Izvor: KMnovine.com, 11.Maj.2019, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
''Humanitarna'' intervencija i njene posledice
Iz zapadnih zemalja i centrale NATO-a stalno se podvlači da ovu njihovu „humanitarnu” intervenciju (koju smatraju opravdanom) treba zaboraviti i krenuti u novu fazu odnosa. Da li je to uopšte moguće
Ilustarcija: KM novine
Takozvane humanitarne intervencije bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, navodno radi zaštite >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << ljudskih ili manjinskih prava, uvele su u praksu međunarodnih odnosa zapadne zemlje, pre svega SAD i NATO, u vidu nasilnog kršenja suvereniteta zemalja članica UN.
Počelo je intervencijom u Iraku 1991/92, da bi bombardovanjem SRJ 1999. ta praksa postala skoro uobičajena, uprkos protestima drugih zemalja i međunarodnih organizacija. Jednom prekršeno međunarodno pravo, Povelja UN i završni Helsinški dokument OEBS-a, uspostavilo se kao arbitrarna moć SAD i njenih saveznika iz NATO-a da vojno intervenišu, kad god procene da su njihovi interesi ugroženi.
Upravo smo obeležili 20 godina od bezdušne 78-dnevne agresije NATO-a na SRJ bez odobrenja SB UN, tokom koje je, osim ogromne materijalne štete od stotinu milijardi evra, ubijeno više od 1.000 vojnika i policajaca i oko 2.500 civila, a ranjeno 12.500 ljudi. Pored bombardovanja sofisticiranim krstarećim raketama i „tomahavcima”, na celo područje SRJ izbačene su hiljade tona razornih kasetnih i bombi sa osiromašenim uranijumom. One su, uz razaranja i direktne ljudske žrtve, potpuno zatrovale zemlju Srbije, a posebno Kosova i Metohije, pa za posledicu imaju i ubuduće će prouzrokovati pravu epidemiju malignih oboljenja naših građana.
Iz zapadnih zemalja i centrale NATO-a stalno se podvlači da ovu njihovu „humanitarnu” intervenciju (koju smatraju opravdanom) treba zaboraviti i krenuti u novu fazu odnosa. Da li je to uopšte moguće kad se zna da će decenijama i novorođena deca, mladi i stari svih uzrasta, obolevati od teških malignih bolesti za koje nema leka ili se teško leče, najčešće u stranim medicinskim ustanovama? Još je strašnija činjenica da su tom smrtonosnom prašinom natopljene zemlja i podzemne vode, tako da je sve što nikne i što koristimo u ishrani zatrovano i dugo će biti tako. Rizik od smrtnosti usled malignih bolesti na našim prostorima višestruko je uvećan i dugo će kositi i sledeće generacije. Italijanska parlamentarna komisija je, na bazi obaveštajnih podataka, dokazala da su italijanski vojnici koji su boravili na KiM bez odgovarajuće zaštite kakvu su imali američki vojnici masovno obolevali i umirali od posledica. Zato su pred sudovima obezbedili obeštećenje za porodice preminulih vojnika. Nemački naučnik Fridrih Vagner objavio je knjigu o oružju sa osiromašenim uranijumom, koje su najčešće koristile SAD. O tome je „Politika” pisala 4. aprila. „Posle upotrebe ovog oružja”, kako je pojasnio, „oslobađa se alfa-radioaktivno zračenje, a čestice se rasprše na delove koji su nekoliko stotina puta sitniji od crvenih krvnih zrnaca. Ljudi koji to udahnu u velikom su riziku da dobiju rak”, tvrdi Vagner, i dodaje da bi upotrebu osiromašenog uranijuma, s obzirom na njegovo dejstvo, trebalo smatrati ratnim zločinom. Dodao je da grupa advokata na Kosovu radi na tužbi protiv NATO-a, jer su se ljudi nakon rata masovno razbolevali i umirali. Stopa smrtnosti, kako je rekao, povećala se za 20 do 30 odsto, a svake godine obolelih je sve više, kaže ovaj nemački naučnik.
Foto: D. Jevremović
Vidimo to oko sebe svih ovih godina, mada nas od Zapada plaćeni nazovinaučni tumači ubeđuju da nam se to samo pričinjava. Pogledajmo pažljivije, pa ćemo se uveriti da je reč o svojevrsnoj epidemiji maligniteta. Pisac ovih redova je, na primer, pre tri godine zadobio retki maligni melanom oka koji se leči jedino u Švajcarskoj – skupom terapijom protonskim zračenjem. Ali, stvar je ozbiljnija: u stanu preko puta sused je dobio maligni tumor na mozgu, a iz stana iznad komšinica je operisala tumor na mozgu u Londonu, takođe specijalnim i skupim lečenjem. Poslednja vest je da je komšinica na spratu niže dobila tumor debelog creva na netipičnom mestu ispod jetre. Da li ovo, na samo jednom primeru, dovoljno svedoči da su posledice života u Beogradu, tokom bombardovanja NATO-a i posle njega, smrtonosne?
Ako zasad nemamo moći, ni dovoljne međunarodne podrške, da dobijemo nadoknadu ekonomske štete koja nam je protivpravnim bombardovanjem naneta, morali bismo, na bazi italijanskog presedana i tvrdnji pomenutog nemačkog i drugih naučnika, da obezbedimo da zapadne „humanitarne” zemlje i NATO makar snose troškove lečenja obolelih građana Srbije u svetskim i domaćim medicinskim centrima i institutima. To je nešto na čemu naša vlada i diplomatija moraju ozbiljno da rade u interesu zdravlja svojih građana i u interesu elementarne moralne higijene.
Vladimir Prvulović
Redovni profesor univerziteta
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: Politika :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
