Izvor: Southeast European Times, 11.Nov.2010, 00:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Albanija ugrožava bezbednost NATO-a?
Većinska koalicija u albanskom parlamentu uznemirena je zato što je opozicija izašla u javnost sa informacijom koja nagoveštava da je Albanija prodala tajne informacije NATO-a.
10/11/2010
Erl Murati za Southeast European Times iz Tirane – 10.11.2010.
Nedavne tvrdnje albanske opozicije da je vlada prodala poverljive informacije NATO-a Rusiji i Srbiji dovele su vlasti u Tirani u nezavidnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << poziciju.
Šef Albanske tajne službe (SHISH) Bahri Šaćiri, koji je takođe poslanik Socijalističke partije, navodno je rekao na sastanku parlamenta iza zatvorenih vrata da je NATO uznemiren.
Iako SHISH nije javno demantovala tu ocenu, većinska koalicija u parlamentu počela je da krivi opoziciju zbog iznošenja pitanja Šaćirijevog svedočenja u javnost.
Kancelarija NATO-a u Tirani nije komentarisala, ali je bivši američki ambasador u Albaniji Džon Viters opisao situaciju kao „složenu“.
Albanija je članica NATO-a od aprila 2008. godine, a institucija odgovorna za održavanje bezbednosti informacija Alijanse je Služba za bezbednost poverljivih informacija (DSIK).
SETimes je potražio objašnjenje kod direktora DSIK-a za proveru i centralnu registraciju Marka Ndreke.
SETimes: Kako su poverljive informacije NATO-a dobijene, kako je postupano sa njima i kako su distribuirane? Kako osigurate da informacije ne procure?
Mark Ndreka: Međusobna razmena informacija između Albanije i NATO-a je tekući proces. Zasnovan je na specifičnim i dobro definisanim zakonskim standardima. Naravno, da bi se osigurala bezbednost tih informacija, bilo je neophodno da postoji zakonski okvir o poverljivim informacijama. Svo naše zakonodavstvo zasnovano je na standardima dokumenta o bezbednosnoj politici NATO-a.
SETimes: Ko ima pravo pristupa poverljivim informacijama NATO-a i kojim je procedurama uređen taj proces?
Ndreka: mora da ispuni određene kriterijume, a jedan od njih je da poseduje adekvatne bezbednosne dozvole. Svako ko treba da zna poverljive tajne informacije mora da dobije bezbednosnu dozvolu. Naravno, davanje dozvola u javnoj administraciji je dinamičan proces, uslovljen potrebama institucija da imaju pristup informacijama u određenom trenutku.
Postoji izvestan broj ljudi koji već imaju pristup poverljivim informacijama NATO-a zbog prirode svog posla. Naše odeljenje izdaje dozvole.
SETimes: Posle procedure provere, koliko osoba ima pristup takvim informacijama i ko je diskvalifikovan?
Ndreka: Proces provere obavlja se u tesnoj saradnji sa nacionalnim, kao i sa partnerskim obaveštajnim odeljenjima. Istovremeno, proces se obavlja u saradnji sa odgovarajućim odeljenjima DSIK u zemljama članicama NATO-a. Normalno, kada se, u skladu sa procedurom, nekome odbije pravo na pristup informacijama, ta osoba ne bi trebalo da ostane da radi na mestu koje zahteva pristup poverljivim informacijama.
SETimes: Da li je vaša služba obaveštena o parlamentarnoj debati oko toga da li je vlada dala informacije NATO-a zemljama koje nisu članice?
Ndreka: DSIK je nacionalno telo odgovorno za bezbednost poverljivih informacija NATO-a. Njegov zadatak je da nadgleda rad institucija koje poseduju poverljive informacije. Mi nismo dobili bilo kakvu informaciju iz obaveštajnih službi koja potvrđuje da je neki zvaničnik koji je dobio bezbednosnu dozvolu širio poverljive informacije NATO-a iako nije bio ovlašćen da to uradi.
Nastavak na Southeast European Times...
