Izvor: Press, 20.Nov.2015, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KFOR ukinuo ograničenja u vazdušnom prostoru Srbije posle skoro 17 godina
KFOR je od danas ukinuo ograničenja koja su važila za delove vazdušnog prostora Srbije, a koja su uvedena 1999. godine, saopštio je generalni sekretar NATO Jens Soltenberg u Beogradu i dodao da sada počinje nova faza u odnosima Srbije i NATO.
On je pre konferencije, a nakon razgovora sa srpskim premijerom rekao da >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << od danas Kfor u potpunosti relaksira zonu bezbednosti, te ukida ograničenja koja su bila uvedena 1999.godine.
To je, dodao je, konkretan izraz odnosa NATO i Srbije.
Ograničenja, koja su važila za delove srpskog vazdušnog prostora više ne postoje, naglasio je Stoltemberg dodajući da to znači punu integraciju Srbije u vazdužni prostor Evrope.
Prema Stoltenberggu odluka je doneta na osnovu posvećenosti Srbije normalizaciji odnosa sa Prištinom.
On je ukazao da je više godina prošlo od kada je generalni sekretar NATO posetio Srbiju i dodao da zna da postoje "snažna osećanja" u Srbiji u vezi vojne alijanse.
"Naša intervencija 1999. nije bila protiv sprskog naroda, već se radilo o zaustavljanju neprihvatljivih radnji Miloševićevog režima. Intervencija NATO okončala je više godine ratova na Balkanu. Tokom intervencije smo preduzeli sve da sprečimo gubitak nevinih života, i svaki izgubljeni život civila bio je tragedija za čim duboko žalimo", podvukao je Stoltenberg.
On je izjavio saučešće porodicama na obe strane sukoba i svima koji su izgubili voljene.
"Danas sam ovde u vezi novog početka odnosa NATO i Srbije. Ovo je za nas važnije nego ikada, jer smo suočeni sam mnogim zajedničkim izazovima", naglasio je Stoltenberg, ističući da je saradnja od obostrane koristi.
Pre nego što je saopštio dobru vest i ozvaničio početak nove ere u odnosima Srbije i NATO, Stoltenberg je izrazio poštovanje za snažno lično liderstvo premijera Vučić u vođenju Srbije na putu ka EU i NATO, ali i za doprinos stabilnosti u celom regionu.
"Za mene je dolazak u Beograd kao dolazak kući, jer sam tu živeo, sećam se da sam prvi sladoled pojeo na Kalemegdanu", rekao je Stoltenberg i dodao "divno je vratiti se ovamo".
"Danas Srbija igra značajnu ulogu na Balkanu i time što pruža dobrodošlicu hiljadama izbeglica, time što je predsedavajuća OEBS-u i što šalje svoje vojnike u misije UN i EU", primetio je Stoltenberg, dodajući da je dijalog Beograda i Prištine veoma važan, te Vučiću preneo: "ohrabreni smo vašim briljantnim učešćem u njemu".
On je rekao da kampanja vojne alijanse iz 1999. nije bila uperena protiv srpskog naroda, da su se trudili da spreče gubitke nevinih života, te da on lično duboko žali zbog svih nevinih žrtava i izjavio saučešće svima koji su izgubili svoje voljene.
Vučić je, međutim, rekao da ne misli da je Srbija bila kriva za ono šsto se dešavalo 1999. godine na bilo koji način, čak ni njeno rukovostvo, ali primetio "da su to naše različite procene događaja iz prošlosti".
"Nemamo nikakvih neprijateljstava i Srbija ne želi od prijatelja da pravi neprijatelja, a bili smo u nekom periodu ekspreti za te stvari", rekao je Vučić.
Partnerstvo nudi mnoge mogućnosti saradnje
Podsetio je da plan partnerstva nudi mnoge mogućnosti saradnje i da je NATO spreman da pokrene novi fond da pomogne Srbiji da uništi 200 tona viška municije.
Stoltenberg je ponovivši da je saradnja korisna za obe strane, rekao da je naučio koliko su bliski odnosi građana u Norveškoj i Srbiji i da oseća ličnu povezanost sa Srbijom.
On je podsetio da je proveo detinjstvo u Beogradu, gde je pojeo prvi sladoled na Kalemegdanu i igrao s vršnjacima "ringe, ringe, raja".
Kao generalni sekretar NATO, kazao je da duboko veruje u potencijale odnosa vojne alijanse i Srbije, poštujući politiku neutralnosti, te da se raduje razvoju odnosa i političkoj i praktičnoj saradnji NATO i Srbije.
Za Srbiju je kazao da igra važnu ulogu u izgradnji bezbednosti na Balkanu i širom sveta, kao i što pruža dobrodošlicu hiljadama izbeglica, ali i predsedavanjem OEBS-u i slanju vojnika u misije UN i EU.
Takođe, istakao je da je dijalog Beograda i Prištine veoma bitan za sve nas, te je ohrabrio nastavak.
Dijalog, prema njegovim rečima, je jedini put za napredak, i pozdravio je važne korake koji su postignuti u pospešivanju saradnje Srbije sa susedima.
KFOR ostaje na Kosovu
Stoltenberg je dodao da misija KFOR ostaje, da je to uslovna operacija i da se radi na tome da dođe vreme kada njeno prisustvo neće biti potrebno.
Stoltenberg je rekao da prisustvo NATO na KiM najduža vojna operacija te organizacije i naveo da smatra da i to pokazuje posvećenost u radu na obezbeđivanju bezbednosti i sigurnosti celog regiona.
"Mi ostajemo tu", podvukao je Stoltenberg i dodao da će sve ubuduće zavistiti od određenih uslova, a da se radi na tome da se dođe do situacije kad neće biti više potreban.
Prema njegovim rečima, KFOR ima svoju ulogu i u tome što je ključ za olakšanje dijaloga koji se vodi u Briselu.
"Mi podržavamo taj dijalog", poručio je Stoltenberg i dodao da je to i zbog toga što je upravo želja da se dođe do toga da Kfor više ne bude potreban kao i da zbog toga kaže da je to uslovna operacija.
Premijer Vučić je rekao da je nemoguće da je želja NATO zemalja da ta misija traje doveka uz ocenu da je Kfor dao ključni doprinos u očuvanju naših crkava, manastira...
Kako je rekao ostanak Kfor zavisi od njihove odluke, ali mi ćemo sa naše strane da učinimo i činimo sve da pomognemo, jer je pitanje bezbednosti Srba na KiM za nas od prioritetnog značaja.
Ovo nije borba zapada i muslimanskog sveta
Stoltenberg je rekao i da nakon terorističkih napada u Parizu nije bilo aktiviranja Člana 5 NATO sporazuma, koji predviđa da ako jedna članica alijanse bude napadnuta to predstavlja napad na sve, ocenivši da borba protiv terorizma nije borba zapada i muslimanskog sveta.
"Ovo nije borba zapada i muslimanskog sveta", rekao je Stoltenberg, navodeći da su muslimani u prvoj liniji borbe protiv terorizma vrlo često i prve žrtve i da je potrebno podržati ih u toj borbi.
Generalni sekretar NATO kazao da sve zemlje članice alijanse doprinose i igraju svoju ulogu u borbi protiv Islamske države.
On je podsetio da je taj Član 5 bio aktiviran samo jednom, nakon pogibije nekoliko hiljada ljudi 11.septembra u SAD, ali i da se to nije desilo u slučaju terorističkih napada u Madridu i Londonu.
"Ali postoji mnogo drugih načina na koji NATO može doprineti", rekao je Stoltenberg i naveo da su SAD kao vodeća zemlja u NATO takođe i vodeća nacija u međuanrodnoj koaliciji koja se bori protiv Islamske države.
Kako je naveo, NATO će nastaviti to da radi, ali takođe istakao je važnu ulogu u stabilizaciji zemalja u kojima je puno nasilja i nereda, a koji mogu da se preliju na druge države.
To je, kako je rekao, razlog prisustva NATO u Avganistanu sa ciljem borbe protiv terorizma, kao i da ta zemlja ne bude utočište za teroriste, te da to isto NATO radi u Iraku I Jordanu, a da u tom smislu sarađuje i sa drugim zemljama.
Konačno, aktuelne vesti iz Malija, prema njegovim rečima, pokazuju da je borba protiv terorista veoma važna.
Niko ne sme da se meša u odluku Crne Gore
Stoltenberg je poručio da niko nema pravo da se meša u odluku Crne Gora da postane članica zapadne vojne alijanse, te da bi svaki pritisak samo ojačao spremnost NATO da pozove Podgoricu da postane punopravni član. On je rekao da su težnje Crne Gore da postane članica NATO pitanje o kojem odlučuje samo ta zemlja i vojna alijansa. "Niko drugi nema pravo da se meša u takvu odluku. Crna Gora je suverena i nezavisna zemlja i svaka suverena država ima pravo da odluči o svom putu, uključujući i kakve bezbednosne aranžmane želi", naglasio je Stoltenberg. Podsetio je da sve zemlje potpisnice Helsinške povelje, a tako i Rusija moraju da poštuju pravo na samostalno odlučivanje, a tako i da neko uputi zahtev za članstvo u NATO. Odluku o prijemu Crne Gore u članstvo NATO će, prema njegovim rečima, doneti na sastanku ministara spoljnih poslova alijanse 1. i 2. decembra. "Tada će se odlučiti o pozivu Crnoj Gori da se pridruži NATO, ali važno je da nijedna treća zemlja nema prava da interveniše i meša se u taj proces. Ako bude bilo bilo kakvog mešanje, to može da dovede do ojačavanja spremnosti da se pozove Crna Gora da postane prunopravni član", ukazao je on. Osnovni princip NATO je, kako je podsetio, da poštujemo odluke zemalja, te ako je neka država odlučila da ne želi da bude članica alijanse to se poštuje. S tim u vezi je rekao da je Srbija odlučila da ne teži članstvu u NATO, što poštuje ova organizacija. "Srbija je odlučila da bude neutralna zemlja. Ne postoji sukob i kontradikcija da bude neutralna zemlja i razvija bliske odnose sa NATO jer alijansa ima odnose i sa drugim neutralnim zemljama. Poštujem odluku Srbije i nijedna ddžava nije siliom naterana da postane članica", kazao je Stoltenberg dodajući da postoji potencijal za razvoj saradnje Srbije i NATO.
