Izvor: Politika, 09.Mar.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Folker Rije zove Rusiju u NATO
Alijansa nesposobna da se sama nosi sa problemima koji prete – iz Azije
Zapadna vojna alijansa, u obliku u kojem sada deluje, nije sposobna da se nosi sa zadacima koji pred njom stoje. Zato joj je potreban pomoć Rusije, smatra bivši nemački ministar odbrane Folker Rije. U autorskom tekstu objavljenom u nemačkom časopisu „Špigl" Rije navodi da bi NATO morao da pozove Rusiju u svoje redove kako bi se zajednički efikasno borili protiv opasnosti koja preti – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Azije.
U sadašnjem mnogopolarnom svetu neophodno je obezbediti protivtežu političkoj, ekonomskoj i strateškoj dinamici najvećih azijskih država. Ali bez učešća Rusije taj zadatak, jednostavno, nije moguće ispuniti, smatra bivši ministar koji je za svoje stavove obezbedio podršku bivšeg predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a – Klausa Nojmana, bivšeg uglednog diplomate – Franka Elba i, takođe bivšeg, načelnika Štaba za planiranje u nemačkom ministarstvu odbrane – Ulriha Vajsera.
Prema mišljenju Rijea, NATO mora da se transformiše u „strateški blok tri centra uticaja – SAD, Evrope i Rusije". Za to, po mišljenju bivšeg ministra, ne postoji nijedna prepreka, pošto se sve tri navedene strane suočavaju sa jednakim i zajedničkim izazovima. Ukoliko alijansa želi da opravda svoju funkciju „osnovnog foruma" mora da stvori uslove i sprovede neophodne institucionalne promene. Sa svoje strane, Rusija je, takođe, dužna da bude spremna da na sebe preuzme obaveze koje nosi članstvo u NATO, ali kao „jednaka s jednakima", napominje Rije. Trenutno NATO i Rusija sarađuju samo u okvirima zajedničkog saveta u kojem Rusija ima pravo glasa po svim pitanjima sem onih koja se odnose na kolektivnu bezbednost država članica i prijema novih država.
O potrebi podizanja odnosa između NATO-a i Rusije na pravi partnerski nivo govorio je u februaru 2010. i bivši generalni sekretar alijanse Džordž Robertson, podseća internet agencija „Njuzru". Prema Robertsonu, svi nesporazumi i optužbe koje redovno cirkulišu na relaciji Brisel–Moskva imaju tek formalni karakter. Bivši gensek je tom prilikom naglasio i da delovanje NATO-a ne predstavlja nikakvu opasnost po Rusiju. S tim u vezi on je nedavno objavljenu novu rusku vojnu doktrinu nazvao „samo parčetom papira".
Po Robertsonu, NATO i Rusija se suočavaju sa istovetnim pretnjama poput: međunarodnog terorizma, organizovanog kriminala, religioznog ekstremizma, širenja oružja za masovno uništenje... To je bila tema razgovora i prošlog meseca kada je u Moskvi boravila grupa eksperata NATO-a.
Problemi u saradnji NATO-a i Rusije, objektivno, vuku korene iz doba „hladnog rata", i ma koliko se obe strane u pojedinim trenucima trudile da prevaziđu animozitet iz prošlosti to, uglavnom, ne funkcioniše. Osnovni razlog svakako je uporno nastojanje alijanse da se što više raširi na evropskom kontinentu i dođe do samih ruskih granica, što u Moskvi smatraju direktnom pretnjom. Sem toga, prema ruskim analitičarima, NATO više deluje kao vojna ispostava SAD u Evropi nego kao savez zasnovan na potpunoj jednakosti. Upravo stoga pojedine članice otvoreno negoduju zbog ratova u koje je NATO uključen, a za koje se sve više ispostavlja da su, u stvari – američki.
Stalni predstavnik Rusije u alijansi – Dmitrij Rogozin – nedavno je izjavio da učlanjenje njegove zemlje u NATO dolazi u obzir jedino u slučaju da ova vojna struktura funkcioniše na apsolutnoj jednakosti svih njenih članica. U situaciju i kojoj je glavna komanda, suštinski, u Vašingtonu a ne u Briselu, uslova za članstvo Rusije, jednostavno, nema, smatra Rogozin.
Dodajmo i da je Rusija poslednjih godina razvila veoma jako strateško partnerstvo upravo sa zemljama u Aziji, posebno sa Kinom. Uostalom, i sama je azijska država i sve što se dešava na ovom uzburkanom kontinentu direktno je pogađa. Tako posmatrano, učlanjenje u zapadni vojni savez, koji na azijske države gleda kao na protivnike, u priličnom je neskladu sa sadašnjim nastojanjima Moskve da putem političkih i ekonomskih kontakata dodatno ojača svoj uticaj na tom kontinentu.
S. Samardžija
[objavljeno: 10/03/2010]
