradu Njuportu jutros je počeo drugi dan samita NATO na kome bi trebalo da se donesu ključne odluke o formiranju udarne jedinice za brzo reagovanje NATO i o proširenju evropskih i američkih sankcija Rusiji.
“Danas imamo mnogo posla”, saopštio >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen u uvodnom govoru učesnicima samita i istakao da ne treba sumnjati u rešenost Alijanse da brani sve svoje članice.
Britanski premijer Dejvid Kameron, koji je domaćin skupa, je rekao da je Britanija spremna da odvoji 3500 vojnika za novu udarnu jedinicu NATO za brzo reagovanje, čije je osnivanje ranije najavio Rasmusen.
“Moramo da stvorimo nove kapacitete kako bismo svim našim ljudima osigurali bezbednost i uverili istočnoevropske partnere da će ih NATO braniti”, rekao je on, optužujući Rusiju da slanjem trupa u Ukrajinu ugrožava mir u Evropi.
Juče je dogovoreno da će nova udarna jedinica biti sastavljena od nekoliko hiljada pripadnika kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga, uz učesće specijalnih jedinica, a komandni štab će biti u poljskom gradu Šćećinu.
Ta jedinica, međutim, neće biti fizički stacionirana na istočnoj granici NATO, kao što su želele Poljska i baltičke zemlje koje se pribojavaju pokušaja Rusije da proširi sferu uticaja na bivše članice istočnog bloka.
Poljski predsednik Bronislav Komorovski juče je saopštio novinarima da će u njegovoj zemlji biti izgrađeni aerodromi i ostala postrojenja za prihvat jedinice, ukoliko bude potrebno da bude upućena u Poljsku.
Američki predsednik Barak Obama i evropski lideri koji učestvuju na samitu u Velsu bi danas trebalo da se usaglase i o novim sankcijama Rusiji, koja je zbog podrške proruskim snagama u Ukrajini već meta “ciljanih mera” SAD i EU.
Za sad te mere obuhvataju nekoliko ruskih firmi i preko 80 ruskih i ukrajinskih funkcionera kojima je zabranjeno da borave i posluju u Americi i EU.
Nove mere bi, prema predlogu koji je juče sastavila Evropska komisija, trebalo da pogode nekoliko ruskih banaka i energetskih preduzeća i uvede embargo na izvoz oružja i nekih tehnologija u Rusiju.
Britanski šef diplomatije Filip Hamond se danas založio za usvajanje novog kruga sankcija, ali je ujedno najavio da one mogu biti ukinute ukoliko se ukrajinska kriza mirno reši.
“Ako dođe do prekida vatre, potpisivanja i primene mirovnog sporazuma, razgovaraćemo o ukidanju sankcija”, rekao je Hamond danas za Bi-Bi-Si.
Evropski savet, koga čine šefovi država i vlada 28 zemalja članica EU, bi danas popodne trebalo da odluči koje će elemente predloga Komisije prihvatiti.
Na samitu će danas biti reči i o planskom povlačenju iz Avganistana, kao i o eventualnom angažovanju pojedinih zemalja članica u suzbijanju džihadista iz Islamske države(IS) u Iraku i Siriji.
Iako NATO kao savez nije uključen u vazdušne udare protiv IS u Iraku, obama je tražio od individualnih članica da se uključe u tu akciju.
