Izvor: Blic, 02.Apr.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Hrvatska i Albanija ulaze u NATO
Na najvećem samitu u istoriji NATO, koji je sinoć počeo u Bukureštu, u centru pažnje biće proširenje Alijanse, uključujući tri nama susedne zemlje - Hrvatsku, Albaniju i Makedoniju, kao i bivše sovjetske republike Gruziju i Ukrajinu.
Očekuje se da će Hrvatska i Albanija danas oko podneva dobiti zvanične pozivnice za članstvo u najvećoj svetskoj vojnoj organizaciji, dok je pozivnica za Makedoniju, zbog spora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa Grčkom oko imena, još neizvesna.
Grčka je već nekoliko puta pretila da će zbog spora sa Skopljem oko imena staviti veto na makedonsku pozivnicu u Alijansu. Da se stav zvanične Atine nije nimalo promenio potvrdila je juče i Dora Bakojani, grčki šef diplomatije, koja je rekla da nema vremena za kompromis u poslednjem trenutku sa bivšom jugoslovenskom republikom.
„Rekli smo da bez rešenja (za ime) nema poziva", ponovila je ona.
Makedonski premijer Nikola Gruveski rekao je, međutim, da je „i dalje optimista".
„Odlazimo u Bukurešt u veri da će Makedonija dobiti pozivnicu za priključenje NATO iako još nemamo pozitivnih signala iz Grčke da neće upotrebiti veto", rekao je on pred polazak u Bukurešt.
Diplomate kažu da će, ako Grčka ne popusti, na samitu možda biti upućen uslovni poziv Skoplju, koji bi se ratifikovao kada se reši spor oko naziva zemlje. Mnogi među njima strahuju da će isključenje sa spiska Makedoniju uvući u novu političku krizu, koja bi imala posledice za čitav region, već uzdrman jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova.
Glavne podele na samitu uzrokuje jaka podrška američkog predsednika Džordža Buša, kao i njegovih kolega iz Kanade i devet istočnoevropskih zemalja, da se Ukrajini i Gruziji ponudi Akcioni plan za članstvo u NATO, čemu se snažno protivi Rusija. Nemačka i Francuska su najavile da će blokirati molbe Ukrajine i Gruzije za prijem. Alijansa će danas možda postići dogovor i o otvaranju preliminarnih diskusija o budućem članstvu za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.
Američki predsednik Džordž Buš je juče po dolasku u Bukurešt apelovao na saveznike da pošalju više vojnika u Avganistan, rekavši da Alijansa ne može sebi dozvoliti da izgubi bitku protiv talibanskih pobunjenika i terorista Al Kaide. U polučasovnom govoru Buš je, prema ocenama analitičara, pobrojao sve svoje spoljnopolitičke probleme: branio je rezultate američke politike u Avganistanu i Iraku, založio se za dalje širenje NATO i uputio apel Rusiji da odustane od protivljenja raketnom štitu koji SAD planiraju u Poljskoj i Češkoj.
Američki lider je pozvao Alijansu da u svoje redove primi sve evropske demokratske zemlje koje to žele, uključujući Ukrajinu i Gruziju, iako Francuska i Nemačka smatraju da će to pokvariti odnose Zapada i Moskve.
Uoči samita Nemačka se jasno distancirala od ovakvih stavova Vašingtona. Frank-Valter Štajnmajer, ministar spoljnih poslova, rekao je da u čitavoj Evropi postoji „velika sumnjičavost" prema željama SAD u vezi sa članstvom te dve zemlje zbog protivljenja Rusije.
„Posle teške odluke o priznanju Kosova, jasno je da smo u našoj spoljnoj politici u odnosu sa Rusijom došli do krajnjih granica", rekao je ministar.
Na skupu, na kojem učestvuje šezdesetak šefova država ili vlada prvi put će učestvovati i generalni sekretar UN Ban Ki Mun i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Ruski predsednik Vladimir Putin prisustvovaće samitu završnog dana, 4. aprila, kada će se sastati sa Bušom.
Referendum u Hrvatskoj?
Peticiju za raspisivanje referenduma o ulasku Hrvatske u NATO juče je potpisao i Zoran Milanović, predsednik opozicione Socijaldemokratske partije. On je izjavio da se SDP zalaže za ulazak Hrvatske u NATO, ali i smatra da tu odluku političari i građani moraju doneti zajedno. Predstavnik Odbora za referendum Aleksandar Hacivelkos saopštio je da je peticiju potpisalo oko 65.000 građana. Anketa agencije „Promocija plus" pokazala je da 60,2 odsto Hrvata podržava članstvo u NATO, ali i 76,1 odsto smatra da to pitanje treba postaviti na referendumu.
Jeremić doputovao u Bukurešt
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić doputovao je danas u Bukureštu, gde će učestvovati na sastanku Komiteta evroatlanskog partnerskog saveta, u okviru samita NATO koji se održava u glavnom gradu Rumunije. Jeremić je u izjavi Tanjugu najavio da će Srbija u okviru Saveta insistirati na diskusiji o bezbednosnoj situaciji u Jugoistočnoj Evropi, pre svega u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Ministar je naglasio da će Srbija tražiti da Kfor nastavi da bude maksimalno angažovan na čuvanju mira i stabilnosti u pokrajini, pre svega zaštiti srpske etničke zajednice, kao i njihove imovine, crkava i manastira.
"Insistiraćemo na tome da Kfor mora ostati neutralan u skladu sa Rezolucijom 1244", rekao je Jeremić.
Šef srpske diplomatije će se, na marginama samita, sastati sa rumunskim kolegom Adrijanom Čorujanuom, a trebalo bi da govori i na radnom ručku.
Sarkozi za povratak Francuske u vojnu komandu NATO
Francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je na samitu NATO u Bukureštu da želi povratak Francuske u vojnu komandu Alijanse po isteku francuskog predsedavanja Evropskoj uniji (EU) 31. decembra 2008. godine. Odluku o povlačenju Francuske iz vojne komande NATO je 1966. godine doneo bivši francuski predsednik Ssarl de Gol.
"Po isteku francuskog predsedavanja biće trenutak da... se donesu neophodne odluke kako bi Francuska zauzela svoje mesto u strukturama NATO", navodi se u danas objavljenom Sarkozijevom govoru.
Sarkozi je sinoć, tokom radne večere sa liderima zemalja članica NATO, rekao da je Francuska spremna da pošalje 800 vojnika u Avganistan.
Prema njegovim rečima, Avganistan je strateški cilj NATO, ne samo na vojnom, već i na civilnom planu.
.jpg)
