Izvor: RTS, 17.Apr.2014, 20:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deceniju i po bez naknade ratne štete
Petnaest godina od NATO bombardovanja ponovo je otvorena tema da li će i ko Srbiji nadoknaditi ratnu štetu. Osim ljudskih žrtava, povećanog broja malignih oboljenja, uništene životne sredine, materijalna šteta procenjuje se na više od 30 milijardi dolara. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je da očekuje da naša zemlja stane na noge uz naknadu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << štete, učinjene nepravdom.
Deceniju i po posle bombardovanja, za zvanični Beograd to je agresija bez presedana. Za NATO reč je o opravdanoj intervenciji, iako bez dozvole Saveta bezbednosti.
Pravnik Ministarstva spoljnih poslova Rodoljub Etinski kaže da ne postoji mogućnost da Srbija nekim pravnim sudskim načinom ostvari naknadu štete.
"Međutim, države koje su učestvovale u bombardovanju bi svakako mogle da bez formalnog priznavanja odgovornosti i bez formalne obaveze naknade na neki način pomognu da se ubalže posledice bombarodvanja kroz određenu ekonomsku podršku", kaže Etinski.
Dosadašnji sudski procesi nisu dali rezultate. Međutim, pojedini analitičari kažu da bi trebalo češće podsećati na stradanje zemlje u bombardovanju. Veruju da je odavno trebalo zahtevati naknadu štete.
Bivši predsednik države Boris Tadić kaže da nije siguran da je to najdelotvorniji predlog u ovom trenutku.
"Uostalom bilo je takvih ideja i odmah nakon bombardovanja i to je otprilike politički ton koji smo imali još od 1999. godine. Inače, mislim da je NATO bombardovanje bilo zločin, to sam govorio i kao predsednik države, to mislim i danas, kada govorim sa svojim sagovornicima iz NATO, kažem im potpuno jasan stav", kaže Tadić.
Priznanje nečega što je od početka očigledno, deceniju i po kasnije jeste neuobičajeno. Ipak, stručnjaci smatraju da to pokazuje da se velike sile preispituju.
"I da to može da bude osnova, i da je sve to zapravo uticalo, da to preispitivanje dovede i da se razgovara sada, posle 15 godina o onome što se događalo 1999. godine. Kad postoji politička volja, uvek se nađu načini da se izađe u susret, da se pomogne onome ko je bio žrtva nekakve takve akcije", kaže profesor FPN-a Dragan Simić.
Analitičari kažu da bi se model eventualne naknade mogao lako naći ako bude volje.
Najteža posledica bombardovanja je porast malignih oboljenja. Predviđanja lekara su da bi ove godine broj obolelih mogao da dostigne 40.000. Zbog toga pojedinci predlažu da države članice NATO pomognu otvaranje specijaliziovanih bolnica za lečenje malignih bolesti.
