Izvor: VOA, 25.Jan.2019, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je vreme da Srbija pristupi NATO?
Institut za evropske poslove u analizi odnosa Srbije i NATO zaključuje da je vreme da Srbija, posle Makedonije, bude sledeća šlanica alijanse. Da li je 20 godina posle NATO bombardovanja vreme za članstvo u alijansi jer Srbija u oblasti odbrambene politike najviše sarađuje sa zemljama članicama NATO, od njih prima i najveće donacije za vojsku i aktivna je u međunarodnim vojnim vežbama i misijama UN i EU širom sveta, jedno je od pitanja Instituta posle podataka vezanih za vojnu saradnju. Institut navodi da je, ukoliko se posmatra nivo saradnje sa NATO, vreme je za članstvo, ali da građani ne znaju sve činjenice o odnosu Srbije sa tom vojnom alijansom. Podsećaju i na rezultate ispitivanja javnog mnjenja, koji su objavljeni prošle godine, a prema kojima se članstvu Srbije u NATO protivi 84 odsto građana, a 62 odsto građana ne bi prihvatilo izvinjenje Alijanse za agresiju na Jugoslaviju. U analizi se navodi da je SAD najveći pojedinačni donator odbrambenom sistemu Srbije od 2005. do 2017. godine, sa kojom je Srbija od 2008. do 2017. potpisala 46 sporazuma i dobila približno 20,5 miliona evra. Sledeći na listi najvećih donatora su Kina, sa 10,3 miliona evra, Turska sa deset miliona evra, Norveška sa četiri miliona i Danska sa 2,3 miliona evra, dok su najmanje donirale Rusija, približno 45.000 evra, kao i Češka, Grčka, Francuska, Holandija i Švajcarska. Kad je reč o međunarodnim vojnim vežbama, Srbija je bila veoma aktivna, posebno u poslednjih šest godina, kada su srpski vojnici učestvovali u 11 međunarodnih vojnih vežbi u saradnji sa NATO kao i u 98 međunarodnih vežbi u saradnji sa državama članicama NATO. Pripadnici vojske su od 2003. do ove godine učestvovali u sedam mirovnih misija Ujedinjenih nacija, od kojih su dve završene, a pet je u toku, kao i u šest mirovnih misija EU. Od 2012. do juna 2018. godine, u ovim mirovnim misijama bilo je angažovano 2.866 pripadnika i 316 pripadnica vojske Srbije. Inače, prošlogodišnje istraživanje je pokazalo i da oko 10 odsto građana podržava članstvo u NATO, dok je neodlučnih šest odsto, pri cemu su najmanju podršku ulasku u taj vojni savez pokazali ispitanici iz Beograda. Upitani za razloge bombardovanja, 17 odsto građana je navelo politiku Slobodana Miloševića, 15,2 odsto interese i političke razloge SAD i Zapada, a 12,6 odsto etničko čišćenje Srba na Kosovu i Metohiji. Oko dve trećine građana se protivi bilo kakvoj saradnji Srbije i NATO, dok 26 odsto, uglavnom visoko obrazovanih, podržava tu saradnju. Prošlogodišnje ispitivanje je pokazalo i da građani ocenjuju odnose Srbije i NATO prosečnom ocenom 2,01.
.jpg)
