Izvor: Akter, 18.Dec.2015, 13:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godina na izmaku imala i dobre i loše strane

Godina koja je na izmaku bila je istovremeno i dobra i loša - otvorena su poglavlja Srbiji, Crna Gora je dobila poziv u NATO, uspostavljen je dijalog Beograda i Prištine, ali, s druge strane, ekonomski rast je spor, regionalna bezbednost je nestabilna, a demokratija je ugrožena, poruka je današnje konferencije "Kraj teške godine, kakva će biti 2016?", koju je u Sarajevu organizovao Savet za regionalnu saradnju (RČ)

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << Svilanović, govoreći o lošim aspektima 2015, konstatovao je da se ekonomski rast koji je usledio u Evropskoj uniji posle svetske ekonomske krize nije prelio na zemlje u regionu zapadnog Balkana u kojima je situacija i dalje loša.

Veliki priliv migranata i izbeglica iz zemalja Bliskog istoka i sa severa Afrike, koji su ove godine krenule put Zapadne Evrope, ukazao je Svilanović, dodatno je otežao situaciju u zemljama kroz koje su prošle, posebno zato što je izazvao tenzije među evropskim državama.

Teroristički napadi u Evropi, dodao je on, dodatno su doprineli da se godina oceni užasnom.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju ipak smatra da postoje razlozi i zašto se godina može oceniti dobrom - lideri evropskih država, uključujući i one iz regiona, pokazali su da mogu da prevaziđu tenzije i ostvare saradnju kada je reč o migrantskoj krizi.

Podsetio je i da su Srbiji otvorena prva pregovaračka poglavlja u procesu priključenja Evropskoj uniji, da je uspostavljen dijalog Beograda i Prištine, ali i da je Crna Gora pozvana za članstvo u NATO.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Svilanović je istakao da je ona na dobrom putu i da se može meriti nedeljama, a ne mesecima, kada će ta država moći da preda kredibilnu prijavu za članstvo u EU, možda ne sledeće godine, "ali sigurno do kraja 2017".

Analizirajući poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku zemalja u regionu u procesu priključenja EU profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Jovan Teokarević konstatovao je da je određeni napredak postignut, ali da ima još mnogo mesta za dalje korake.

Prema njegovim rečima za države iz regiona Evropska komisija je u izveštaju, kada je reč o napretku u određenim oblastima, najčešće koristila ocene "neki nivo pripremljenosti" i "umerena pripremljenost", dok su "dobar nivo" i "napredak" mogli prilično retko da se vide u izveštajima.

"Bilo je uspeha, ali to je uglavnom kada je reč o zakonodavstvu, odnosno usklađenosti država sa evropskim akijevima. Međutim, najveći problem je taj što se primena tih dobrih zakona koje su usvojile nacionalne skupštine uopšte nije dogodila", rekao je Teokarević.

Govoreći o glavnim problemima na koje izveštaji ukazuju profesor Teokarević je ukazao na nedostatak konsolidovane demokratije.

"Najveći problem u regionu nije ekonomija, već nedostatak demokratije. Ekonomija čini da se situacija pogorša, ali nedostatak nezavisnih institucija, manjak vladavine prava, pojava novih idola poput Orbana, Erdogana i Putina koji su se pojavili u regionu je mnogo veći problem", smatra Teokarević.

On je dodao da tu nije reč o nedostatku nekih sofisticiranih finesa demokratije, već osnovnih principa, poput slobode govora.

"Vidimo loš trend poslednjih godina kada je reč o demokratiji. Sada je situacija u regionu mnogo gora nego pre pet godina", ocenio je Teokarević.

Problem regiona, kako je istakao, predstavlja i to što nije prevazišao posledice ekonomske krize, ali i to što još ne postoji stabilnost sa aspekta bezbednosti.

Nova stvar u regionu je uplitanje Evropske unije u unutrašnju politiku država regiona, ali i zamor, rekao je Teokarević, ukazujući na zamor EU od proširenja i zamor država regiona od reformi.

"Takođe, ni vlade niti građani u regonu ne vide više EU kao Eldorado i kao uzor. Poverenje u EU je palo", konstatovao je Teokarević.

Za razliku od Teokarevića pojedini učesnici konferencije smatrali su da EU mora da utiče na unutrašnju politiku, ali da države u regionu ne očekuje da im Brisel "radi domaće zadatke".

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić ocenila je da bi organizacije civilnog društva trebalo da iskoriste priliku proširenja EU ne samo kako bi pratile proces harmonizacije sa evropskim akijevima, već i kako bi se bavili razvojem i strateški problemima država u kojim rade.

Ona je kao primer navela problem obrazovanja, naglasivši da to nije pitanje koje se postavlja kao uslov za priključenje EU.

"Reforma obrazovanja je veoma važan i problematičan deo našeg društva. Moramo to da postavimo kao pitanje u kontekstu priključenja EU i da tražimo mnogo više od naše države nego što to traži EU", zaključila je Bobić.

Paralelno sa panel diskusijom održava se i radionica na kojoj učestvuje 16 regionalnih novinara, a koji razgovaraju o izveštavanju u regionu, odnosno problemima s kojima se suočavaju i koji su pravci za njihovo rešavanje.

Posle konferncije i radionice, predviđen je i koncert "Žene Balkana" koji će održati Amira Medunjanin, Bilja Krstić i Tamara Obrovac.

Nastavak na Akter...

RTS: Godina na izmaku imala i dobre i loše strane