Izvor: Deutsche Welle, 10.Feb.2016, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Švedska u NATO?
Švedska nije članica NATO, ali se zbog krize u Ukrajini o tome sve više diskutuje. Neki tvrde da Švedska tako ne bi izgubila neutralnost, a neki da bi postala „lansirna rampa usmerena ka Rusiji“.
U Stokholmu se svakodnevno diskutuje o mogućem ulasku Švedske u NATO. Ta zemlja je neutralna već 200 godina. A to je rezultat dobre politike, kaže bivša socijademokratska poslanica Maj-Brit Teorin. Trenutno je na snazi sporazum koji predviđa da Zapadna >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << alijansa pruži podršku Švedskoj u kriznim situacijama. Zauzvrat, ona sme da koristi švedsku teritoriju. Sada Teorinova strahuje da od tog sporazuma do članstva u NATO ima još samo korak: „Sporazum za mnoge predstavlja veliki rizik. Potpisale su ga vojske i on sadrži nejasnoće. To bi moglo da dovede do uvlačenja Švedske u rat, ili do otvaranja baza NATO na švedskoj teritoriji. Pa i do stacioniranja nuklearnog oružja na njoj.“
Sporazum „Host nejšn suport“ (HNS) je potpisan u septembru 2014. na samitu NATO, i na proleće bi trebalo da ga potvrdi i švedski parlament. Pripajanje Krima Rusiji, borbe u Istočnoj Ukrajini, vesti o ruskim borbenim avionima u švedskom vazdušnom prostoru – sve to podstiče diskusije. „Napetost je oko Švedske postala sve veća. To je tako zbog agresivnosti Rusije, to ne želimo da poričemo. Ali, tu napetost treba smiriti, a sa NATO ili sporazumom HNS to ne ide, jer će Rusi u tome videti neprijateljski čin.“
Premijer Lofven smatra da zasad nema govora o ulasku u NATO
Švedska vlada hoće tešnju saradnju
Švedska vlada želi tešnju saradnju sa NATO-paktom. Ali, zasad nema govora o ulasku Švedske u NATO, kaže socijaldemokratski premijer Štefan Lofven. Za Maj-Brit Teorin to nije dovoljno: ona se pribojava da bi stvari mogle da se promene ako bi na vlast došla neka građanska partija. Jer, mnoge građanske partije su taj korak. Predsednica švedskog mirovnog pokreta Ana Ek upozorava na opasnost od atomskog oružja NATO. „Iako samo tri države NATO imaju atomsko oružje, čitava odbrambena doktrina se zasniva na zastrašivanju tim oružjem. A ona obuhvata sve države-članice.“
U Nobelovom muzeju u Stokholmu je predstavljeno jedno kritičko istraživanje o saradnji sa NATO. Jedan od učesnika u toj manifestaciji je bio i bivši švedski ministar spoljnih poslova Hans Bliks: „Moramo sprečiti zaoštravanje konflikta sa Rusijom do koga bi moglo doći našim uključivanjem u odbrambene strukture NATO. Jer, Švedska bi mogla da postane lansirna rampa usmerena ka Rusiji.“
Narod je podeljen oko tog pitanja
I dok starija generacija Socijaldemokrata, Levičara, Zelenih kao i Liberala Hansa Bliksa argumentuju protiv pristupa NATO-savezu, mnoge švedske diplomate su za ulazak Švedske u Alijansu. Ankete pokazuju da je raspoloženje javnosti promenljivo - čas prevagu imaju pristalice, čas protivnici pristupa. Henrik Edin iz iste stranke kao i Hans Bliks, samo 61-u godinu mlađi od njega; kao predsednik Mladih liberala on ima drukčije mišljenje: „Švedska nije van svih saveza. Lisabonski ugovor predviđa da zemlje EU pomažu jedna drugoj u krizama. Švedska češće učestvuje u operacijama NATO od mnogih zemalja Alijanse... u Libiji, Avganistanu... Argumentacija prema kojoj je Švedska neutralna, delovala je možda kredibilno pre 50 godina; danas ona to više nije.“
Ovaj 26-godišnjak tvrdi da Švedska članstvom u NATO ne bi izgubila svoju suverenost. Naprotiv: „Alijansa sa demokratskim državama je bolja nego da imamo poverenje u jednu autoritarnu osobu u Moskvi i izlažemo se njenoj samovolji.“ Henrik Edin je siguran da će parlament podržati dogovor HNS i da će vladajuće socijaldemokrate jednog dana biti za prijem Švedske u NATO. Diskusije se nastavljaju.
Pogledaj vesti o: NATO
.jpg)
