Izvor: Vostok.rs, 23.Jun.2014, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će se NATO širiti na severoistok?
23.06.2014. -
Ministar odbrane Finske Karl Haglund je u intervjuu za agenciju Rojter izjavio da Finska treba da uđe u NATO. I Švedska takođe.
Ako nekoga zbunjuje to što Karl Haglund govori o dve skandinavske zemlje istovremeno, za ovakvu razdvojenost postoji objašnjenje: on je istovremeno predsednik Švedske narodne partije Suomi. Ona predstavlja interese švedske manjine (oko 5,3%) u Finskoj, ali redovno ulazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u sve vladajuće koalicije od 1972. godine. Sam šef vojnog nadleštva je priznao da „Rusija trenutno ne predstavlja opasnost po Finsku“, ali zar je malo toga što može da se desi u budućnosti? Haglund smatra da bi referendum o ulasku u NATO trebalo sprovesti posle parlamentarnih izbora 2015. godine.
Haglund, poznati pristalica atlantskog usmerenja u Finskoj, ovakve izjave daje manje ili veše redovno. Poslednji put je „zvao“ Fince u NATO u aprilu, a pre toga u novembru prošle godine. Pošto Finci ne mogu biti ubeđeni argumentima o postojanju „ruske opasnosti“, kampanja se sad vrši s pozicija „genetske pripadnosti“: tri skandinavske sestre – Danska, Norveška i Island su među osnivačima i članovima NATO, dakle, tu treba da budu i Finska i Švedska.
Finski predsednik Sauli Niniste se pridržava potpuno drugačijeg gledišta na blokovsku orijentaciju Finaca. On je, na primer, uveren u to da je Finska sasvim bezbedna i da ne namerava da stvara u regionu bilo kakve dodatne izvore zaoštravanja, što je saopštio pre nedelju dana za vreme posete Finskoj ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova. Sauli Niniste je čak predložio svim pristalicama NATO da zamisle šta će se desiti ako Finska uđe u NATO. Onda će se, objasnio je Niniste, granica bloka i Rusije udvostručiti. A ako se još i Švedska bude ugledala na ovo, Baltičko more će postati praktično unutrašnje more NATO.
Finska i Rusija imaju granicu dugu 1200 kilometara, kao i obalsku liniju duž tri mora: Baltičkog, Barencovog i Norveškog. Ako se vojska NATO locira duž ovih deonica granice na navedenim morima, ona će u suštini učvrstiti vojnu blokadu svih zapadnih granica Rusije od Severnog Ledenog okeana do Crnog mora i Kavkaza. Teško je da će ulazak bilo kog svog suseda u blok Rusija smatrati nevinom igrom, smatra direktor ruskog Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev:
- Neće biti nikakvog realnoj jačanja bezbednosti usled pridruživanja – Rusija ni na koji način ne predstavlja opasnost po susede. A problemi će se pojaviti, jer će Rusija biti primorana da zadržva nove zemlje NATO. U tom slučaju će se za ove zemlje upravo pojaviti nove potencijalne opasnosti.
Kriza u Ukrajini je, naravno, predstavljala povod za proveru „pronatovskih raspoloženja“ Finaca. Pre toga je vrhunac pronatovskog raspoloženja zapažen za vreme „kavkaskog rata“ 2008. godine.
NATO 2008. godine nije uspeo da „pridobije“ Fince. I tada, i sad se „za“ NATO izjašnjava oko 20 procenata stanovništva. Po podacima najnovije ankete međunarodnog (na engleskom jeziku) izdanja lista Helsingin Sanomat (EN), „nemaju ništa protiv“ ulaska u NATO 23% Finaca. Po drugim anketama, takvih ljudi ima skoro 30%. Ostali ne žele.
Neki ruski analitičari smatraju da do širenja NATO na istok, ili u slučaju s Finskom, na severoistok, neće doći. Po tvrdnji direktora „Evroazijskog komunikacionog centra“ Alekseja Piljka, ovo su dokazali i trenutna kriza u Ukrajini i ne tako dalek „kavkaski rat“ iz 2008. godine:
- Ne bih se previše brinuo zbog toga što NATO (ili proamerički atlantisti) stalno deklarišu svoju težnju ka širenju. U tom pogledu sam skeptik. Mislim da su događaji u Južnoj Osetiji iz 2008. godine i sadašnji događaji u Ukrajini postavili granice širenju bloka. Naravno, o tome će se još mnogo govoriti. Jer, birokratija NATO treba da opravda svoje postojanje.
Treba reći da Finska aktivno sarađuje s NATO iako nije član bloka. Helsinki ima dogovor s NATO o učestvovanju finskih jedinica u snagama za brzo reagovanje i zajedničkim operacijama. Između ostalog, kao i Švedska. Finska je u rat u Avganistanu poslala 200, a Švedska 500 svojih vojnika. Oni su služili u Međunarodnim snagama za pomoć bezbednosti. Istina, nisu učestvovali u borbenim dejstvima. Početkom godine zemlja je potpisala sporazum s NATO, na osnovu kojeg blok ima prava da locira svoje vojne avione i brodove u Finskoj u slučaju vanrednih okolnosti, kao i da obezbedi za Finsku vojsku i borbenu tehniku u okviru „pružanja pomoći“ ako Helsinki za to zamoli. Opozicione stranke Finske smatraju da je i takva saradnja s NATO više nego dovoljna.
Andrej Fedjašin,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
