Izvor: RTS, 29.Nov.2016, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FHP: Rešavanje nasleđa sukoba preduslov za stabilnost
Jelena Krstić iz Fonda za humanitarno pravo kaže da je rešavanje nasleđa oružanih sukoba preduslov za rešavanje tenzija i za regionalnu stabilnost na celom zapadnom Balkanu.
Krstićeva je navela da od početka procesuiranja ratnih zločina u Srbiji, pre 13 godina do sada, postoji oko pedesetak pravosnažno osuđenih za počinjene ratne zločine.
Na panelu "Ko projektuje i šta na Zapadnom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Balkanu" na Međunarodnoj konferenciji u okviru nedelje NATO-a Krstićeva je istakla da nije došlo do institucionalnih reformi.
Govoreći o takozvanom konfliktnom potencijalu, Krstićeva napominje da su postojali neki mehanizmi u Srbiji i regionu da se on ublaži, koji su davali iluziju da su konflikti prevaziđeni, ali smatra, nije urađeno dovoljno.
"Kada imamo više stotina hiljada žrtava, kada imamo više desetina hiljada nestalih, velika materijalna razaranja, veliki broj počinilaca koji žive sa nama, mi na sve to moramo da odgovorimo jednim strateškim pristupom koji podrazumeva procesuiranje odgovornih od vrha do dna", istakla je Krstićeva.
Dodala je da je potrebno da se utvrdi istina, da se stvori jedno društveno pamćenje u odnosu na zločine, da se zna gde su nestali, gde su masovne grobnice, a u kontekstu bezbednosti važno je da se iz institucija isključe svi koji su učestvovali ili na neki način bili u vezi sa počinjenim zločinima.
Ocenjuje da je stvoreno uverenje u javnosti o nekažnjivosti za počinjene ratne zločince i ocenila da sudski procesi daju iskrivljenu sliku o tome šta se dogodilo na prostorima BiH, Hrvatske i Kosovu.
Nemanja Stjepanović iz FHP kaže da imamo nerešene odnose među narodima bivše Jugoslavije, a takođe da "vlasti čine oni koji su na ovaj ili onaj način povezani sa ratovima", pa im nije cilj da se o tome govori i da se za to sudi, a sa treće strane imamo mlak pritisak međunarodne zajednice.
Kada je reč o Srebrenici, Stjepanović kaže da postoje dve vrste otpora, a to je da se ne spomene genocid, a drugi je uloga Srbije u ratu u BiH.
"Bitno je da se o tome što manje priča i to je put kojim idemo u budućnosti, bez osvrta na prošlost. Mislim da je to vrlo loš put", rekao je Stjepanović.
Krstićeva kaže da se manipuliše brojem žrtava NATO bombardovanja i da se 24. marta kada se o tome govori taj broj kreće od 1.200 do 4.000 i da prema procenama vlade taj broj iznosi 2.500.
Ponovila je tvrdnje FHP-a da je od posledica NATO bombardovanja 758 ljudi ubijeno.
Na skupu je primećeno da su Srbija i Hrvatska saglasne po pitanju rešavanja situacije u BiH i da se posle referenduma u RS vratio termin Herceg Bosne.
Pogledaj vesti o: NATO
