Izvor: S media, 16.Okt.2010, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Engleski po NATO standardu
Vojska Srbije će sve više biti angažovana u mirovnim misijama a znanje jezika uzima se u obzir i pri napredovanju u viši čin
U sistemu NATO-a postoji nekoliko hiljada standarda – takozvanih „stanaga“ – koji uređuju celokupni vojni život svih zemalja članica. Neki od njih su javni, neki poverljivi; neki se odnose na odeću idrugu opremu, neki na komunikacije, a STANAG 6001, koji se već nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << godina primenjuje i u Srbiji, koja je članica Partnerstva za mir, odnosi se na ujednačavanje standarda poznavanja jezika, posebno engleskog, sa stranim vojskama.
Na rigoroznom testu može se dobiti ocena od jedan do pet, a na proveri su četiri ključne jezičke veštine – čitanje, pisanje, govor i slušanje. Na ispitu nema vojnih termina, već se testira sposobnost verbalne i pisane komunikacije. Kandidat pre uspešnog polaganja mora bukvalno da „zaroni“ u ovaj jezik, učeći ga iz svih raspoloživih izvora, ne samo iz propisanih udžbenika.
I Srbija ima sertifikovani tim koji sprovodi test, a najviša ocena prema trenutnom sistemu kod nas može biti tri, koju recimo moraju da imaju štabni oficiri koji se upućuju na rad u inostranstvu.
U „pohodu“ na sertifikat, pripadnici sistema odbrane, kojima je sve više u opisu radnog mesta i znanje engleskog, nisu prepušteni sami sebi. Ako ga nisu već usavršili u Vojnoj gimnaziji, Vojnoj akademiji ili u specijalističkom centru za učenje stranih jezika, starešine, profesionalni vojnici i vojni službenici engleski mogu učiti i na garnizonim kursevima.
Pripadnicima sistema odbrane su na raspolaganju i bogato opremljeni centri za samostalno učenje, u sedam gradova Srbije, sa udžbenicima, rečnicima i multimedijalnim sredstvima za učenje jezika. Velika pažnja se pridaje izborui usavršavanjunastavnika, jer oni s obzirom na težinu ispita imaju priličnu odgovornost.
– Poznavanje engleskog u VS više nije zahtev koji moraju da ispune samo osobe koje rade u organima za međunarodnu vojnu saradnju, već je osnovno sredstvo normalne komunikacije velikog broja pripadnika Vojske Srbije koji obavljaju različite dužnosti sa pripadnicima drugih oružanih snaga.
O tome najbolje svedoči činjenica da VS godišnje učestvuje u više od 400 međunarodnih aktivnosti, od učešća na međunarodnim vojnim vežbama i multinacionalnim operacijama do niza različitih aktivnosti koje doprinose jačanju vojne saradnje. Reč je i o zajedničkoj obuci, seminarima, radionicama ... Srbija će u toku ove i naredne godine značajno povećati svoje angažovanje u mirovnim operacijama. Takođe, nedavno je uputila vojni deo Misije Srbije pri NATO u Briselu, a uskoro bi još jedan broj oficira trebalo da bude upućen u štabove NATO-a u Monsu i Napulju – ističe za „Politiku“ general-major Petar Ćornakov, načelnik Uprave za obuku i doktrinu Generalštaba VS.
Kako dodaje naš sagovornik, učenje engleskog je u skladu s jednim od partnerskih ciljeva u okviru Partnerstva za mir koji doprinosi postizanju takozvane „interoperabilnosti” vojski – odnosno mogućnosti da pripadnici dve ili više vojski uspešno funkcionišu zajedno.
– Veoma smo zadovoljni procesom učenja engleskog jezika naših pripadnika. Recimo, prošle školske godine, 81 odsto polaznika garnizonih kurseva uspešno je završilo kurseve, što je polaznicima viših kurseva omogućilo da izađu na STANAG ispit, a početnike kvalifikovalo da nastave na narednom nivou. U protekle tri godine oko 1.500 zaposlenih u Vojsci steklo je sertifikat po kriterijumu STANAG, što je u odnosu na zacrtani cilj, koji bi trebalo da dostignemo 2012. godine, 65 posto od predviđenog broja. Jezik više nije „usko grlo” kada biramo ljude za određene zadatke. To je značajno jer, na izvestan način, loše znanje jezika u budućnosti može negativno uticati na karijeru starešina. Konkretno, ko god želi da se školuje na generalštabnoj školi, što je uslov da bi se postalo pukovnik, mora imati STANAG dva – objašnjava general Ćornakov.
On dodaje i da se za unapređenje u viši čin formira rang-lista, pri čemu se, između ostalog, boduje i znanje stranih jezika. Naravno, neće svi budući profesionalni vojnici morati da znaju engleski, ili neki drugi strani jezik, već samo oni čije formacijsko mesto to zahteva. Za komandnu strukturu to će biti imperativ. Engleski moraju da znaju pripadnici MO i VS koji se bave obukom, logistikom, telekomunikacijama, civilno-vojnom saradnjom, a pogotovo oni koji „pucaju“ na radna mesta u inostranstvu – međunarodnim štabovima, ambasadama...
Uče i francuski i nemački
Pripadnici MO i VS izučavaju prema potrebi i druge jezike za koje važi standard STANAG 6001 – francuski i nemački – ali i jezike zemalja okruženja i suseda – grčki, italijanski, albanski, rumunski, mađarski... Ukoliko oficir, recimo, bude upućen u diplomatsku misiju, prirodno je da će učiti jezik zemlje u kojoj će delovati. Isto važi i za pripadnike određenih specijalnosti kojima je strani jezik potreban za dužnosti koje obavljaju u zemlji, navodi naš sagovornik.
Politika
