Izvor: B92, 26.Okt.2018, 21:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"KFOR ostaje, vojska Kosova veoma teško političko pitanje"
Šef Kancelarije NATO za vezu u Srbiji Ćezare Marineli izjavio je da se snage KFOR neće povlačiti sa Kosova, niti će se njihov broj smanjivat.
On je dodao da je transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku Kosova "veoma teško političko pitanje".
Marineli, koji je na funkciji u Beogradu poslednje tri godine, u intervjuu za "Glas Amerike" ponovio je stav generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga, u koji, kako kaže, i sam čvrsto veruje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a to je da je KFOR veoma cenjen, kao i njegova uloga na Kosovu.
Marineli je nedavne razgovore Stoltenberga sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem okarakterisao kao pozitivne, iako kaže da postoje teme o kojima imaju različita miljenja.
Podseća se da je Stoltenberg prilikom susreta sa Vučićem naglasio da "NATO potuje svaku odluku jedne suverene drave o tome da li eli da uđe u Alijansu ili ne eli", ali je naveo i da Srbija i NATO jačaju partnerstvo započeto 2006. godine.
Marineli je konstavova i da NATO veoma ceni vanost KFOR-a, dodajući da je sve što se dešava u tom smislu veoma uslovljeno i da stoga "KFOR nema drugu budućnost već da ostane tamo gde jeste".
On je poručio i da NATO podrava dijalog Beograda i Pritine, kao i sve napore koji će dovesti do smanjenja tenzija i reiti nesporazume.
U vezi sa amandmanima koje je usvojio kosovski parlament, a koji omogućavaju transformaciju KBS u vojsku, čemu se, kako navodi "Glas Amerike", političari u Srbiji snano protive, Marineli je kazao da je to "tema o kojoj će se tek rapravljati u Alijansi, na Severnoatlantskom savetu".
"Kada je reč o KBS, priznajemo ih u njihovom trenutnom mandatu. Ako dođe do neke promene, o tome treba raspravljati na nivou Severnoatlantskog saveta", rekao je Marineli.
Glas Amerike navodi da je ef kancelarije NATO u Beogradu, koji zavrava mandat za godinu dana, poručio da o tome kada će se desiti transformacija KBS u Vojsku Kosova ne moe da spekulie, jer je to prema njegovoj oceni, veoma teko političko pitanje.
Na pitanje koliko pozicija Beograda, kao zemlje koja je okruena NATO članicama, osim Bosne i Hercegovine i Makedonije, utiče na politiku Srbije, Marineli je naveo primere mnogih drugih zemalja koje nisu NATO članice, a takođe su okruene Alijansom i sa kojom imaju odličnu saradnju.
"Recimo vajcarska, Austrija, vedska. Tu ne postoji isključivanje, da ako niste članica NATO ne radite sa NATO. Dakle, nije bitno kojim zemljama ste okrueni, sve je pitanje saradnje", rekao je Marineli.
On je naglasio da NATO ima veoma dobru partnersku saradnju sa Austrijom i sa vedskom, te ponovio da nije problem ako niste pristupili NATO.
"Mi znamo da je Srbija neutralna zemlja i da ne eli da pristupi NATO i za nas je to apsolutno normalno, tu nema problema, mi ne forsiramo. Cenimo partnerski odnos sa Srbijom koji imamo u okviru Partnertsva za mir", naveo je Marineli.
Pomenuo je i da Alijansa od 1999. godine ima 13 novih članica, navodeći da je članstvo u NATO Crnoj Gori, za samo godinu dana udvostručilo nivo stranih investicija.
"To je za nas vano, jer biti članica NATO je put ka miru, stabilnosti, razgovorima jednih s drugima. Takođe to se i odnosi na mnogo bolju ekonomsku situaciju, kao to vidimo u Crnoj Gori", rekao je Marineli.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
