Izvor: Blic, 12.Nov.2009, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
D’Alema ima najviše šansi da nasledi Solanu
Herman Van Rompuj
Švedsko predsedništvo EU je za 19. novembar zakazalo vanredni samit lidera Unije na kojem bi trebalo da budu zvanično objavljena imena prvog predsednika i šefa diplomatije EU. U poslednjoj nedelji pred konačnu odluku kao favorit u trku za predsednika ulazi Herman van Rompuj, belgijski premijer, dok je Masimo D’Alema, premijer Italije iz vremena NATO bombardovanja Srbije, najčešće pominjani kandidat >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za ministra spoljnih poslova EU.
Prištinski dnevnik „Koha ditore” izvestio je juče na naslovnoj strani da je za Kosovo dobra vest da bi D’Alema mogao da zameni Havijera Solanu na mestu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost. List je naveo da je za Kosovo važno koja će osoba imati tu poziciju jer će prema Lisabonskom sporazumu koji treba da stupi na snagu 1. decembra, imati mnogo veća ovlašćenja nego dosadašnji visoki predstavnik.
Antonio Misiroli, direktor istraživačkog odeljenja Centra za evropsku politiku (EPC) iz Brisela, kaže za „Blic” da ne vidi razlog za toliku radost Prištine.
„Ne znam zašto se raduju u Prištini, pošto italijanska spoljna politika u Evropi može da se posmatra kao prosrpska. Upravo je D’Alema, nakon što je Italija u prvom talasu priznala nezavisnost Kosova, kao tadašnji ministar spoljnih poslova na Samitu EU inicirao traženje načina za odmrzavanje prelaznog sporazuma sa Srbijom i bez holandskog potpisa. U Prištini mogu da ga slave zbog priznanja nezavisnosti, ali i Beograd treba u njemu da vidi odličnog kandidata”, smatra Misiroli.
Masima D’ ALemu kao kandidata za šefa diplomatije EU podržava i italijanski premijer Berluskoni
Ideji da D’Alema treba da preuzme reformisanu funkciju visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost usprotivile su se odmah članice EU koje su bile sateliti SSSR, pre svega Poljska, koje bivšem italijanskom premijeru zameraju na njegovoj komunističkoj prošlosti. Međutim, to pitanje je među liderima EU donekle rešeno u utorak na neformalnom sastanku u Berlinu, a u odbranu D’Aleme stao je uticajni Nemac Martin Šulc, šef poslaničke grupe socijalista u Evropskom parlamentu.
Izvor „Blica” iz italijanske diplomatije navodi da D’Alema, koga je podržao i premijer Silvio Berluskoni, njegov politički rival, ima šanse da ode na visoku funkciju u Brisel.
„Njegov izbor ipak zavisi od lanca imenovanja na razne funkcije u koji je uključeno četiri-pet imena”, navodi naš izvor.
Italija nije isticala svog kandidata za šefa diplomatije EU pošto se nadala da će Antonio Facio, bivši guverner Banke Italije, biti postavljen za novog predsednika Evropske centralne banke. Međutim, nakon spekulacija da bi to mesto ipak pripalo Akselu Veberu, guverneru nemačke Bundesbanke, Rim je uz podršku Berlina istakao kandidaturu D’Aleme za šefa diplomatije EU.
Među ostalim kandidatima za tu funkciju najviše se ističu kadrovi britanskih laburista - Piter Mendelson, bivši EU komesar za trgovinu, baronesa Ketrin Ešton, koja je zamenila Mendelsona na toj funkciji u Evropskoj komisiji i Dejvid Miliband, britanski ministar spoljnih poslova, koji i dalje tvrdi da ne želi u Brisel iako je London uporno lobirao za njega.
Belgijanac Van Rompuj bio predsednik EU po meri najvećih igrača u Uniji jer bi tu mahom proceduralnu funkciju obavljala ličnost koja politički ne bi ugrožavala Nikolu Sarkozija, predsednika Francuske, i Angelu Merkel, nemačku kancelarku. Želja Merkelove da predsednik EU ne bude preterano uticajna ličnost izbacila je iz igre Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera, ali su u širem krugu kandidata i dalje Jan Peter Balkenende, premijer Holandije, i Žan-Klod Junker, predsednik vlade Luksemburga.
Varšava za proveru novih funkcionera
Poljska je predložila da kandidati za nove ključne funkcije u EU, predsednika i šefa diplomatije, pre izbora izlože svoje programe pred čelnicima zemalja članica. Provera bi bila održana na samitu EU, a prema mišljenju Varšave, izbor bi tako postao demokratičniji i transparentniji.
