Izvor: Politika, 25.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečaci su opet bili obesni
U korenu svih incidenata na mitinzima su frustracije i nezadovoljstvo pre svega mladih
Miting organizovan u centru Beograda povodom desetogodišnjice NATO bombardovanja najnoviji je u nizu skupova okončanih sukobima sa policijom i demoliranjem gradskog jezgra. Na tom, kao i na ranijim sličnim skupovima, uzvikivani su pozivi na ubistva pripadnika druge nacionalnosti, veličani osuđeni ili optuženi za ratne zločine. U korenu svega je veliko nezadovoljstvo i frustracija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre svega mladih ljudi, koji traže povod da to nezadovoljstvo iskažu kroz nasilje, kažu sociolozi.
Za Srećka Mihailovića, sociologa, istraživača Instituta društvenih nauka iz Beograda, očigledno je da postoje grupe mladih ljudi kojima je nasilje deo identiteta, koji to doživljavaju kao nešto normalno i legitimno i nešto što odgovara potrebama društva. Potkrepljujući tu teoriju, on naglašava i da incidenti često nailaze na, bilo prećutnu, bilo otvorenu podršku pojedinih medija, političara i političkih partija.
„Mnogo je bolje kad vas na skup pozove neki akademik, intelektualac, sveštenik ili političar i time vam, prema vašem shvatanju, da legitimitet da posle toga lomite grad i palite ambasade. Da sam ja među organizatorima tih skupova, zapitao bih se koga to privlačim i zašto na moje skupove uvek dolazi ista grupa ljudi koja je spremna na nasilje”, kaže direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević.
On misli da je reč o iskazivanju nagomilanih frustracija. „Reč je o generaciji koja je rasla uz veličanje ’žestokih momaka sa asfalta’, koja se odvikla od rada i svaki posao koji joj se ponudi ne doživljava kao nešto što je dostojno njih. Iz svega toga izbijaju gnev, homofobija, parole poput ’Ubi, ubi Šiptara’, izgovora da se napadne policija”, kaže Dimitrijević.
Do incidenata je dolazilo uglavnom tokom i posle skupova koje su organizovale desničarski orijentisane partije ili udruženja, ali sociolog Zoran Avramović ipak ne vidi da iza svega stoji nekakva ideologija. Prema njegovim rečima, u pitanju je prenošenje nezadovoljstva iz svih sfera života (nedostatak posla, novca") koje se manifestuje nasiljem.
„Kada neko od tih mladih ljudi viče ’Nož, žica, Srebrenica’ ili nešto slično, pitanje je da li je on uopšte svestan težine poruke koju šalje, ili je to samo odlika ponašanja u masi, u kojoj je dovoljno da neko počne da skandira, što ostali prihvataju. Šta god da je u pitanju, to je jednostavno neprihvatljivo i ne može da se podrži”, dodaje Avramović. Za razliku od Mihailovića, on ne veruje da stranke podstiču ovakvo ponašanje, ali primećuje da možda i „institucije sile” svojim ponašanjem i mogućim greškama izazivaju dodatni gnev.
Tu ocenu u svakom slučaju potkrepljuju i nedavno ubistvo mladića Đorđa Lazića, kojeg je ubio pripadnik interventne brigade policije, kao i prošlogodišnja pogibija Ranka Panića, koji je umro od povreda zadobijenih u sukobima sa policijom posle mitinga SRS-a organizovanog u znak protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića.
Srećko Mihailović u svemu vidi odgovornost i institucija koje bi trebalo da se bave problemom nasilja, jer, kako kaže, u početku reaguju vrlo sporo i veoma blago, ali zato posle toga često deluju previše oštro. To, potom, može da izazove novi krug nasilja.
„Policija očigledno nije dovoljno osposobljena”, kaže Mihailović i dodaje da je još veći problem u sudstvu, koje naziva „crnom rupom”. Sudovi su u više navrata izgrednike na sportskim terenima kažnjavali uslovno da bi oštrije reagovali tek u slučaju navijača Uroša Mišića, koji je prvostepeno osuđen na 10 godina zatvora zbog pokušaja ubistva policajca. Vrhovni sud je, međutim, ceo slučaj vratio na početak, kaže Mihajlović.
-----------------------------------------------------------
Todorović: Isti scenario
„Ne branim nikoga, ali vidite da se više priča o nemirima, što me i ne čudi, jer sam siguran da iza svega stoje pripadnici policije i BIA. Apsolutno sam siguran da su oni isprovocirali incidente. Scenario je isti, kao i prilikom našeg prošlogodišnjeg mitinga na kojem je ubijen Ranko Panić”, kaže Dragan Todorović, zamenik predsednika SRS-a.
Na primedbu da je nemira bilo i posle mitinga koji su posle jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova organizovale sve parlamentarne stranke i da li to znači da je i tad incidente izazvala policija, Todorović odgovara da je i tad tvrdio da iza svega stoje „neke službe”.
M. R. P.
-----------------------------------------------------------
Ko su prijatelji, a ko nepoželjni
Sekte, narkomanija, gej pokreti, organizovani kriminal i korupcija, cionisti (antihrišćanski jevrejski rasisti), partijaši, lažni mirotvorci, perverznjaci, muslimanski ekstremisti i šiptarski teroristi su najveći neprijatelji srpskog (odnosno srbskog) naroda, smatra većina desničarskih organizacija i pokreta.
Pokret „Obraz” na svom sajtu navodi da je politička organizacija, pravoslavna i saborna, a ne partijska, osnovana 2000. godine. Njihov simbol je zastava cara Konstantina, a, između ostalog, zalažu se i za „program nacionalnog vaspitanja” prema kome decu treba učiti,pre svega o jeziku, pesmi, molitvi, bajkama, žitijima svetaca i junaka, poeziji i istoriji, vojsci, teritoriji i privredi, i to u duhu „srbstva”. Neke od poslednjih akcija ovog, u javnosti često osporavanog pokreta, su „Novi Sad - srbski grad” u februaru i „Stop sektama”, u januaru ove godine.
Pokret „1389” osnovan je početkom oktobra 2004. godine. Po statutu nestranačko, nevladino, neprofitno udruženje građana, čiji je cilj očuvanje tradicije i afirmacija kulture, istorijskih, duhovnih i drugih vrednosti, upisano je 21. februara 2005. godine u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija koji se vodi kod Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Kako se navodi na sajtu pokreta „Nacionalni stroj” to je politička organizacija, propagandno edukativnog karaktera. Kontakti sa „Nacionalnim strojem”ostvaruju se isključivo lično, putem elektronske pošte ili po preporuci, jer organizacija nema zvanične prostorije, ni poštansku adresu. U statutu koji su sačinili izričito stoji da aktivista može biti isključivo pripadnik bele arijevske rase i da mora biti punoletan.
Najčešće korišćene reči pri pretragama sajtova ovih organizacija i udruženja su „srpstvo” ili „srbstvo”, „anti - gej”, „incidenti”, „šiptarski”, „ustaše...”
B. Mališ
[objavljeno: 26/03/2009]
