Izvor: Vesti-online.com, 15.Feb.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečanski kod
Koliko naša država i narod brinu o Kosmetu belodano pokazuje najnoviji pokušaj ugrožavanja manastira Visoki Dečani i službeno hladno reagovanje zvanične Srbije na skandalozni akt albanskih ekstremista da odande proteraju poslednje ostatke srpskog življa, 30-ak monaha dečanskog bratstva, a odvajkada srpski manastir prevedu u šiptarski.
dr Radivoje Petrović
Ovo je peti put od dolaska NATO snaga na Kosmet >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da šiptarski ekstremisti udaraju na Visoke Dečane. Ni organizovana straža italijanskog kontingenta Kfora, niti novosagrađeni zid oko manastira ne sprečavaju ih u dugogodišnjoj nameri, budući da je reč o izuzetnoj istorijskoj, kulturnoj i nacionalnoj vrednosti Srba, kakva na našem tlu ne postoji.
Iako je bratstvo, svesno te opasnosti, podiglo još jedan novi zid ne bi li se zaštitilo, poput monahinja u Pećkoj patrijaršiji koje su bile primorane da čine isto, zvanični Beograd još nema strategiju i način kako da se tome efikasno suprotstavi. Ostalo je da konstatujemo kako su nekada Šiptari, verni svojim običajima, podizali zidove, a danas su na to, da bi opstali, prinuđeni Srbi.
Znaju li Srbi, van ovog uskog pojasa pored reke Bistrice ispod Prokletija, šta je sve ugroženo kada krene rulja da zauzme manastir? Postoji li svest u najširim slojevima srpskog naciona kakva se sve simbolika i utemeljenost srpskog koda nalazi unutar dvostrukih dečanskih zidina? Zašto je 2004. godine ova srpska svetinja uvrštena na listu ugrožene svetske kulturne baštine Uneska, kada odande nema ni našeg ni njihovog glasa upozorenja da o tome i Srbija i svet brinu?
Dečanski hram je najveća i najbolje očuvana sakralna građevina ikad podignuta u Srbiji. Uz riznicu svetogorskog manastira Hilandara, dečanska riznica je ubedljivo najbogatija u Srbiji, čuvajući najveći broj dragocenosti iz prošlih vekova. Zbirka ikona manastira Dečana je jedinstvena za srpske prilike, jer su sačuvane sve ikone sa prvobitnog kamenog ikonostasa, iz vremena oko 1340. godine. U ovoj zadužbini čuvaju se svete isceliteljske mošti Stefana Dečanskog, čijoj su se moći donedavno klanjali i Šiptari, kao i kameni presto cara Dušana.
Danas, kada su Srbi južno od Ibra prepušteni sebi, Visoki Dečani su jedina tačka u koju netremice gledaju. Osim što odatle crpe svoje duhovno ohrabrenje, svesni su da u slučaju novih ispada i pogroma Srbi iz ovog dela Metohije jedinu zaštitu imaju unutar dečanskih zidina. Brižljivo i vredno razvijana manastirska ekonomija, sa stručno vođenim stočarstvom, znalačkom tradicionalnom proizvodnjom vina na metohu u Velikoj Hoči, vrhunskom proizvodnjom sira, uz izradu ikonostasa, oslikavanju ikona i proizvodnju sveća, sve to predstavlja jedini oslonac osiromašenom i opreznom narodu u neprijateljskom okruženju.
Šiptarski stratezi etničkog čišćenja to, očigledno, znaju, pa ne čudi što ponovo obnavljaju svojatanje Visokih Dečana. Proterivanjem bratstva završili bi dupli posao, sa njima bi morali da odu i malobrojni preostali Srbi iz Metohije. Čudi što o toj istoj činjenici u Srbiji kao da ne postoji svest.
Prepustiti se kuknjavi i gledati mirno na šiptarske propagandne manipulacije o Visokim Dečanima kao manastiru koji su Srbi oteli, izostanak agresivnog nuđenja svojih argumenata i aktiviranja srpskog glasa u Unesku i drugim međunarodnim organizacijama, ravno je kapitulaciji, koja će se, nastavi li se tako, jednog dana završiti upadom u Visoke Dečane, paljenjem i rušenjem, kao što je pokušano u vreme pogroma 2004. godine.
Kada bismo naš odnos prema blagu i duhu Visokih Dečana pokazali, recimo, prekidom pregovora sa Prištinom, zamrzavanjem naših napora za ulazak u EU i slično, onda bismo i svetu, a i sebi dokazali da smo u stanju da sačuvamo ono što je srpsko još od 14. veka. Ili, možda, nismo?
Nastavak na Vesti-online.com...
