Izvor: JUGpress.com, 24.Mar.2017, 19:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DSS: Zašto NIKAD U NATO?
LESKOVAC
Navršava se 18 godina od početka NATO agresije na Srbiju. Za neposredan povod napada navodi se akcija srpske policije u Račku, a zapravo se radi o nameri da ovlada rudnim bogatstvom, resursima voda, otimanju Kosova i Metohije od Srbije i uništavanju i podređivanju srpskog naroda, kako navodi francuski brigadni general Pjer Mari Galoa, navodi se u saopštenju >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << Gradskog odbora DSS.
“Rasturanje Jugoslavije bilo je davno planirano u Nemačkoj, naročito pod okriljem Jozefa Štrausa nekadašnjeg ministra odbrane Nemačke.
Za 78 dana bombardovanja u 30.000 naleta ispaljeno je 50.000 projektila. Stradalo je 2.500 ljudi, 500 civila, među kojima 79 dece. Ranjeno je 12.500 civila, razorena infrastruktura. Bombardovane su bolnice, škole, spomenici kulture, medijski objekti… I ovde se broj žrtava ne završava. Posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom su i danas vidljive: maligna oboljenja su u ekspanziji.
Ekonomisti su sračunali da je šteta od bombardovanja iznosila oko 30 milijardi dolara, a to je novac kojim bi se moglo prehraniti 79 miliona ljudi.
Nakon bombardovanja i ulaska multinacionalnih snaga, sa Kosova i Metohije je proterano 280.000 Srba i drugih nealbanaca, kidnapovano 1.500, a na Kosovo i Metohiju je ušlo oko 800.000 Albanaca, od kojih trećina nikada nije živela tu.
Haški trubunal ni jednom presudom nije sankcionisao zločince iz redova OVK i NATO trupa. Isključivo je suđeno Srbima. To još jedom svedoči o licemerju, dvoličnosti i neprincipijelnosti zapadne alijanse.
Najgora posledica je formiranje takozvane Republike Kosovo sa problemima koji se u međuvremenu ne rešavaju. Uništavaju se kulturni spomenici, umetničko blago, otima se imovina i, što je najteže, ugnjetava se prostali srpski živalj.
Svedoci smo kratkog pamćenja i olakog zaborava. Zarad nekih ciljeva i političkog prosperiteta, naši aktuelni lideri se olako mire sa nekadašnjim agresorima, prećutkuju zločine, praštaju im, grle ih i tapšu po ramenima.
Jesu li srpski stradalnici iz 1999. ostali možda na nečijoj savesti ili je to još jedan dokaz naše dvoličnosti? Ili su i oni jedni u nizu srpskih stradalnika pretvorenih u junake od Kosova 1389. do Kosova 1999… “, saopštava DSS.
PodeliteŠtampajFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
