Izvor: Vostok.rs, 09.Avg.2012, 10:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Dom“ na pesku Hindukuša
09.08.2012. -
Kako je već poznato, predsednik Avganistana Hamid Karzaj je prihvatio ostavke dve ključne figure svoje vlade – ministra odbrane i unutrašnjih poslova, Rahima Vardaka i Bizmilaha Mohamadija. Blok NATO je preko svog zvaničnog predstavnika Dominika Medlija na konferenciji za štampu u Kabulu požurio da izjavi da ostavke nikako neće uticati na plan povlačenja strane vojske i borbu protiv terorizma.
Verovatno i ne bi trebalo posvećivati tako mnogo pažnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << promenama u avganistanskoj vladi, da nisu neke nijanse. Prema zvaničnoj izjavi administracije predsednika, Karzaj je bio zadovoljan radom ministara. „Nagradićemo ih ordenima za hrabrost i zamolićemo te iskusne i mudre ljude da nastave da služe naciji i svojoj zemlji na drugim državnim dužnostima“, - rekao je on. A do novih dužnosti ih je zamolio da ostanu na starim.
Ali to je izazvalo talas negodovanja parlamentaraca koji su izglasali nepoverenje ministrima. Predsednik Narodne skupštine Abdul Rauf Ibrahimi je rekao da je odluka predsednika nezakonita, jer posle votuma nepoverenja državni službenik ne može ni privremeno da ostane na dužnosti.
Ibrahimi je pozvao predsednika da poštuje parlament i Ustav zemlje.
Dakle, imamo različite ocene rada glavnih aktera odgovornih za bezbednost u zemlji. Kako misle eksperti, to je odraz čitave sadašnje situacije u Hindukušu. I zaista, rasprava predsednika i parlamenta o sudbini dve vodeće figure vlade dešava se na pozadini protivrečnih informacija. Sa jedne strane govori se o nastavljanju povlačenja sa Hindukuša francuskog kontingenta, o tome da se vraćaju kući belgijski i luksemburški vojnici. S druge – svakog dana stižu vesti o sudarima koalicione vojske s talibanima, o novim krvavim terorističkim aktima.
Među poslednjim vestima je i sledeća. Bi Bi Si prenosi da je u provinciji Hilmend 11 policajaca prešlo na stranu talibana, uzelo sa sobom oružje i tri motora. Prethodno se 14 policajaca premetnulo. A posle 2014. upravo policija i armija Avganistana treba da odgovaraju za bezbednost u zemlji. Inače, danas uz priču da se NATO vojska povlači obavezno idu pojašnjavanja da zemlju neće ostaviti na milost i nemilost. Šta to znači – svi shvataju, posebno vojna lica. Evo zašto ostavka dvojice ministara nije tako jednostavna priča, smatra načelnik odeljenja za evropsku bezbednost Instituta za Evropu Dmitrij Danilov:
- Bilo bi naivno govoriti da je operacija saveznika donela demokratiju u Avganistan i izvela zemlju na savremeni put razvoja. Ostavka ključnih figura nije tako jednostavna. I čak simptomatična. Uoči povlačenja vojske koalicije pojačava se unutrašnja borba za vlast. U svakom slučaju možemo reći jedno: slične stvari destabilišu situaciju.
I šta dalje? U Kabulu se nadaju da će vojska NATO predati Avganistancima svoje baze – ima ih 1.300 – zajedno s imovinom i infrastrukturom. Komanda alijanse o tome nije govorila. A poslednjih dana je predstavnik nemačke brigade general Ginter Kac rekao da će „neka količina strane vojske ostati u Avganistanu i posle 2014.“. Ko bi sumnjao? Uvođenje „demokratske perestrojke“ na pesku Hindukuša se nastavlja.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: NATO
.jpg)
