Izvor: Blic, Beta, Tanjug, 02.Avg.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fog Rasmusen na čelu NATO
Novi generalni sekretar Natoa Anders Fog Rasmusen od juče je zvanično novi čelnik Atlantskog saveza. On će, prvi put u tom svojstvu, sutra doći u sedište Alijanse, kada će održati konferenciju za štampu.
Kako je saopšteno u Briselu, Rasmusen će u utorak prvi put predsedavati sastankom Saveta Natoa. On je dužnost preuzeo od Japa de Hop Shefera, koji odlazi sa tog položaja posle pet i po godina.
Novi generalni sekretar Natoa će se od prvog dana suočiti s >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mnogim otvorenim pitanjima, poput onih kojim putem ide Alijansa i da li želi da igra ulogu „svetskog policajca". To bi trebalo da bude stavljeno na papir donošenjem nove strategije Alijanse, koja će, kako se najavljuje, biti usvojena na samitu u Lisabonu, u oktobru iduće godine.
Očekuje se da će u tom dokumentu biti definisani glavni bezbednosni izazovi Alijanse, uključujući odnose s Rusijom, kao i razjašnjeno pitanje ravnoteže defanzivnih snaga i trupa koje će odlaziti u strane misije, ali i pitanje potrebe za snagama spremnijim da odgovore na izazove ovog veka.
Takođe, Rasmusen će, kao novi šef Natoa, rukovoditi procesom smanjenja broja snaga tog vojnog saveza na Kosovu, a jedno od pitanja kojim će se baviti biće i nastojanja zemalja zapadnog Balkana da postanu članice Alijanse, naveo je Rojters. Nato je u junu postigao dogovor da do januara iduće godine smanji broj pripadnika Kfora sa 14.000 na 10.000, na osnovu plana kojim bi, kako navodi ta agencija, broj pripadnika Alijanse na Kosovu mogao za dve godine da bude sveden na nešto više od 2.000.
U jednom od retkih komentara u zapadnoevropskoj štampi, francuski list „Figaro" tim povodom ocenjuje da će Rasmusen, „vatreni pristalica atlantizma" – veza SAD i Evrope, koji je podržao američku intervenciju u Iraku, imati ključna dva neposredna zadatka. Najpre da pruži doprinos preuređenju vojnog i političkog ustrojstva Atlantskog saveza da bi ova organizacija bila u stanju da se suprotstavi izazovima savremenog doba, posebno terorizmu, ali i obezbeđivanje izvora energije za potrebe Zapada. S tim u vezi će biti jako važno, smatra pariski list, da Rasmusen ubedi muslimanski svet da nije protivnik islama, iako je podržao svojevremeno objavljivanje karikatura o božjem poslaniku Muhamedu u danskim medijima. Krupan dosije budućeg delovanja Rasmusena biće i „odnosi s Rusijom, što je pitanje oko kojeg postoji podela unutar Natoa".
„Na Balkanu će ovaj Danac morati da organizuje postepeno povlačenje Nato trupa sa Kosova i da se pozabavi zahtevima zapadnobalkanskih zemalja da postanu članice Atlantskog saveza", piše list.
