Izvor: RTS, 24.Mar.2009, 13:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deset godina od početka NATO bombardovanja

Odluka o napadu na SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu o početku akcije američkom generalu Vesliju Klarku preneo je 23. marta tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Danas se navršava deset godina od početka vazdušnih napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju  koje su sprovele armije 19 članica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << NATO-a.

Vlada Srbije održaće danas posebnu sednicu posvećenu Danu sećanja na stradale u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine i poziva građane da tokom oglašavanja sirena, u 12 sati, obustave svoje aktivnosti i minutom ćutanja odaju počast svim nevino postradalima.

U svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji biće održani posebni programi komemorativnog karaktera.

Ministri će danas položiti vence u 12.00 časova na lokalitetima najvećih stradanja iz razdoblja NATO bombardovanja, kao i kraj memorijala koji čuvaju sećanje na sve nevino postradale civile, pripadnike oružanih snaga i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Tokom tri meseca svakodnevnog bombardovanja gradova i sela poginulo je 2.500 civila, među njima bilo je 89 dece, dok je ranjeno 12.500 ljudi. Brojke stradalih ne obuhvataju preminule od leukemije i drugih malignih oboljenja izazvanih zakasnelim dejstvom bombi sa osiromašenim uranijumom.

U 2.300 vazdušnih udara širom zemlje srušeno je 148 stambenih objekata, 62 mosta, oštećeno 300 škola, bolnica i državnih institucija, kao i 176 spomenika kulture. Uništena je trećina elektronskih kapaciteta zemlje, bombardovane dve rafinerije nafte sa teškim ekološkim posledicama.

Prema nalazima ekonomskih stručnjaka direktna šteta od bombardovanja iznosila je oko 30 milijadi dolara. Indirektna je i mnogo veća. Kolektivno smo bili optuženi i bombardovani, kako se tada navodilo, zbog proterivanja 800.000 Albanaca sa Kosova i Metohije.

Međutim, na kraju tog tragičnog rata koji je proizveo strašne žrtve među svim narodima, uspostavljanjem međunarodne uprave jedino je više od 200 000 Srba napustilo Kosovo. U izveštaju Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna navodi se da oni ni danas, deset godina kasnije, ne mogu da se vrate u svoje domove.

Hteo bih da ukažem na još jednu nelogičnost. Srbi su pre deset godina kažnjeni bombama, a kosovski Albanci deset godina kasnije, uprkos proterivanju Srba i paljenju njihovih kuća i crkava, bivaju nagrađeni time što je više od 50 zemalja priznalo nelegalnu nezavisnost naše južne pokrajine.

Iz govora predsednika Tadića na sednici Saveta bezbednosti UN, 23. marta 2009. godine

Odluka o napadu doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu o početku akcije pod imenom "Saveznička snaga" američkom generalu Vesliju Klarku preneo je 23. marta tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Klark će kasnije u svojoj knjizi "Moderno ratovanje" priznati da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ "sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta iste godine.

U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...

Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999, u 19:45 minuta, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Napad je trajao do četiri sata ujutro i težište udara su bili objekti Ratnog vazduhoplovstva, Protivvazdušne odbrane i vojne industrije, a prve mete vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila pošteđena masovnih udara.

Tokom operacije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 20.000 velikih projektila, među kojima 1. 300 krstarećih raketa na vojne i civilne ciljeve, a izručio je i 37.000 "kasetnih bombi" sa 350.000 kasetnih podprojektila, takozvanih "bombica".

Uz upotrebu najubojitijeg oružja, Severnoatlantska alijansa je u ratu protiv Srbije upotrebila i zabranjeno naoružanje - municiju sa osiromašenim uranijumom.

U oružanom sukobu sa nemerljivo nadmoćnijim neprijateljem, srpska PVO uspela je da obori dva aviona NATO - lovac F16 i američki supermoderni "nevidljivi" avion F-117, i da zarobi tri neprijateljska vojnika.

Prilikom povlačenja snaga VJ, ispostavilo se da je učinak NATO 14 uništenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih oruđa.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. 

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih

vojnih trupa.

NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.

Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.

Najpre je predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.

Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine.

To je najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.

U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 16.000.

Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.

U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.

Prema srpskim izvorima od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.

Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR, koje je u januaru prošle godine izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se do sada vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.

Vlasti u Prištini, pak, ističu da se do sada na Kosovo vratilo 18.300 ljudi, pripadnika svih zajednica.

U decembru 2008, na godišnjoj konferenciji Saveza udruženja interno raseljenih - Unija u Beogradu, ocenjeno je da su podaci o povratku na Kosovo u toj godini poražavajući, jer se na taj korak odlučilo samo 386 ljudi.

Na tom skupu predstavnik UNHCR-a u Srbiji Džon Jang ocenio je da povratak raseljenih nije uspeo ni nakon devet godina, jer više od 200.000 ljudi i dalje, bez rešenja, živi van svojih domova.

Nastavak na RTS...

Radio Televizija Vojvodine: Decenija od NATO bombardovanja

B92: "Govor pravde, ne oružja"