Izvor: Kurir, 23.Mar.2012, 20:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISTORIČARI O BROJU ŽRTAVA NATO AGRESIJE
Tokom intervencije NATO 1999. godine stradalo je, prema dostupnim podacima, oko 2.500 ljudi, od čega je poginuo 1.031 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP
BEOGRAD - Tačan broj stradalih Srba u ratovima u prošlom veku, pa i žrtava NATO bombardovanja 1999. godine, nikada nije precizno utvrđen, a istoričari smatraju da je razlog tome što nadležne institucije nisu kako valja uradile svoj posao, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i upozoravaju da to otvara prostor za političke manipulacije.
U izjavama Tanjugu istoričari su se složili da je "stara boljka" Srbije da ne prebroji svoje žrtve, podsećajući da se ne zna ni tačan broj srpskih žrtava iz Balkanskih i oba svetska rata. Tokom intervencije NATO od 24. marta do 10. juna 1999. godine stradalo je, prema dostupnim podacima, oko 2.500 ljudi, od čega je, prema evidenciji Vojske Jugoslavije i MUP-a, poginuo je 1.031 pripadnika VJ i MUP-a.
Fond za humanitarno pravo, s druge strane, tvrdi da podaci kojima raspolaže pokazuju da je tokom NATO bombardovanja SRJ od 24. marta do 10. juna 1999. godine ubijeno ili prisilno nestalo 9.401 osoba, od čega je 758 njih stradalo od dejstava NATO. FHP tvrdi i da su najviše stradali Albanci. Razlikuju se i procene materijalne štete od bombardovanja - od 100 milijardi dolara, koliko je procenjeno neposredno posle intervencije NATO, do 30 milijardi, koliko su godinu dana kasnije procenili ekonomisti ekspertske grupa G17.
"Mi ne znamo koliko je Srba nestalo u Prvom ratu, Drugom ratu, pa ne znamo tačno ni koliki je broj žrtava u NATO intervenciji", rekao je direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović. On je podsetio da jedino vojska i policija imaju podatke o broju nastradalih, koji se mogu smatrati relevantnim.
"Ali civilne žrtve nismo na adekvatan način popisali angažovanjem državne komisije, kroz efikasnu akciju koja bi obišla sve kuće, sve bombardovane lokacije i sravnila podatke istraživanjem. A posebno što nemamo podatke o broju nastradalih sa albanske strane", dodao je Pavlović.
Prema njegovim rečima, pošteno bi bilo, da se svi ti podaci ukrste, sa podacima i procenama NATO snaga, i onda bi to bila približna istina.
"Propuštanje rokova da se to uradi neposredno posle događaja stvara kontroverze i konfuzijiju", upozorio je istoričar. Pavlović je dodao da ne veruje da tu ima smišljene manipulacije i namere već da je to pitanje loše organizacije.
"Mi imamo taj problem da institucije ne rade svoj posao. A onda pred naletom drugih događaja to pitanje je potisnuto u drugi plan", rekao je Pavlović.
On je naveo da se, kada je u pitanju materijalna šteta, to stvar procene - procene direktne, indirektne materijalne štete, izgubljene dobiti i da je to vrlo teško precizno utvrditi, ali da nas drastična razlika u proceni čini nekredibilnim u razgovorima sa međunarodnim faktorima Ili sa onima od kojih bi Srbija trebalo da traži i odštetu. Istoričarka Branka Prpa je istakla da je pitanje broja žrtava prevashodno upućeno državnim organima "jer tu vrstu popisa žrtava radi država i njene službe".
Ona je istakla da su "država i njeni organi dužni da saopšte broj žrtava, bilo da se radi o ratu, zemljotresu, poplavi" i navela da postoje službe koje bi trebalo da daju zvanični podatak o broju žrtava.
"Ne mogu to da rade ni istoričari, ni istraživači, ni bilo ko drugi umesto države", podvukla je Prpa.
Međutim, Prpa smatra da tačan broj žrtava nije utvrđen "zato što se stalno politizuje s tim brojkama".
"Ne samo što nemamo broj žrtava bombardovanja NATO pakta, ni vojnih ni civilnih - nemamo ni broj žrtava 90-ih, nemamo uopšte nikakvu ideju kakve je država Srbija imala gubitke u gotovo desetogodišnjem ratu", upozorila je Prpa.
Prema njenim rečima, propuštena je prilika u poslednjem popisu stanovništva kada se moglo postaviti pitanje da li je u porodici bilo nekog ko je žrtva NATO bombardovanja, ko je žrtva rata ili invalid rata. Istoričarka Dubravka Stojanović je takođe istakla da Srbi nisu izbrojali žrtve nijednog rata, počev od Balkanskih, pa preko Prvog i Dugog svetskog rata. Uvek su, ocenila je Stojanović, postojali neki politički razlozi zbog kojih to nije urađeno.
"Uvek je bilo nešto zbog čega je nezgodno da se to posle rata uradi i zbog čega je bolje da se to prećuti", rekla je ona.
Stojanović je navela da, ako se zanemare ti politički razlogi, to otkriva najmanje dve važne pojave - prvu, da mi ne marimo za naše žrtve i drugu, da se one uvek dalje koriste za političku manipulaciju. Iako stalno govorimo o ratovima i istoriji, navela je Stojanović, zapravo ni najmanje za njih ne marimo, jer bi u suprotnom prva briga bila da ljude, koji su dali svoje živote, imenujemo i napravimo njihov spisak, jer je to jedini način da pokažemo da te žrtve poštujemo, a onda i sebe kao naciju i svoju istoriju.
Neprebrojene žrtve se, kako smatra, uvek koriste za političku manipulaciju.
"Žrtve se ne prebroje posle rata iz nekog političkog razloga. Tada nije odgovaralo Slobodanu Miloševiću da se zna koliko je ljudi ubijeno, posle Drugog svetskog rata pravila se nova Jugoslavija i cilj je bio da se zločini zataškaju i da se država pravi na pomirenju koje je zahtevalo prećutkivanje", ukazala je Stojanović.
Postoje inicijalni politički razlozi zbog kojih se žrtve ne prebroje, navela je Stojanović i dodala da se time kasnije "neverovatno manipuliše" i žrtve koriste ili za sukobe sa drugim narodima, ili za produbljavanje sukoba unutar Srbije.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
.jpg)
