Izvor: Politika, 26.Jun.2010, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodik ne da imovinu ni po cenu MAP-a
Premijer Republike Srpske odbija da 23 vojna objekta pređu u trajno vlasništvo Ministarstva odbrane BiH
Od našeg stalnog dopisnika
Sarajevo, 25. jun – Bosna i Hercegovina može ući u prvi godišnji program u okviru Akcionog plana za članstvo u NATO-u – MAP – ukoliko njeni političari do septembra ove godine postignu sporazum o statusu nepokretne perspektivne vojne imovine, odnosno 69 vojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objekata. Taj zadatak postavili su im ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO-a pre dva meseca u Talinu, čime su im jasno stavili do znanja da „to što su dali uslovnu saglasnost za pristupanje BiH MAP-u” ništa neće značiti ukoliko ne urade ono što se od njih traži.
Na važnost ispunjavanja zadatog uslova ukazala je ovih dana i američki državni sekretar Hilari Klinton u pismu koje je uputila Predsedništvu BiH, a u kojem podseća da „još nema konsenzusa o vojnoj imovini” i poziva sve strane u BiH da „nastave sa traženjem rešenja” i „što pre objekte uknjiže na državu”, kako bi „omogućili BiH da ove godine započne godišnji nacionalni program i iskoristi sve pogodnosti koje pruža MAP”.
Međutim, stavovi Sarajeva i Banjaluke, odnosno bošnjačke i srpske strane, o pitanju nepokretne i pokretne vojne imovine, dijametralno su suprotni i toliko udaljeni da je malo verovatno da će dogovor biti postignut u naredna dva meseca. Naime, bošnjačka strana, dodatno ohrabrena pismom Klintonove, smatra da „svu vojnu imovinu treba preneti u trajno vlasništvo Ministarstva odbrane BiH”, dakle svih 69 perspektivnih vojnih objekata, uključujući i 23 objekta koja se nalaze na teritoriji Republike Srpske.
Na želje sarajevskih političara iz Banjaluke odgovaraju da „od te priče nema ništa” i da „Republika Srpska neće promeniti svoj stav i pristati da se objekti koji se nalaze na njenoj teritoriji uknjiže na BiH”. Istovremeno im poručuju da su spremni da 23 lokacije stave na raspolaganje resornom ministarstvu, ali ne i da ih zauvek izgube.
„Spremni smo da 23 lokacije stavimo na raspolaganje Ministarstvu odbrane BiH, i to pod uslovom da se ne može vršiti njihov promet i da se, čim prestane potreba za vojne svrhe, vrate Republici Srpskoj”, izjavio je predsednik Vlade RS Milorad Dodik, naglašavajući da stav Srpske ne može ništa promeniti, pa „ni pismo američkog državnog sekretara”.
Stavljanje lokacija na raspolaganje resornom ministarstvu, upozorio je Dodik, moralo bi da podrazumeva da se i „ostala nepokretna vojna imovina automatski dodeli lokalnim zajednicama, entitetima, školskim, zdravstvenim i drugim ustanovama” i da se to precizira u zakonu i sporazumu, jer nemoguće je, kaže on, da se „izdvoje 23 lokacije, a da ostali deo imovine ostane nerešen”.
„Ovo su razumni i prihvatljivi predlozi, u suprotnom ne idemo u MAP i ništa se neće desiti”, kategoričan je premijer Srpske.
Poslanik Stranke demokratske akcije u parlamentu BiH Šefik Džaferović podržava „recept” Sarajeva i stavove svojih istomišljenika da „perspektivnu vojnu imovinu, jednostavno, treba uknjižiti na Ministarstvo odbrane BiH” koje je, kako kaže, „svakako već poseduje i drži u svojim rukama”.
„Srpska nikada neće pristati na to, jer je to negiranje odredaba Sporazuma o osnovnim principima za rešavanje pitanja nepokretne i pokretne vojne imovine”, uzvraća šef Kluba poslanika SNSD-a u parlamentu BiH Drago Kalabić.
Njegovo mišljenje deli i vojnopolitički analitičar Gostimir Popović koji upozorava da bi knjiženje te imovine na BiH predstavljalo oduzimanje ingerencija RS.
„Želi se stvoriti osovina na osnovu koje će biti lako upravljati celim regionom, ne samo u BiH. Odgovor mora biti jasan, i to se ne može dozvoliti. Suština jeste u otimanju ingerencija RS, ne toliko u strateškom položaju tih lokacija. To je izlobiralo Sarajevo, spisak lokacija otišao je iz tog grada”, rekao je Popović.
Dušanka Stanišić
objavljeno: 26/06/2010
