Izvor: Press, 31.Jul.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džoni Dep protiv Slobe
Ideja o spomeniku Slobodanu Miloševiću izazvala je i proteste i odobravanja, ali i pitanje zašto mnoge značajne srpske ličnosti i dalje nemaju svoje skulpture. Stručnjaci kažu da je bolje imati spomenik Rokiju u Žitištu nego onih čije su ruke krvave do lakata
Pre neki dan u medijima se pojavila vest o pokretanju inicijative za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću u Aleksincu. Iza ove inicijative stoji grupa građana koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << želi da Miloševićev spomenik postavi pored spomenika žrtvama NATO agresije. Predstavnici opštinskih političkih partija ocenili su ovu inicijativu kao apsurdnu, obrazlažući da je upravo Milošević krivac za stradanje ljudi kojima je i podignut postojeći spomenik.
Podizanje skulptura u Srbiji u poslednjih nekoliko godina postalo je fenomen, a kanadska televizija je čak snimila i film o postavljanju ogromnog spomenika Rokiju u vojvođanskoj opštini Žitište. Većina meštana bila je oduševljena zbog ogromne medijske pažnje koja je promenila sliku o Žitištu kao o mestu koje asocira na poplave i svinjsku kugu.
Naš Balboa bolji od američkog
Ubrzo je i u najmanjem vojvođanskom selu - Banatskom Sokolcu, podignut spomenik ikoni rege muzike - Bobu Marliju. U objašnjenju inicijatora stajalo je da Marli predstavlja „borca za slobodu, jednakost i ravnopravnost". Spomenici Rokiju, Marliju i Džoniju Depu, koga je na Mećavniku podigao Emir Kusturica, izazvali su ogromnu medijsku pažnju, ali i kritike. Tako je čuveni američki list „Forein polisi" ocenio da su oni vajarska dela koja se ne mogu smatrati umetničkim, a samu Srbiju je stavio na deveto mesto na listi zemalja sa najružnijim spomenicima.
Slikar, pisac i bivši predsednik komisije za spomenike i imenovanje ulica i trgova Skupštine grada Beograda Mileta Prodanović ovako vidi fenomen podizanja spomenika u Srbiji, a ujedno se i osvrće na listu američkog časopisa.
- Kada bismo mi sastavljali listu, verovatno bi SAD prošle kao Srbija na njihovoj. Video sam i američki i naš spomenik Rokiju i bez ikakve šale ili ironije, a i kao neko ko godinama predaje likovnu umetnost, mogu da kažem da je Roki iz Žitišta, kao skulptura, daleko uspelije delo nego Roki iz Filadelfije. Na Rokiju koji krasi stepenište Umetničkog muzeja u Filadelfiji (a unutra su, da se podsetimo, sva najvažnija dela Marsela Dišana) umetnik je na gaćama boksera morao da napiše „Rocky" jer je imao teškoće sa postizanjem sličnosti sa poznatim glumcem. To što niču takvi spomenici u Srbiji znači samo da je naša civilizacija došla do stadijuma kada se u ovu oblast uključuje ironija i da - ne samo kod nas - postoji kriza memorije, razumevanja prošlosti i shvatanja ko je velikan i time zaslužuje spomenik. Što se tiče izbora ličnosti - i tu ne treba biti prestrog. Setimo se i da je bivši češki predsednik Vaclav Havel u Pragu otkrio spomenik Frenku Zapi svega nekoliko meseci pošto je ovaj bizarni roker umro. Bolje je, mislim, imati spomenike Marliju ili Zapi nego biste onih čije su ruke krvave do lakata, a takvih je, nažalost, iz perioda druge polovine 20. veka i dalje puna naša zemlja -smatra Prodanović.
Srpski panteon
Poslednjih godina u Beogradu gotovo da nije podignut nijedan spomenik. Takođe, mnoge poznate ličnosti iz srpske istorije nemaju svoje spomenike.
- U Beogradu su, ne zaboravite, mnogi konkursi propali zato što nisu dobijeni zadovoljavajući umetnički rezultati. U svetu postoji mnogo šire i fleksibilnije shvatanje memorijalne skulpture ili, ako hoćete, memorijalnog ambijenta. Jedino je kod nas za spomenik sinonim - bronzani čika. Mnoge inicijative komisije u kojoj sam bio razbile su se o birokratske prepreke. Sećam se da je jedan od predloga bio da se nastavi niz poprsja na Kalemegdanu, svojevrsni srpski panteon na otvorenom. Tu je trebalo da se nađu biste Danila Kiša, Georgija Ostrogorskog, Meše Selimovića, Vaska Pope, Borislava Pekića i mnogih drugih - kaže Prodanović
Zanimljivo je i da su novi spomenici u Beogradu predstavljaju poklone iz inostranstva. Tako su iz Rusije stigle skulpture Svetog Save i Puškina, iz Makedonije Ćirila i Metodija... O ovim inostranim darovima, kao i o tome ko od značajnih Srba još nema a zaslužuje spomenik, Mileta Prodanović kaže:
- Pokloni koji su stigli iz inostranstva posebna su nevolja. Ne mogu se odbiti ni kada je rezultat ispod svake kritike. Beograd zaslužuje veliki spomenik Milutinu Milankoviću i, naravno, Milošu Crnjanskom. Ali možda je i bolje da se postavljanje tih spomenika odloži do trenutka kada kao sredina sazrimo do toga da memoriju shvatimo na način savremenog doba, a ne devetnaestog veka - smatra Mileta Prodanović.
Slikar Uroš Đurić probleme sa spomenicima i srpskom kulturom uopšte vidi kao posledicu opšteg stanja u društvu
- Problem je u vladajućoj klasi ili, bolje rečeno, kasti nedodirljivih, samoživih, sveznajućih diletanata koji sprovode opštu amaterizaciju društva. Jer koja je poruka koja se šalje s vrha vlasti kad ministri u vladi nastupaju na Egzitu, potpisuju Kebine pesme, izdaju zbirke svojih pesničkih uzleta, postavljaju nesvršene studentkinje biologije s lažiranom biografijom na visoke državne funkcije u Ministarstvu kulture, pevaju Sinatru na Pinku, kad su vodeći muzeji u državi, koji bi trebalo da služe kao putokaz ka spoznaji šta su vrednosti u savremenoj umetnosti, danas pod ključem i čekaju početak rekonstrukcije već godinama... Kad im pomeneš kulturu, kao da si im zviznuo šamarčinu. To je oblast koja im je duboko neprijateljska, ponašaju se kao da si ih pokretanjem bilo kakve teme koja se tiče delatnosti vezane za kulturu lično uvredio, jer ne vladaju čak ni površnim saznanjima iz tog domena.
Pogledaj vesti o: Aleksinac
