Izvor: B92, 23.Apr.2015, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica ubistva 16 radnika RTS
Članovi porodica, prijatelji i kolege položili su vence na spomen-obeležje "Zašto?" u znak sećanja na 16 radnika RTS-a, stradalih u bombardovanju NATO 1999.god.
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izjavio je je da je bombardovanjem zgrade RTS 1999. godine prvi put u istoriji jedan medij proglasen za legitimni cilj.
"Bombardovanje zgrade RTS -a pre 16 godina je nesumnjivo zločin, a ni za jedan zločin >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne postoji opravdanje. Prvi put u istoriji ratovanja jedna medijska kuća je proglašena za legitimni cilj, a da za to nije postojao nijedan jedini razlog", podsetio je ministar Tasovac kod spomen obeležja "Zašto?" u Tašmajdanskom parku.
On je istakao da je to "najveća tragedija, pre svega za porodice nevinih žrtava, ali i za celokupno srpsko novinarstvo".
U ime porodica prisutnima se obratio Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medića, objavio je RTS.
"Ove noći se sećamo 23. aprila 1999. godine, kada je u 2.06 raketa NATO pakta pogodila srce televizije. To srce nije bila zgrada, odeljenje mastera i sva vredna tehnika u njemu, to su ljudi koji su bili najvredniji i najbolji deo televizije. To su bili ljudi koji su časno i pošteno obavljali svoje radne zadatke misleći na sutra. Imali su svoje planove, nadanja, želje. Tog aprilskog jutra 1999. godine one su voljom nekoga prekinute", naveo je Medić.
Brat stradalog Siniše Medića pita i zašto je i kome bilo potrebno da 16 nevinih ljudi izgubi svoje živote, jer oni nisu nikome pretili niti su ikoga ugrožavali, već su samo obavljali svoj običan i za njih svakodnevni posao.
"Na to pitanje, nažalost, još uvek nismo dobili odgovor. Oni koji ga znaju još uvek ćute i ne žele da progovore. Dok taj odgovor ne dobiju, duše ubijenih se neće smiriti, one će ga i dalje tražiti", rekao je Medić.
Okupljeni su se prisetili stradalih radnika, koji su, istakao je Medić, bili dobri ljudi, dobe kolege i pravi prijatelji.
"Sada bih vas zamolio da se setimo svakoga od njih: Jelica Munitlak (27 godina), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar mastera, Dragorad Dragojević (27), obezbeđenje, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar u razmeni, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar u razmeni, Dejan Marković (39), obezbeđenje, Milan Joksimović (47), obezbeđenje, Branislav Jovanović (50), tehničar mastera, Slobodan Jontić (54), monter, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa."
"Njihove seni su i sada ovde sa nama i još uvek se nadaju pravdi. Mi ćemo se u njihovo ime za tu pravdu boriti"", rekao je Medić, posebno se zahvalivši organizacijama Žene u crnom, Majkama Srebrenice, Vukovara, i Zvornika kao i Rosi Jakovljević, majci ubijenog gardiste u Topčideru, koji su prisustvovali pomenu.
Radnik RTS koji je te noći izbegao smrt, tehničar Dragan Šuković govorio je za BBC o danu kada su stradale njegove kolege.
Bombardovanje RTS-a je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.
Čelnici NATO-a su tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.
Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je, u Beogradu 2002. godine, osuđen na 10 godina zatvora, s obrazloženjem da nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade, i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS-a u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.
Vlada Srbije je pre dve godine formirala Komisiju za razmatranje činjenica o ubistavu novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistava medijskih radnika RTS-a u bombardovanju 1999. godine.
Bombardovanjem te medijske kuće, 1999. godine ustanovljena je praksa upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, uprkos tome što su oni civilni objekti i ne smeju biti vojni cilj, piše u jučerašnjem saopštenju UNS-a.
Za taj ratni zločin do sada je jedino odgovarao tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je izdržao kaznu zatvora od 10 godina, jer nije preduzeo mere da se zaposleni RTS-a zaštite i evakuišu posle pretnji da će zgrada biti bombardovana.
UNS u saopštenju ističe da su sve značajne globalne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile ubijanje civila u RTS-u, a da Amnesti internešenel nameran napad na zgradu RTS-a, kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika, smatra ratnim zločinom.
UNS podseća da je Evropska federacija novinara (EFJ) na Skupštini u Beogradu 2011. godine pozvala svoje članice da se pridruže UNS-u i SINOS-u prilikom obeležavanja 23. aprila, Dana sećanja na 16 medijskih radnika ubijenih u NATO bombardovanju RTS-a.
UNS podržava i ceni dosadašnji rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i očekuje da će ona imati ključnu ulogu u rasvetljavanju svih okolnosti ubistva 16 medijskih radnika.
Takođe, UNS se pridružuje inicijativi Komisije da pozove Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka da promeni odluku i na svoju listu ubijenih novinara i medijskih radnika uvrsti i 16 radnika RTS-a, navodi u saopštenju to udruženje.
Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je nezadovoljstvo zbog toga što svi aspekti ubistva 16 medijskih radnika u NATO bombardovanju zgrade RTS-a pre 16 godina još nisu rasvetljeni.
U saopštenju NUNS je naveo da su nadležni organi dužni da pred lice pravde izvedu sve one koji su odgovorni zbog toga što koleginice i kolege nisu na vreme evakuisani iz zgrade televizije u Aberdarevoj ulici.
"Sudski proces i pravosnažna presuda Dragoljubu Milanoviću, tadašnjem direktoru RTS, ne smeju da posluže za aboliciju svih oni koji su svesno ili nesvesno žrtvovali 16 nedužnih ljudi", naveo je NUNS.
Udruženje je dodalo da nikada nije smatralo Milanovića jedinim odgovornim za tu tragediju i da zbog toga traži da se istraga o ovom slučaju obnovi i proširi na sve one pojedince iz vojnog i političkog vrha, koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem saučestvovali u zločinu.
"Javnost bi trebalo konačno da sazna da li su vojne i civilne vlasti Srbije bile upozorene na opasnost od bombardovanja zgrade RTS-a i, ako jesu, zašto nisu preduzele odgovarajuće mere", piše u saopštenju.
Kako se navodi, takav zahtev ni na koji način ne abolira one koji su naredili i izvršili samo bombardovanje, jer vojni napadi na medije ni u kom slučaju ne mogu biti legitimni.
NUNS je dodao da pruža punu podršku porodicama stradalih u svim njihovim naporima da se konačno dođe do istine.
Kod spomen obeležja "Zašto?" u Tašmajdanskom parku danas su se okupili porodica, prijatelji i kolege 16 radnika RTS koji su poginuli u bombardovanju 1999. godine, i zapalili sveće i položili vence.
Vence na spomen obeležje "Zašto?" položili su i ministar kulture Ivan Tasovac i član Gradskog veća Aco Petrović, koji je poručio da Gradska uprava sigurno stoji iza svog obećanja o izgradnji memorijalnog centra.
Miroslav Medić, brat stradalog Siniše Medića, rekao je da je od tog strašnog događaja prošlo 16 godina i da porodice i dalje traže pravdu za svoje stradale i pitaju se zašto je bilo potrebno da pogine 16 nevinih ljudi koji nisu nikoga ugrožavali ni napadali nego su samo radili svoj posao.
"Krivci za to su sigurno zločinci iz NATO pakta, ali postoje ljudi koji su među nama koji su bili odgovorni za televiziju, za ljude u njoj, za svu tehniku, a koji nisu uradili ništa da ih zaštite. To je ono što nas boli i što nas tera da do kraja saznamo istinu i da se bar kaže ko je još bio odgovoran za pogibiju i smrt 16 radnika RTS", kaže Medić.
On je dodao da je to obaveza i da će porodice nastradalih na tome da istraju.
Žarko Trebješanin je u ime Upravnog odbora RTS rekao da je teško govoriti bilo šta racionalno i smireno na mestu gde je učinjen veliki zlocicn i gde je "sasvim hladno ubijeno 16 ljudi medijskih radnika RTS samo zato što su profesionalno izvršavali svoj posao".
"Mislim da je to velika mrlja na obrazu i Evrope i čitavog zapadnog sveta, jer je to i protiv demokratije, protiv civilizacije i protiv svih običaja rata. Znam da ničim ne može da se umanji i isceli bol porodica pogunulih, ali bi za sve nas bilo važno da se ovde izgradi memorijalni centar kao što je obećao grad, a još nije ispunjeno", rekao je Trebješanin.
On je dodao da bismo izgradnjom memorijalnog centra pokazali da umemo da poštujemo svoje žrtve i da nismo narod koji zaboravlja one koji su nevino stradali.
Član Gradskog veća Aco Petrović rekao je da Gradska uprava sigurno stoji iza svog obećanja i da su obezbeđena sredstva za memorijalni centar.
"Nadam se da će tokom ove godine to početi, a ako ne ove, sigurno iduće godine i da će memorijalni centar zaživeti i ostati u trajnom sećanju na civilne žrtve bombardovanja", rekao je Pejović i istakao da nema opravdanja za ubijanje civila.
