Izvor: B92, 19.Jan.2012, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holbruk i Klark savetnici Anđeline
Beograd -- Pri pisanju scenarija za film "U zemlji krvi i meda" saradnici holivudske zvezde bili su general NATO-a Vesli Klark i Ričard Holbruk, piše "Pres".
Ukoliko beogradska premijera filma "U zemlji krvi i meda" potvrdi da je u tragičnu ljubavnu priču Srbina i Bošnjakinje rediteljka Anđelina Džoli utkala optužujuće stavove prema srpskoj strani, treba znati da deo odgovornosti pripada i njenim savetnicima u pisanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << scenarija: generalu NATO-a Vesliju Klarku i pokojnom američkom diplomati Ričardu Holbruku.
Anđelina Džoli nije bila samo reditelj, već i scenarista filma, a u nastojanju da razume uzroke sukoba na području bivše Jugoslavije obratila se mnogim stručnjacima, među kojima su bili, kako je rekla za „Njujork tajms", Klark, koji je vodio snage NATO-a u napadu na Jugoslaviju 1999. godine, i Holbruk, jedan od kreatora Dejtonskog sporazuma i jedan od promotera kosovske nezavisnosti.
Vesli Klark: Moćan film
Anđelina Džoli je Klarku poslala deo scenarija za film "U zemlji krvi i meda" i tražila komentar. Klark, koji je upoznao holivudsku glumicu još ranije, dok je radio u Savetu za spoljne poslove, u odgovoru ju je upozorio da će njen film biti kontroverzan i dao joj imena ljudi koji će moći da joj otvore nove perspektive i daju joj potrebne detalje.
"Film je moćan. On mi je vratio u sećanje veoma teška vremena - rat, nasilje, političke manipulacije i prevare, besmislene predrasude i sve mržnje sadržane u starom, nerazrešenom konfliktu”, rekao je Klark.
Anđelina Džoli je rekla da je pozdravila Klarkovo učešće kao savetnika na filmu i rekla da je bila impresionirana time što general nije insistirao da se naglasi američka uloga u mirovnom procesu. Rediteljka je dodala da Klark takođe nije insistirao na tome da su s jedne strane svi heroji, a da su s druge svi loši momci.
"Nije bilo toga. On je rekao da je to veoma osetljiv region, da treba promisliti i da na svim stranama postoje veliki ljudi”, rekla je Anđelina Džoli.
Oni koji su videli film, a među njima i američki novinar srpskog porekla Vilijem Dorič, koji je napisao šest knjiga o balkanskoj istoriji, kažu da je tih velikih ljudi na srpskoj strani malo.
"Još jednom je reč Srbin postala sinonim za zlo. Izgleda da je 'Med i krv' pokušaj verbalnog genocida Anđeline Džoli”, zaključio je Dorič.
Dorič je u autorskom tekstu napisao da nije sporno da je Džoli pravila umetnički, a ne dokumentarni film, ali da je sporno sve ono što tom umetničkom delu daje uverljivost, a to su stvarni događaji.
Tako u filmu rat počinje (srpskim) bombardovanjem Sarajeva, a odmah zatim slede scene u kojima srpski policajci siluju Bošnjakinje na haubi automobila. Drugi policajac pokušava da siluje Ajlu, glavnu junakinju, koju spasava njena predratna ljubav Danijel, koji je zaključava u sobu.
Zašto će mlad čovek provesti ceo rat braneći ženu s kojom je imao samo jedan ljubavni sastanak potpuno je nejasno, primećuje američki novinar. Na kraju, Danijel ubija Ajlu iz neposredne blizine, pucajući joj u glavu.
